Дан 200 од 365

2 Цар 23:1–24:20

23:1 Тада посла цар, те се скупише к њему све старјешине Јудине и Јерусалимске.

23:2 И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земљи Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све ријечи књиге завјетне, која се нађе у дому Господњем.

23:3 И цар стојећи код ступа учини завјет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповијести његове и свједочанства његова и уредбе његове свијем срцем и свом душом, вршећи ријечи тога завјета написане у тој књизи. И сав народ приста на завјет.

23:4 Тада заповједи цар Хелкији поглавару свештеничком и свештеницима другога реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које бијаху начињене Валу и гају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу Кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ.

23:5 И сврже свештенике идолске које бијаху поставили цареви Јудини да каде по висинама у градовима Јудинијем и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и мјесецу и звијездама и свој војсци небеској.

23:6 И изнесе гај из дома Господњега иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону и сатр у прах, и просу прах на гробове синова народнијех.

23:7 И поквари куће курварске које бијаху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за гај.

23:8 И доведавши све свештенике из градова Јудинијех оскврни висине гдје кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која бијаше на уласку на вратима Исуса заповједника градскога налијево од врата градских.

23:9 Али свештеници онијех висина не приступаху к олтару Господњему у Јерусалиму, него јеђаху пријесне хљебове међу браћом својом.

23:10 Оскврни и Тофет, који бијаше у долини синова Еномовијех, да не би нико више водио сина својега ни кћери своје кроз огањ Молоху.

23:11 И уклони коње које бијаху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која бијаше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже огњем.

23:12 И олтаре на крову собе Ахазове, које бијаху начинили цареви Јудини, и олтаре које бијаше начинио Манасија у оба тријема дома Господњега, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон.

23:13 И висине према Јерусалиму с десне стране на гори Маслинској, које бијаше начинио Соломун цар Израиљев Астароти гаду Сидонском и Хемосу гаду Моавском и Мелхому гаду синова Амоновијех, оскврни цар.

23:14 И изломи ликове и исијече гајеве, и мјеста њихова напуни костију људских.

23:15 И олтар, који бјеше у Ветиљу, висину, коју бјеше начинио Јеровоам син Наватов, који наведе на гријех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатр је у прах, и спали гај.

23:16 И обазревши се Јосија видје гробове који бијаху ондје на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по ријечи Господњој, коју рече човјек Божји, који напријед каза те ствари.

23:17 И рече: какав је оно споменик што видим? Рекоше му грађани: оно је гроб човјека Божијега који дође из Јуде и напријед каза то што си учинио на олтару у Ветиљу.

23:18 А он рече: оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима онога пророка који дође из Самарије.

23:19 И све домове висина по градовима Самаријским које начинише цареви Израиљеви гњевећи Господа, поквари Јосија; и учини с њима све онако како учини у Ветиљу.

23:20 И покла све свештенике висина, који бијаху онуда, на олтарима, и сажеже кости људске на њима; потом се врати у Јерусалим.

23:21 Тада заповједи цар свему народу говорећи: празнујте пасху Господу Богу својему, као што пише у књизи завјетној.

23:22 Јер не би празнована овако пасха од времена судија које судише Израиљу и за све вријеме царева Израиљевијех и царева Јудинијех.

23:23 Као што би осамнаесте године цара Јосије празнована пасха Господу у Јерусалиму.

23:24 И оне што се договарају с духовима и врачаре, и ликове и гадне богове и све гадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму истријеби Јосија да изврши ријечи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњем.

23:25 Ни прије њега не бјеше таквога цара, који би се обратио ка Господу свијем срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом, сасвијем по закону Мојсијеву, нити послије њега наста таки као он.

23:26 Али се Господ не поврати од жестине великога гњева својега, којом се бјеше распалио гњев његов на Јуду за све дражење којим га бјеше дражио Манасија.

23:27 И рече Господ: и Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиља, и град ћу овај одбацити, који сам изабрао, Јерусалим, и дом, за који рекох: ту ће бити име моје.

23:28 А остала дјела Јосијина и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?

23:29 У његово вријеме изиде Фараон Нехаон цар Мисирски на цара Асирскога к ријеци Ефрату, и цар Јосија изиде преда њ, а он како га видје уби га у Мегидону.

23:30 И мртва метнуше га слуге његове на кола, и одвезоше га из Мегидона у Јерусалим, и погребоше га у гробу његову; и народ земаљски узе Јоахаза сина Јосијина, и помазаше га и зацарише га на мјесто оца његова.

23:31 Двадесет и три године бјеше Јоахазу кад поче царовати, и царова три мјесеца у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.

23:32 Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како су чинили оци његови.

23:33 И свеза га Фараон Нехаон у Ривли у земљи Ематској да више не царује у Јерусалиму, и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата.

23:34 А царем постави Фараон Нехаон Елијакима сина Јосијина на мјесто Јосије оца његова, и предје му име Јоаким; а Јоахаза узе и отиде у Мисир, а он умрије ондје

23:35 А оно сребро и злато даде Јоаким Фараону разрезавши на земљу да би дао новце по заповијести Фараоновој, од свакога узимајући како бјеше цијењен, сребро и злато по народу у земљи, да да Фараону Нехаону.

23:36 Двадесет и пет година бијаше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Зевуда, кћи Федајева, из Руме.

23:37 А он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како су чинили оци његови.

24:1 За његова времена дође Навуходоносор цар Вавилонски; и Јоаким му би слуга три године; потом одуста и одметну се од њега.

24:2 И Господ посла на њ чете Халдејске и чете Сирске и чете Моавске и чете синова Амоновијех; посла их на Јуду да га потру, по ријечи Господњој коју говори преко слуга својих пророка.

24:3 По заповијести Господњој зби се то Јуди да би га одбацио од себе за гријехе Манасијине по свему што бјеше учинио;

24:4 И за крв праву коју бјеше пролио напунивши Јерусалим крви праве; зато Господ не хтје опростити.

24:5 А остала дјела Јоакимова и све што је учинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?

24:6 И почину Јоаким код отаца својих; а на његово се мјесто зацари Јоахин.

24:7 А цар Мисирски не изиде више из земље своје, јер цар Вавилонски узе од ријеке Мисирске до ријеке Ефрата све што бјеше цара Мисирскога.

24:8 Осамнаест година бијаше Јоахину кад се зацари, и царова три мјесеца у Јерусалиму. Матери му бјеше име Неуста, кћи Елнатанова, из Јерусалима.

24:9 И он чињаше зло пред Господом сасвијем како је чинио отац његов.

24:10 У то вријеме дођоше слуге Навуходоносора цара Вавилонскога на Јерусалим, и град би опкољен.

24:11 Дође и Навуходоносор цар Вавилонски на град кад га слуге његове опколише.

24:12 Тада Јоахин цар Јудин изиде к цару Вавилонском с матером својом и са слугама својим и с кнезовима својим и с дворанима својим; а цар га Вавилонски зароби осме године својега царовања.

24:13 И однесе све благо дома Господњега и благо дома царскога, и полупа све судове златне, које бјеше начинио Соломун цар Израиљев за цркву Господњу, као што бјеше рекао Господ.

24:14 И пресели сав Јерусалим, све кнезове и све јунаке, десет тисућа робова, и све дрводјеље и све коваче, не оста ништа осим сиромашнога народа по земљи.

24:15 Одведе и Јоахина у Вавилон и матер цареву и жене цареве и дворане његове, и главаре земаљске одведе у ропство из Јерусалима у Вавилон.

24:16 И све јунаке на број седам тисућа, и дрводјеље и коваче, тисућу, све што бијаху за војску одведе цар Вавилонски у Вавилон у ропство.

24:17 И постави царем цар Вавилонски на мјесто Јоахиново Матанију стрица његова, и предје му име Седекија.

24:18 Двадесет и једна година бјеше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.

24:19 Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како је чинио Јоаким.

24:20 Јер од гњева Господњега зби се то Јерусалиму и Јуди, да их одбаци од себе. А Седекија се одметну од цара Вавилонскога.

Дап 19:31–40

31 А неки и од Азијскијех поглавара који му бијаху пријатељи, послаше к њему свјетујући га да не излази на збориште.

32 Једни пак викаху једно а други друго; јер бијаше сабор смућен, и највише их не знадијаху зашто су се скупили.

33 А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком шћаше да одговори народу.

34 А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сахата: велика је Дијана Ефеска.

35 А писар утишавши народ рече: људи Ефесци! Ко је тај човјек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њезин кип небески?

36 Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;

37 Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.

38 А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намјесници, нека туже један другога.

39 Ако ли што друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.

40 Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједнога узрока нема којијем бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се бјеше сабрао.

Пес 5:1–5

1 Дођох у врт свој, сестро моја невјесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем сат свој и мед свој, пијем вино своје и млијеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји!

2 Ја спавам а срце је моје будно; ето гласа драгога мојега, који куца: отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћнијех капи.

3 Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? опрала сам ноге своје, како ћу их каљати?

4 Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а што је у мени устрепта од њега.

5 Ја устах да отворим драгоме својему, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве.