Дан 201 од 365

2 Цар 25:1–30

1 И тако девете године његова царовања, десетога мјесеца десетога дана дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.

2 И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.

3 И деветога дана мјесеца четвртога поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.

4 Тада град би проваљен, а војници сви побјегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји бијаху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи.

5 Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше га у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.

6 И ухватише цара, и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу, и ондје му судише.

7 И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца мједена, и одведоше га у Вавилон.

8 А седмога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара Вавилонскога дође у Јерусалим Невузардан заповједник стражарски, слуга цара Вавилонскога.

9 И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.

10 И зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска, која бијаше са заповједником стражарским.

11 А остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском, и остали прости народ одведе Навузардан заповједник стражарски.

12 Само од сиромаха у земљи остави заповједник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

13 И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја, и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.

14 И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,

15 И клијешта и котлиће, што год бјеше златно и што год бјеше сребрно, узе заповједник стражарски,

16 Два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова;

17 Осамнаест лаката бијаше висок један ступ, и озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бијаше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од мједи; таки бијаше и други ступ с плетеницом.

18 Узе заповједник стражарски и Серају првога свештеника и Софонију другога свештеника, и три вратара.

19 А из града узе једнога дворанина, који бијаше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога, који се нађоше у граду.

20 Узе их Невузардан заповједник стражарски, и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.

21 А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

22 А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор цар Вавилонски, над њим постави Годолију сина Ахикама сина Сафанова.

23 А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар Вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, на име: Исмаило син Нетанијин, и Јоанан син Каријајев и Сераја син Тануметов из Нетофата, и Јазанија син Махатов, они и људи њихови.

24 И Годолија се закле њима и људима њиховијем и рече: не бојте се службе Халдејима; сједите у земљи и служите цару Вавилонском, и биће вам добро.

25 Али седмога мјесеца дође Исмаило син Нетаније сина Елисамова, рода царскога, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који бијаху с њим у Миспи.

26 Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја.

27 А тридесет седме године откако се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет седмога дана Евил-Меродах цар Вавилонски исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина цара Јудина.

28 И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.

29 И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.

30 И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега вијека његова до смрти његове.

Дап 20:1–38

1 А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утјешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Маћедонију.

2 И прошавши оне земље, и свјетовавши их многијем ријечима, дође у Грчку.

3 Поживљевши пак онамо три мјесеца стадоше му Јевреји радити о глави кад шћаше да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Маћедоније.

4 И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.

5 Ови отишавши напријед чекаху нас у Троади.

6 А ми се одвезосмо послије дана пријеснијех хљебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и ондје остасмо седам дана.

7 А у први дан недјеље, кад се сабраше ученици да ломе хљеб, говораше им Павле, јер шћаше сјутрадан да пође, и протеже бесједу до поноћи.

8 И бијаху многе свијеће горе у соби гдје се бијасмо сабрали.

9 А сјеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдога сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доље с трећега пода, и дигоше га мртва.

10 А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: не буните се, јер је душа његова у њему.

11 Онда изиђе горе, и преломивши хљеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.

12 А момче доведоше живо, и утјешише се не мало.

13 А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде шћасмо да узмемо Павла; јер тако бјеше заповједио, хотећи сам да иде пјешице.

14 А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.

15 И оданде одвезавши се дођосмо сјутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у Сам, и ноћисмо у Тригилију; и сјутрадан дођосмо у Милит.

16 Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.

17 Али из Милита посла у Ефес и дозва старјешине црквене.

18 И кад дођоше к њему, рече им: ви знате од првога дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих

19 Служећи Господу са сваком понизности и многијем сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;

20 Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,

21 Свједочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и вјеру у Господа нашега Исуса Христа.

22 И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;

23 Осим да Дух свети по свијем градовима свједочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.

24 Али се ни за што не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посвједочим јеванђеље благодати Божије.

25 И ево сад знам да више нећете видјети мојега лица, ви сви по којима пролазих проповиједајући царство Божије.

26 Зато вам свједочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;

27 Јер не изоставих да покажем вољу Божију.

28 Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;

29 Јер ја ово знам да ће по одласку моме ући међу вас тешки вуци који неће штедјети стада;

30 И између вас самијех постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.

31 Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама свакога од вас.

32 И сад вас, браћо, предајем Богу и ријечи благодати његове, који може назидати и дати вам нашљедство међу свима освећенима.

33 Сребра, или злата, или руха ни у једнога не заисках.

34 Сами знате да потреби мојој и онијех који су са мном били послужише ове руке моје.

35 Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се ријечи Господа Исуса коју он рече: много је блаженије давати неголи узимати.

36 И ово рекавши клече на кољена своја са свима њима и помоли се Богу.

37 А свију стаде велики плач и загрливши Павла цјеливаху га,

38 Жалосни највише за ријеч коју рече да више неће видјети лица његова; и отпратише га у лађу.

Пс 86:1–17

1 Пригни, Господе! ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.

2 Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник. Спаси слугу својега, Боже мој, који се у те узда.

3 Смилуј се на ме, Господе, јер к теби вичем вас дан.

4 Обесели душу слуге својега, јер к теби, Господе, подижем душу своју.

5 Јер си ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који те призивљу.

6 Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мојега.

7 У дан туге своје призивљем те, јер ћеш ме услишити.

8 Нема међу боговима такога какав си ти, Господе, и нема дјела такијех каква су твоја.

9 Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред тобом, Господе, и славити име твоје.

10 Јер си ти велик и твориш чудеса; ти си један Бог.

11 Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини твојој; учини нека се мили срцу мојему бојати се имена твојега.

12 Славићу те, Господе Боже мој, свијем срцем својим, и поштоваћу име твоје довијека.

13 Јер је милост твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљега.

14 Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају тебе пред собом.

15 Али ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,

16 Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи својему, и помози сину слушкиње своје;

17 Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утјешио ме.