Дан 197 од 365

2 Цар 18:1–37

1 А треће године царовања Осије сина Илина над Израиљем зацари се Језекија син Ахазов над Јудом.

2 Бијаше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Авија, кћи Захаријина.

3 И чињаше што је право пред Господом сасвијем као што је чинио Давид отац његов.

4 Он обори висине, и изломи ликове и исјече лугове, и разби змију од мједи, коју бјеше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан.

5 Уздаше се у Господа Бога Израиљева, и не би такога између свијех царева Јудинијех послије њега ни прије њега.

6 Јер приону за Господа, не отступи од њега, него држа заповијести које заповиједи Господ Мојсију.

7 И Господ бијаше с њим; куда год иђаше напредоваше; и одметну се од цара Асирскога, те му не би слуга.

8 Он поби Филистеје до Газе и међе њезине, од кула стражарске до града озидана.

9 А четврте године царовања Језекијина, а то је седма година царовања Осије сина Илина над Израиљем, подиже се Салманасар цар Асирски на Самарију, и опколи је.

10 И послије три године узе је; шесте године царовања Језекијина, а девете године царовања Осијина над Израиљем, би узета Самарија.

11 И одведе цар Асирски Израиљце у Асирију, и насели их у Алају и у Авору на води Гозану и по градовима Мидским.

12 Јер не слушаше гласа Господа Бога својега и преступаше завјет његов, све што им је заповједио Мојсије слуга Господњи, не слушаше нити творише.

13 А четрнаесте године царовања Језекијина подиже се Сенахирим цар Асирски на све тврде градове Јудине, и узе их.

14 Тада Језекија цар Јудин посла у Лахис к цару Асирском и поручи му: згријешио сам; врати се од мене, што год наметнеш на ме носићу. А цар Асирски наметну на Језекију цара Јудина триста таланата сребра и тридесет таланата злата.

15 И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царскога двора.

16 У то вријеме цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и прагове које сам бјеше оковао, и даде цару Асирском.

17 Али цар Асирски посла Тартана и Равсариса и Равсака из Лахиса к цару Језекији у Јерусалим с великом војском; и они се подигоше и дођоше у Јерусалим; и подигавши се и дошавши стадоше код јаза горњега језера, који је покрај пута у пољу бјељареву.

18 И стадоше викати цара. Тада дође к њима Елијаким син Хелкијин, који бијаше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов паметар.

19 И рече им Равсак: кажите цару Језекији: овако каже велики цар, цар Асирски: каква је то узданица, у коју се уздаш?

20 Ти велиш, али су празне ријечи, да имаш свјета и силе за рат. У што се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?

21 Гле, уздаш се у Мисир, у штап од трске сломљене, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; таки је Фараон цар Мисирски свима који се уздају у њ.

22 Ако ли ми речете: уздамо се у Господа Бога својега; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповједио Јуди и Јерусалиму: пред овијем олтаром клањајте се у Јерусалиму.

23 Хајде, затеци се мојему господару цару Асирском; и даћу ти двије тисуће коња, ако можеш добавити који ће јахати на њима.

24 Како ћеш дакле одбити и једнога војводу између најмањих слуга господара мојега? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.

25 Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово мјесто да га затрем? Господ ми је рекао: иди на ту земљу, и затри је.

26 Тада Елијаким син Хелкијин и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: говори слугама својим Сирски, јер разумијемо, а немој нам говорити Јудејски да слуша народ на зиду.

27 А Равсак им рече: еда ли ме је господар мој послао ка господару твојему или к теби да кажем ове ријечи? није ли к тијем људима, што сједе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?

28 Тада стаде Равсак и повика иза гласа Јудејски, и рече говорећи: чујте ријеч великога цара, цара Асирскога.

29 Овако каже цар: немојте да вас вара Језекија; јер вас не може избавити из моје руке.

30 Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, и овај се град неће дати у руке цару Асирском.

31 Не слушајте Језекије; јер овако каже цар Асирски: учините мир са мном, и ходите к мени, па једите сваки са свога чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из својега студенца.

32 Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хљебом и виноградима, у земљу обилну маслином и уљем и медом, па ћете живјети и нећете изгинути. Не слушајте Језекије, јер вас вара говорећи: Господ ће нас избавити.

33 Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара Асирскога?

34 Гдје су богови Ематски и Арфадски? гдје су богови Сефарвимски, Енски и Авски? јесу ли избавили Самарију из мојих руку?

35 Који су између свијех богова овијех земаља избавили земљу своју из моје руке? а Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?

36 Али народ мучаше, и не одговорише му ни ријечи, јер цар бјеше заповједио и рекао: не одговарајте му.

37 Тада Елијаким син Хелкијин, који бијаше, над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му ријечи Равсакове.

Дап 18:1–19

1 Потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт,

2 И нађе једнога Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који бјеше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер бјеше заповједио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима.

3 И будући да бјеше онога истог заната, оста код њих и рађаше, јер бијаху ћилимарског заната.

4 А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке.

5 И кад сиђоше из Маћедоније Сила и Тимотије, навали Дух свети на Павла да свједочи Јеврејима да је Исус Христос.

6 А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: крв ваша на ваше главе; ја сам чист, отсад идем у незнабошце.

7 И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштовеше Бога, и којега кућа бјеше крај зборнице.

8 А Крисп, старјешина зборнички, вјерова Господа са свијем домом својијем; и од Коринћана многи који слушаху вјероваше и крстише се.

9 А Господ рече Павлу ноћу у утвари: не бој се, него говори, и да не ућутиш;

10 Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти што учини; јер ја имам велики народ у овоме граду.

11 И он сједи ондје годину и шест мјесеци учећи их ријечи Божијој.

12 А кад бјеше Галион намјесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше на суд

13 Говорећи: овај наговара људе да поштују Бога против закона.

14 А кад Павле шћаше да отвори уста, рече Галион Јеврејима: да је каква неправда била или зло дјело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји!

15 Али кад су препирања за ријечи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем.

16 И изагна их из суднице.

17 Онда сви Грци ухватише Состена, старјешину зборничкога, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио.

18 А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се бјеше завјетовао.

19 И дође у Ефес; и њих остави ондје, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима.

Пес 4:1–6

1 Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду;

2 Зуби су ти као стадо оваца једнаких, кад излазе из купала, које се све близне а ниједне нема јалове.

3 Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка јагодице су твоје између витица твојих;

4 Врат ти је као кула Давидова сазидана за оружје, гдје висе тисућама штитови и свакојако оружје јуначко;

5 Двије су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима.

6 Док дан захлади и сјенке отиду, ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјанову.