Дан 199 од 365

2 Цар 21:1–22:20

21:1 Дванаест година бјеше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Ефсива.

21:2 И чињаше што је зло пред Господом по гаднијем дјелима народа, које Господ одагна испред синова Израиљевијех;

21:3 Јер опет начини висине, које бјеше потро Језекија отац његов, и подиже олтаре Валу, и начини луг као што бјеше начинио Ахав цар Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.

21:4 И начини олтаре у дому Господњем, за који бјеше рекао Господ: у Јерусалиму ћу намјестити име своје;

21:5 Начини олтаре свој војсци небеској у два тријема дома Господњега.

21:6 И сина својега проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре; и чињаше врло много што је зло пред Господом, гњевећи га.

21:7 И постави резан лик шумски који начини у дому, за који бјеше рекао Господ Давиду и Соломуну сину његову: у овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свијех племена Израиљевијех, намјестићу име своје довијека;

21:8 И нећу више дати да се макне нога синовима Израиљевијем из земље коју дадох оцима њиховијем, ако само уздрже и устворе све што сам им заповједио, и сав закон који им је заповједио мој слуга Мојсије.

21:9 Али не послушаше, јер их заведе Манасија, те чинише горе него народи које истријеби Господ испред синова Израиљевијех.

21:10 А Господ говораше преко слуга својих пророка говорећи:

21:11 Што учини Манасија цар Јудин та гадна дјела чинећи горе од свега што су чинили Амореји који прије њега бише, и наведе на гријех и Јуду гаднијем боговима својим;

21:12 Зато овако вели Господ Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити зло на Јерусалим и на Јуду, да ће свакоме ко чује зујати оба уха.

21:13 Јер ћу затегнути над Јерусалимом уже Самаријско и мјерила дома Ахавова, и збрисаћу Јерусалим, као што се брише здјела, и избише се па се изврне.

21:14 И оставићу остатак нашљедства својега, и даћу их у руке непријатељима њиховијем да буду плијен и грабеж свијем непријатељима својим.

21:15 Јер чинише што је зло преда мном, и гњевише ме од дана кад изидоше оци њихови из Мисира до данас.

21:16 Још и праву крв веома многу проли Манасија тако да напуни Јерусалим од краја до краја, осим гријеха својега којим наведе Јуду на гријех да чини што је зло пред Господом.

21:17 А остала дјела Манасијина и све што је чинио, и гријех, којим је гријешио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?

21:18 И почину Манасија код отаца својих, и би погребен у врту код дома својега, у врту Озину; а на његово мјесто зацари се Амон син његов.

21:19 Двадесет и двије године имаше Амон кад поче царовати, и царова двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Месулемета, кћи Арусова, из Јотеве.

21:20 Он чињаше што је зло пред Господом, као што је чинио Манасија отац његов.

21:21 И хођаше свијем путем којим је ходио отац његов, и служаше гаднијем боговима, којима је служио отац његов, и клањаше им се.

21:22 И остави Господа Бога отаца својих, и не ходи путем Господњим.

21:23 А слуге Амонове побунише се на њ, и убише цара у двору његову.

21:24 А народ земаљски поби све који се бијаху побунили на цара Амона; и зацари народ земаљски на његово мјесто Јосију сина његова.

21:25 А остала дјела Амонова, што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Јудинијех?

21:26 И погребоше га у његову гробу у врту Озину; и Јосија син његов би цар на његово мјесто.

22:1 Осам година бијаше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му бјеше име Једида, кћи Адајева, из Воската.

22:2 Он чињаше што је право пред Господом, и хођаше свијем путем Давида оца својега и не отступаше ни надесно ни налијево.

22:3 А осамнаесте године царовања Јосијина посла цар Сафана сина Азалије сина Месуламова, писара, у дом Господњи, говорећи:

22:4 Иди ка Хелкији поглавару свештеничком, нека изброји новце донесене у дом Господњи, што су накупили од народа вратари.

22:5 И нека их да посленицима који надгледају дом Господњи, па нека дају посленицима који раде око дома Господњега да се оправи што је трошно у дому,

22:6–7 Дрводјељама и каменарима и зидарима, и да се купује дрво и камен тесани да се оправи дом. Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће вјерно радити.

22:8 Тада рече Хелкија поглавар свештенички Сафану писару: нађох законик у дому Господњем. И Хелкија даде књигу Сафану, и он је прочита.

22:9 А Сафан писар отиде к цару, и јави цару говорећи: покупише слуге твоје новце што се нађоше у дому, предаше их посленицима који надгледају дом Господњи.

22:10 И каза Сафан писар цару говорећи: књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.

22:11 А кад цар чу ријечи у законику, раздрије хаљине своје.

22:12 И заповједи цар Хелкији свештенику и Ахикаму сину Сафанову и Ахвору сину Михејину и Сафану писару и Асаји слузи цареву, говорећи:

22:13 Идите, упитајте Господа за ме и за народ и за свега Јуду ради ријечи ове књиге што се нађе; јер је велик гњев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше ријечи ове књиге да чине све онако као нам је написано.

22:14 И тако отиде Хелкија свештеник и Ахикам и Ахвор и Сафан и Асаја к пророчици Олди жени Салума сина Текуја сина Араса ризничара; а она стајаше у Јерусалиму у другом крају, и говораше с њом.

22:15 А она им рече: овако вели Господ Бог Израиљев: кажите човјеку који вас је послао к мени:

22:16 Овако вели Господ: ево пустићу зло на то мјесто и на становнике његове, све што говори књига коју је прочитао цар Јудин,

22:17 Зато што ме оставише, и кадише другим боговима да би ме гњевили свијем дјелима руку својих; зато се гњев мој распалио на то мјесто, и неће се угасити.

22:18 А цару Јудину, који вас је послао да упитате Господа, овако му кажите: овако вели Господ Бог Израиљев за ријечи које си чуо:

22:19 Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то мјесто и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.

22:20 Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видјети зла које ћу пустити на то мјесто. И казаше то цару.

Дап 19:13–30

13 И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима бијаху зли духови име Господа Исуса говорећи: заклињемо вас Исусом кога Павле проповиједа.

14 А бијаху некијех седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничкога, који ово чињаху.

15 А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?

16 И скочивши на њих човјек у коме бјеше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.

17 И ово дознадоше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.

18 И многи од онијех што вјероваху, долажаху те се исповиједаху и казиваху шта су учинили.

19 А многи од онијех који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунише и нађоше да су вриједеле педесет хиљада гроша.

20 Тако здраво растијаше и надвлађиваше ријеч Господња.

21 И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Маћедоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: пошто будем тамо, ваља ми и Рим видјети.

22 И посла у Маћедонију двојицу од онијех који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко вријеме у Азији.

23 А у оно вријеме подиже се не мала буна пута ради Господњега,

24 Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,

25 Он скупи ове и другијех оваковијех ствари мајсторе, и рече: људи! ви знате да од овога посла ми имамо добитак за своје живљење;

26 И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: то нијесу богови што се рукама човјечијим граде.

27 И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свијет поштује.

28 А кад они ово чуше, напунише се гњева, и викаху говорећи: велика је Дијана Ефеска!

29 И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Маћедоније, другове Павлове.

30 А кад Павле шћаше да иде међу народ, не дадоше му ученици.

Пс 85:1–13

1 Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево.

2 Простио си неправду народу својему, покрио си све гријехе његове.

3 Уставио си сву јарост своју, ублажио жестину гњева својега.

4 Поврати нас, Боже спаситељу наш, прекини срдњу своју на нас.

5 Зар ћеш се довијека гњевити на нас, и протегнути гњев свој од кољена на кољено?

6 Зар се нећеш повратити и оживити нас, да би се народ твој радовао о теби?

7 Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам.

8 Да послушам што говори Господ Бог. Он изриче мир народу својему и свецима својим, и онима који се обраћају срцем к њему.

9 Да, близу је онијех који га се боје помоћ његова, да би населио славу у земљи нашој!

10 Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се.

11 Истина ће никнути из земље и правда ће с неба приникнути.

12 И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој.

13 Правда ће пред њим ићи, и поставиће на пут стопе своје.