Дан 198 од 365

2 Цар 19:1–20:21

19:1 А кад то чу цар Језекија, раздрије хаљине своје и веза око себе костријет, па отиде у дом Господњи.

19:2 И посла Елијакима, који бијаше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у костријет к Исаији пророку сину Амосову.

19:3 И рекоше му: овако вели Језекија: ово је дан невоље и кара и руга; јер приспјеше дјеца до порођаја, а нема снаге да се роде.

19:4 Да ако је чуо Господ Бог твој све што рече Равсак, којега посла цар Асирски господар његов да ружи Бога живога и да га вријеђа ријечима, које је чуо Господ Бог твој; помоли се за остатак који се налази.

19:5 И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.

19:6 И рече им Исаија: овако реците господару својему: овако вели Господ: не плаши се од ријечи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара Асирскога.

19:7 Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.

19:8 И тако вративши се Равсак нађе цара Асирскога гдје бије Ливну, јер бјеше чуо да је отишао од Лахиса.

19:9 А он чу за Тираку цара Хускога гдје казаше: ево иде да се бије с тобом. Зато опет посла посланике к Језекији говорећи:

19:10 Овако реците Језекији цару Јудину: немој да те вара Бог твој, у којега се уздаш говорећи: неће се дати Јерусалим у руке цару Асирском.

19:11 Ето чуо си шта су учинили цареви Асирски свијем земљама потрвши их сасвијем; а ти ли ћеш се избавити?

19:12 Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове, који бијаху у Теласару?

19:13 Гдје је цар Ематски и цар Арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?

19:14 А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.

19:15 И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који сједиш на херувимима, ти си сам, Бог свијем царствима на земљи, ти си створио небо и земљу,

19:16 Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј ријечи Сенахирима, који посла да ружи Бога живога.

19:17 Истина је, Господе, опустошили су цареви Асирски оне народе и земље њихове;

19:18 И побацали су богове њихове у огањ, јер не бијаху богови, него дјело руку човјечијих, дрво и камен; зато их потрше.

19:19 И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његовијех, да познаду сва царства на земљи да си ти Господе сам Бог.

19:20 Тада посла Исаија син Амосов к Језекији, и поручи му: овако вели Господ Бог Израиљев: услишио сам зашто си ми се молио ради Сенахирима цара Асирскога.

19:21 Ово је ријеч коју изрече Господ за њ: руга ти се и потсмијева ти се дјевојка, кћи Сионска, за тобом маше главом кћи Јерусалимска.

19:22 Кога си ружио и хулио? и на кога си подигао глас? и подигао у вис очи своје? На свеца Израиљева.

19:23 Преко посланика својих ружио си Господа и рекао си: с мноштвом кола својих изидох на високе горе, на стране Ливанске, и посјећи ћу високе кедре његове и лијепе јеле његове, и ући ћу у крајњи стан његов, у шуму његова Кармила.

19:24 Ја сам копао и пио воду туђу, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.

19:25 Нијеси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.

19:26 Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши прије него сазри.

19:27 Знам сјеђење твоје, и полажење твоје и долажење твоје знам, и како бјесниш на ме.

19:28 Јер бјесниш на ме, и твоја обијест дође до мојих ушију; зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.

19:29 А теби ово нека буде знак: јешћете ове године што само од себе роди, и друге године што опет само од себе роди; а треће године сијте и жањите и садите винограде и једите род с њих.

19:30 Јер остатак дома Јудина, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.

19:31 Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.

19:32 Зато овако вели Господ за цара Асирскога: нећу ући у овај град нити ће бацити амо стријеле, неће се примаћи ка њему са штитом, нити ће ископати опкопа око њега.

19:33 Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.

19:34 Јер ћу бранити тај град, и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге својега.

19:35 И исту ноћ анђео Господњи изиде и поби у околу Асирском сто и осамдесет и пет тусућа; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.

19:36 Те се подиже Сенахирим цар Асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.

19:37 И кад се клањаше у дому Нисрока бога својега, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побјегоше у земљу Араратску, и на његово се мјесто зацари Есарадон син његов.

20:1 У то вријеме разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: овако вели Господ: нареди за кућу своју, јер ћеш умријети и нећеш остати жив.

20:2 А он се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу говорећи:

20:3 Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом вјерно и с цијелијем срцем, и творио што је теби угодно. И плака Језекија веома.

20:4 И Исаија још не бјеше отишао до половине двора, а дође му ријеч Господња говорећи:

20:5 Врати се и реци Језекији, вођу народа мојега: овако вели Господ Бог Давида оца твојега: чуо сам молитву твоју, и видио сам сузе твоје; ево исцијелићу те, до три дана ићи ћеш у дом Господњи.

20:6 И додаћу ти вијеку петнаест година, и избавићу тебе и овај град из руку цара Асирскога, и бранићу овај град себе ради и ради Давида слуге својега.

20:7 Потом рече Исаија: донесите груду сухих смокава. И донесавши привише му на оток, и исцијели се.

20:8 А Језекија рече Исаији: шта ће бити знак да ће ме Господ исцијелити и да ћу до три дана отићи у дом Господњи?

20:9 А Исаија рече: ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао: хоћеш ли да отиде сјен десет кољенаца напријед или да се врати десет кољенаца натраг?

20:10 А Језекија рече: лако је да сјен отиде напријед десет кољенаца; немој, него нека се врати сјен десет кољенаца натраг.

20:11 И Исаија пророк завапи ка Господу, и врати Господ сјен по кољенцима по којима бијаше отишао на сунчанику Ахазову натраг за десет кољенаца.

20:12 У то вријеме Меродах-Валадан, син Валаданов, цар Вавилонски посла књигу с даром Језекији; јер бјеше чуо да је болестан Језекија.

20:13 И Језекија саслушав посланике показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу гдје му бјеше оружје, и што се год налажаше у ризницама његовијем, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству својем.

20:14 Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: из даљне земље дошли су, из Вавилона.

20:15 А он рече: шта су видјели у твом двору? А Језекија рече: видјели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нијесам показао.

20:16 Тада рече Исаија Језекији: чуј ријеч Господњу.

20:17 Ево доћи ће вријеме кад ће се однијети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ.

20:18 И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара Вавилонскога.

20:19 А Језекија рече Исаији: добра је ријеч Господња, коју си рекао. Још рече: је ли? за мојега вијека биће мир и вјера?

20:20 А остала дјела Језекијина и сва јунаштва његова, и како је начинио језеро, и воду довео у град, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?

20:21 И почину Језекија код отаца својих, а на његово се мјесто зацари Манасија син његов.

Дап 18:20–19:12

18:20 А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтједе,

18:21 Него се опрости с њима говорећи: ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтједбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу.

18:22 И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију.

18:23 И проведавши неколико времена изиђе и прође редом Галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике.

18:24 А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човјек рјечит и силан у књигама.

18:25 Овај бјеше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знадијаше само крштење Јованово.

18:26 И овај поче слободно проповиједати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи.

18:27 А кад он шћаше да пријеђе у Ахају, послаше браћа напријед и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вјероваху благодаћу;

18:28 Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос.

19:1 Догоди се пак, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике

19:2 Рече им: јесте ли примили Духа светога кад сте вјеровали? А они му рекоше: нијесмо ни чули да има Дух свети.

19:3 А он им рече: на што се дакле крстисте? А они рекоше: на крштење Јованово.

19:4 А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да вјерују онога који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.

19:5 А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

19:6 А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух свети на њих, и говораше језике и прорицаху.

19:7 А бијаше људи свега око дванаест.

19:8 И ушавши у зборницу говораше слободно три мјесеца учећи и увјеравајући за царство Божије.

19:9 А кад неки бијаху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, отступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи некога Тирана.

19:10 И ово је бивало двије године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше ријеч Господа Исуса.

19:11 И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловијем,

19:12 Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тијела његова носили на болеснике, и они се исцјељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.

Пес 4:7–16

7 Сва си лијепа драга моја, и нема недостатака на теби.

8 Ходи са мном с Ливана, невјесто, ходи са мном с Ливана, да гледаш с врха Аманскога, с врха Сенирскога и Ермонскога, из пећина лавовских, с гора рисовских.

9 Отела си ми срце, сестро моја невјесто, отела си ми срце једнијем оком својим и једнијем ланчићем с грла својега.

10 Лијепа ли је љубав твоја, сестро моја невјесто, боља је од вина љубав твоја, и мирис уља твојих од свијех мириснијех ствари.

11 С усана твојих капље сат, невјесто, под језиком ти је мед и млијеко, и мирис је хаљина твојих као мирис Ливански.

12 Ти си као врт затворен, сестро моја невјесто, извор затворен, студенац запечаћен.

13 Биље је твоје воћњак од шипака с воћем краснијем, од кипра и нарда.

14 Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима.

15 Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана!

16 Устани сјевере, и ходи јуже, и дуни по врту мом да капљу мириси његови; нека дође драги мој у врт свој, и једе красно воће своје.