БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

2. о царевимаглава 6

Тумачење главе (на руском)

1-33. Новые чудеса пророка Елисея: всплытие топора, открытие пророком сирийских военных планов, явление пророку небесного воинства, поражение сирийцев слепотой, предвидение опасности со стороны Иорама.

1А синови пророчки рекоше Јелисију: гле, мјесто гдје седимо пред тобом тијесно нам је.

2Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо ондје сваки по брвно и начинимо ондје мјесто гдје ћемо боравити. А он рече: идите.

3А један рече: буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: хоћу.

4И тако пође с њима. И дошавши на Јордан сјекоше дрва.

5А кад један од њих сијецијаше дрво, паде му сјекира у воду; а он повика говорећи: авај господару, још је у наруч узета.

6А човјек Божји рече му: гдје је пала? А кад му показа мјесто, он отсијече дрво и баци га онамо, и учини те сјекира исплива.

7А он рече: узми је. И човјек пружи руку, те је узе.

Тумачење, ст. 1–7 (на руском)

. Связь начала гл. VI с концом предыдущей блаж. Феодорит устанавливает так: "Гиезий, сей любитель стяжаний, сделался прокаженным, а сонм пророков возлюбил крайнюю нищету. Они не имели даже дома, жили же в шалашах. Почему и просили великого пророка идти с ними нарубить дерев для построения оных. И такова была их нищета, что не на что было приобрести собственный топор" (вопр. 19). По обстановке и содержанию данный раздел (ст. 1-7) прямо примыкает к рассказу IV:38-44.

Чудо всплытия топора, по блаж. Феодориту, "прообразовало домостроительство нашего Спасителя. Ибо как легкое древо потонуло, а тяжелое железо всплыло, так нисхождением Божия естества совершено восхождение человеческого естества".

8А кад цар Сирски војеваше на Израиља, вијећаше са слугама својим, и рече: ту и ту нека стане војска моја.

9А човјек Божји посла к цару Израиљеву и поручи: чувај се да не идеш онуда, јер су ондје Сирци у засједи.

10И цар Израиљев посла на оно мјесто, за које рече човјек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.

11И смути се срце цару Сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљеву?

12А један од слуга његовијех рече му: нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљеву ријечи које говориш у ложници својој.

13Тада рече: идите, видите гдје је, да пошљем да га ухвате. И јавише му говорећи: ено га у Дотану.

14И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.

15А ујутру слуга човјека Божијега уставши изиде, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: јаох господару, шта ћемо сад?

16А он му рече: не бој се, јер је више наших него њиховијех.

17И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те видје, а то гора пуна коња и кола огњенијех око Јелисија.

18А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: ослијепи овај народ. И ослијепи их по ријечи Јелисијевој.

19Тада им рече Јелисије: није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човјеку којега тражите. И одведе их у Самарију.

20А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видјеше, а то бијаху усред Самарије.

21А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?

22А он рече: немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хљеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару својему.

23И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару својему; и отада не долазише чете Сирске у земљу Израиљеву.

Тумачење, ст. 8–23 (на руском)

. Xронологическая дата описанных здесь вооруженных нападений сирийцев на царство Израильское с точностью не может быть определена: объединяющей идеей является здесь не временная последовательность, а чудотворение пророка Елисея. По-видимому, данные набеги предшествовали рассказу о Неемане, где есть упоминание об этих набегах (V:2); вероятно, события эти имели место при Иораме "сыне убийцы", ст. 32, могло быть приложено только к нему, а не к последующим царям. Пророк Елисей, обладая вышечеловеческим ведением, пользуется им для открытия коварных планов сирийцев и этим возбуждает со стороны последних преследование (9-12), направленное в местопребывание пророка - Дофаим, евр. Дотан (ст. 13) - город на торговой дороге из Галаада в Египет, здесь некогда был продан Иосиф (Быт XXXVII:17, 25), к северу от Самарии (ср. Иудифь III:6 и д. ); теперь телл-Дотан к северу от Набулуса (Onomast. 396. Ср. Толков. Библия, т. I, с. 101). Благодатная охрана небесная над Израилем в виде огненных коней и колесниц, подобно небесному ополчению, некогда ободрявшему Иакова (Быт XXXII:1-2), была, по молитве пророка, открыта и одному из служителей его (15-17). Елисей совершает чудесное ослепление сирийского отряда, затем опять исцеляет его, приводит его в Самарию к царю израильскому, но отклоняет последнего от намерения его совершить над сирийцами опасный в древности херем (19-23; ср. 1 Цар XXVII:11), повелевая отпустить сирийских воинов, как попавших в плен без боя: а если они будут убиты, то не познано будет чудо; а если возвратят здравыми к пославшему, то и он познает силу Бога нашего (блаж. Феодорит, вопр. 20). Временный мир был достигнут.

24А послије тога Вен-Адад цар Сирски скупи сву војску своју, и изиде и опколи Самарију.

25И наста велика глад у Самарији, јер гле, бјеше опкољена толико да глава магарећа бијаше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињега кала за пет сикала сребра.

26И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: помагај, царе господару!

27А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? с гумна ли, или из каце?

28Још јој рече цар: што ти је? А она рече: ова жена рече ми: дај сина свога да га поједемо данас, а сјутра ћемо појести мога сина.

29И скухасмо сина мојега и поједосмо га, а сјутрадан рекох јој: дај сина својега да га поједемо. Али она сакри свога сина.

30А кад цар чу ријечи женине, раздрије хаљине своје; и кад иђаше по зиду, видје народ гдје костријет бијаше оздо на тијелу његову.

31Тада рече цар: тако да ми учини Бог и тако да дода, ако глава Јелисија сина Сафатова остане данас на њему.

32А Јелисије сјеђаше у својој кући, и старјешине сјеђаху код њега. И посла цар једнога од онијех што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старјешинама: видите ли гдје онај крвнички син посла да ми отсијече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његова за њим.

33И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?

Тумачење, ст. 24–33 (на руском)

. Теперь начинается уже открытая война сирийского царя против Израильского царства. О Венададе см. прим. к 3 Цар XV:18 и XX:1. При осаде Самарии произошел большой голод [Тяжкий голод, имевший место при осаде Самарии и сопровождавшийся ужасным явлением: убийством матерью ребенка в пищу, о чем предсказывал еще Моисей, Втор XXVIII:53, был лишь предвестием тех непомерных ужасов голода и смерти, какими сопровождались после разрушения Иерусалима Навуходоносором и, наконец, Титом. О последнем говорит И. Флавий, Иуд. Война V, 13, 7 и др. ], заставивший жителей есть и непозволенные законом роды пищи, даже голубиный помет (употреблявшийся осаженными вместо соли, блаж. Феодорит) и покупать их по высокой цене (ст. 25) Каб - 1/16 ефы (ст. 25). Ужасный случай (ст. 26-30), узнанный царем, хотя и поверг его в великую печаль (30), но затем это чувство сменилось безотчетной злобой царя к пророку Елисею (ст. 31), и только чудесная сила его предвидения спасла пророка (ст. 31-33; сн. блаж. Феодорит, вопр. 21-22). Окружающим пророка он советует задержать посланца царского, очевидно, в той мысли, что необдуманное царское повеление должно скоро быть отменено, что действительно и случилось.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.