Дан 228 од 365

2 Дн 26:1–28:27

26:1 Тада сав народ Јудин узе Озију, коме бијаше шеснаест година, и зацарише га на мјесто оца његова Амасије.

26:2 Он сазида Елот повратив га Јуди пошто цар почину код отаца својих.

26:3 Озији бјеше шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јехолија из Јерусалима.

26:4 Он чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Амасија отац његов.

26:5 И тражаше Бога докле жив бијаше Захарија који разумијеваше утваре Божије; и докле год тражаше Господа, даваше му срећу Бог.

26:6 Јер изашав војеваше с Филистејима, и обори зидове Гату и зидове Јавни и зидове Азоту; и сазида градове у земљи Азотској и по Филистејима.

26:7 И Бог му поможе против Филистеја и против Арапа, који живљаху у Гурвалу, и против Амонаца.

26:8 И Амонци даваху дарове Озији, и разнесе се име његово до Мисира, јер осили веома.

26:9 И сазида Озија куле у Јерусалиму на вратима на углу, и на вратима у долу, и на углу, и утврди их.

26:10 Сазида и у пустињи куле, и ископа много студенаца, јер имаше много стоке у долинама и у равницама, и ратара и виноградара по брдима и на Кармилу, јер му мила бјеше пољска радња.

26:11 И имаше Озија убојиту војску, која иђаше у рат у четама бројем, како их изброји Јеило писар и Масија управитељ, под управом Ананије војводе царева.

26:12 Свега на број бијаше главара домова отачких храбријех јунака двије тисуће и шест стотина,

26:13 А под њиховом руком војске три стотине и седам тисућа и пет стотина храбријех војника, да помажу цару против непријатеља.

26:14 И начини Озија свој војсци штитове и копља и шљемове и оклопе и лукове и камење за праће.

26:15 И начини у Јерусалиму бојне справе врло вјешто измишљене да стоје на кулама и на угловима да мећу стријеле и велико камење; и разнесе се име његово далеко, јер му се дивно помагаше докле осили.

26:16 Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари, и сагријеши Господу Богу својему, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом:

26:17 А за њим уђе Азарија свештеник и с њим осамдесет свештеника Господњих храбријех људи;

26:18 И опријеше се цару Озији говорећи: није твоје, Озија, кадити Господу, него свештеника синова Ароновијех који су посвећени да каде; изиди из светиње, јер си згријешио, и неће ти бити на част пред Господом Богом.

26:19 Тада се разгњеви Озија држећи у руци кадионицу да кади; и кад се гњевљаше на свештенике, изиде му губа на челу пред свијем свештеницима у дому Господњем код олтара кадионог.

26:20 И погледа га Азарија поглавар свештенички и сви свештеници, а он губав на челу; и брже га изведоше напоље, а и сам похитје да изиде, јер га Господ удари.

26:21 И оста цар Озија губав до смрти своје, и сјеђаше у одвојеном дому губав, јер би одлучен од дома Господњега; а Јотам син његов управљаше домом царевијем и суђаше народу у земљи.

26:22 А остала дјела Озијина прва и пошљедна написао је пророк Исаија син Амосов.

26:23 И почину Озија код отаца својих, и погребоше га код отаца његовијех у гробном пољу царском, јер рекоше: губав је. И зацари се на његово мјесто Јотам син његов.

27:1 Двадесет и пет година бијаше Јотаму кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму; матери му бјеше име Јеруса, кћи Садокова.

27:2 Он чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Озија отац његов, само што не уђе у цркву Господњу; али народ још бијаше покварен.

27:3 Он начини висока врата на дому Господњем, и на зиду Офилу много назида.

27:4 Још сазида и градове у гори Јудиној, и у шумама погради дворове и куле.

27:5 И војева с царем синова Амоновијех и савлада их; и дадоше му синови Амонови оне године сто таланата сребра и десет тисућа кора пшенице и јечма десет тисућа. Толико му дадоше синови Амонови и друге и треће године.

27:6 И тако осили Јотам, јер управи путове своје пред Господом Богом својим.

27:7 А остала дјела Јотамова и ратови сви његови и путови његови, ено су записани у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем.

27:8 Двадесет и пет година бјеше му кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму.

27:9 И почину Јотам код отаца својих, и погребоше га у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Ахаз син његов.

28:1 Двадесет година бијаше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму; али не чињаше што је право пред Господом као Давид отац његов.

28:2 Јер хођаше путовима царева Израиљевијех, и још сали ликове Валима.

28:3 И сам кађаше у долини сина Еномова, и сажизаше синове своје огњем по гаднијем дјелима онијех народа које одагна Господ испред синова Израиљевијех.

28:4 И приношаше жртве и кађаше на висинама и по брдима и под сваким зеленијем дрветом.

28:5 Зато га даде Господ Бог његов у руке цару Сирскому, те га разбише и заробише му велико мноштво, и одведоше их у Дамасак. Још би дат у руке цару Израиљеву, те га разби љуто.

28:6 Јер Фекај син Ремалијин поби сто и двадесет тисућа Јудејаца у један дан, све храбријех људи, јер оставише Господа Бога отаца својих.

28:7 И Зихрије јунак од Јефрема уби Масију сина царева и Азрикама управитеља дворскога и Елкану другога до цара.

28:8 И заробише синови Израиљеви браћи својој двјеста тисућа жена и синова и кћери; и заплијенише велики плијен од њих, и однесоше плијен у Самарију.

28:9 А ондје бијаше пророк Господњи по имену Одид, и изиде пред војску која иђаше у Самарију, и рече им: гле, Господ Бог отаца ваших разгњеви се на Јудејце, зато их даде у ваше руке, те их побисте љуто да до неба доприје.

28:10 И још мислите подврћи синове Јудине и Јерусалимске да вам буду робови и робиње; а нијесте ли и ви сами скривили Господу Богу својему?

28:11 Зато послушајте ме сада, и вратите натраг то робље што заробисте браћи својој, јер се распалио гњев Господњи на вас.

28:12 Тада усташе поглавари синова Јефремовијех: Азарија син Јоананов, Варахија син Месилемотов и Језекија син Салумов и Амаса син Адлајев на оне што се враћаху с војске,

28:13 И рекоше им: нећете довести овамо тога робља, јер би нам било на гријех пред Господом што ви мислите домећући на гријехе наше и на кривице наше, јер је велика кривица на нама и гњев се распалио на Израиља.

28:14 И оставише војници робље и плијен свој пред кнезовима и свијем збором.

28:15 И усташе људи именовани и узеше робље, и све голе између њих одјеше из плијена; и кад их одјеше и обуше, нахранише их и напојише и намазаше, и одведоше на магарцима све изнемогле, и доведоше их у Јерихон град гдје има много палама, к браћи њиховој, па се вратише у Самарију.

28:16 У то вријеме посла цар Ахаз к царевима Асирским да му помогу.

28:17 Јер још и Идумејци дођоше и разбише Јуду и одведоше робље;

28:18 И Филистеји ударише на градове по равни на јужном крају Јудину, и узеше Вет-Семес, и Ејалон и Гедирот и Сохот и села његова и Тамну и села њезина и Гимзон и села његова, и населише се у њима.

28:19 Јер Господ обараше Јуду с Ахаза цара Израиљева, јер одвуче Јуду да грдно гријеши Господу.

28:20 И дође к њему Телгат-Фелнасар цар Асирски, и ојади га а не утврди.

28:21 Јер Ахаз узе дио из дома Господњега и из дома царскога и од кнезова, и даде цару Асирском, али му не поможе.

28:22 И кад бијаше у невољи, он још већма гријешаше Господу; таки бијаше цар Ахаз.

28:23 И приношаше жртве боговима Дамаштанским, који га разбише, и говораше: кад богови царева Сирских њима помажу, приносићу њима жртве да би ми помагали; али му они бише на то да падне он и сав Израиљ.

28:24 А Ахаз покупи судове дома Божијега, и изломи судове дома Божијега, и затвори врата дома Господњега и начини себи олтаре по свијем угловима у Јерусалиму.

28:25 И у сваком граду Јудину начини висине да кади боговима туђим; и гњеви Господа Бога отаца својих.

28:26 А остала дјела његова и сви путови његови први и пошљедњи, ето записани су у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.

28:27 И почину Ахаз код отаца својих и погребоше га у граду Јерусалиму; али га не метнуше у гроб царева Израиљевијех. И зацари се на његово мјесто Језекија син његов.

2 Пт 2:1–22

1 А бијаше и лажнијех пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажнијех учитеља, који ће унијети јереси погибли, и одрицаће се господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао.

2 И многи ће поћи за њиховијем нечистотама којима ће се хулити на пут истине.

3 И у лакомству ловиће вас измишљенијем ријечима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дријема.

4 Јер кад Бог не поштедје анђела који сагријешише, него их метну у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд;

5 И првога свијета не поштедје, него сачувавши самосмога Ноја, проповједника правде, наведе потоп на свијет безбожнички;

6 И градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали;

7 И избави праведнога Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења;

8 Јер кад живљаше праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дјела, мучаше од дана до дана праведну душу;

9 Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни;

10 А особито оне који иду за тјелеснијем жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дркћу хулећи на славу.

11 Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулнога суда;

12 А они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумију, и у погибли својој пропашће

13 Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и гријех, који се хране својијем пријеварама, једући с вама;

14 Имајући очи пуне прељубочинства и непрестанога гријеха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, дјеца клетве;

15 Оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восорова, коме омиље плата неправедна;

16 Али би покаран за своје безакоње: скот нијеми проговоривши гласом човјечијим забрани безумље пророково.

17 Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне вјетрови, за које се чува мрак тамни вавијек.

18 Јер говорећи поносите и лажљиве ријечи прелашћују на нечистоте тјелеснијех жеља оне који отскора бјеже од онијех што живе у пријевари.

19 И обећавају им слободу а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује.

20 Јер ако одбјегну од нечистоте свијета познањем Господа и спаса нашега Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им пошљедње горе од првога;

21 Јер им бјеше боље да не познаше пута правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповијести која им је предана.

22 Јер им се догоди истинита приповијест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу.

Јов 5:1–7

1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? и кому ћеш се између светијех обратити?

2 Доиста безумнога убија гњев, и лудога усмрћује срдња.

3 Ја видјех безумника гдје се укоријенио; али одмах проклех стан његов.

4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

5 Љетину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

7 Него се човјек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлијећу у вис.