Дан 227 од 365

2 Дн 25:1–28

1 Бијаше Амасији двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јоадана из Јерусалима.

2 Он чињаше што је право пред Господом, али не цијелијем срцем.

3 И кад се утврди у царству, поби слуге своје који убише цара оца његова.

4 Али синова њиховијех не погуби, него учини како пише у закону, у књизи Мојсијевој, гдје је заповједио Господ говорећи: оцеви да не гину за синове, ни синови за оцеве, него сваки за свој гријех нека гине.

5 Иза тога скупи Амасија народ Јудин, и постави по домовима отачким тисућнике и стотинике по свој земљи Јудиној и Венијаминовој, и изброји их од двадесет година и више, и нађе их триста тисућа војника избранијех, који ношаху копље и штит.

6 И јоште најми између Израиљаца сто тисућа храбријех људи за сто таланата сребра.

7 Али дође му човјек Божји и рече: царе, да не иде с тобом војска Израиљска, јер Господ није с Израиљцима нити са синовима Јефремовијем.

8 Него иди ти, и буди храбар у боју; иначе ће те оборити Бог пред непријатељем, јер Бог може и помоћи и оборити.

9 Тада рече Амасија човјеку Божијему: а што ће бити од сто таланата што сам дао војсци Израиљевој? А човјек Божји рече: има Господ да ти да више од тога.

10 И тако одвоји Амасија војску што му бјеше дошла од Јефрема да отиду у своје мјесто; а они се врло расрдише на Јуду, и вратише се у своје мјесто с великим гњевом.

11 А Амасија ослободивши се поведе народ свој и отиде у слану долину, и поби десет тисућа синова Сировијех;

12 И десет тисућа живијех заробише Јудејци, и одведоше их на врх стијене, и побацаше их са врх стијене да се сви распадоше.

13 А војници које Амасија посла натраг да не иду с њим у бој, навалише на градове Јудине од Самарије до Вет-Орона, и побише по њима три тисуће, и заплијенише велик плијен.

14 А кад се врати Амасија разбивши Идумеје, донесе богове синова Сировијех, и постави их себи за богове, и клањаше им се и кађаше им.

15 Тада се разгњеви Господ на Амасију, и посла к њему пророка, који му рече: зашто тражиш богове тога народа, који не избавише својега народа из твоје руке?

16 И кад говораше цару, он му рече: јеси ли постављен цару за савјетника? престани; зашто да погинеш? И тако преста пророк, али рече: знам да те је Бог наумио истријебити кад то радиш а не слушаш свјета мојега.

17 Тада смисли Амасија цар Јудин, и посла к Јоасу сина Јоахаза сина Јујева, цару Израиљеву, и поручи: ходи да се огледамо.

18 А јоас цар Израиљев посла к Амасији цару Јудину и поручи му: трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: дај своју кћер сину мојему за жену. Али наиђе звијерје Ливанско и изгази трн.

19 Велиш, побио си Едомце, па се понесе срце твоје, и тражиш славе; сједи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?

20 Али не послуша Амасија, јер од Господа то би да их да у руке непријатељу, што тражише богове Едомске.

21 И отиде Јоас цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудину.

22 Али Јуду разби Израиљ, те побјегоше сваки ка својему шатору.

23 А Амасију цара Јудина сина Јоаса сина Јоахазова ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу, и одведе га у Јерусалим; и обори зид Јерусалимски од врата Јефремовијех до врата на углу, четири стотине лаката.

24 И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Божијем у Овид-Едома и у ризници дома царскога, и таоце, па се врати у Самарију.

25 И поживје Амасија син Јоасов цар Јудин по смрти Јоаса сина Јоахаза цара Израиљева петнаест година.

26 А остала дјела Амасијина прва и пошљедња, ето нијесу ли записана у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем?

27 И пошто Амасија отступи од Господа, дигоше буну на њ у Јерусалиму, а он побјеже у Лахис. Али послаше за њим у Лахис, и убише га ондје.

28 И донесоше га на коњма и погребоше га код отаца његовијех у граду Јудину.

2 Пт 1:12–21

12 Зато се нећу олијенити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;

13 Јер мислим да је право докле сам год у овом тијелу да вас будим опомињањем,

14 Знајући да ћу скоро тијело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

15 А трудићу се свакојако да се и по растанку мојему можете опомињати овога;

16 Јер вам не показасмо силе и доласка Господа нашега Исуса Христа по приповијеткама мудро измишљенијем, него смо сами видјели славу његову.

17 Јер он прими од Бога оца част и славу кад дође к њему такови глас: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи.

18 И овај глас ми чусмо гдје сиђе с неба кад бијасмо с њим на светој гори.

19 И имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чините што пазите на њу, ако на видјело које свијетли у тамноме мјесту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашима.

20 И ово знајте најприје да ниједно пророштво књижевно не бива по своме казивању;

21 Јер никад пророштво не би од човјечије воље, него научени од светога Духа говорише свети Божији људи.

Пс 97:1–12

1 Господ царује: нек се радује земља! нек се веселе острва многа.

2 Облак је и мрак око њега; благост и правда подножје пријестолу његову.

3 Огањ пред њим иде, и пали наоколо непријатеље његове.

4 Муње његове сијевају по васиљеној; види и стрепи земља.

5 Горе као восак топе се од лица Господњега, од лица Господа свој земљи.

6 Небеса казују правду његову, и сви народи виде славу његову.

7 Нек се стиде сви који се клањају киповима, који се хвале идолима својим. Поклоните му се сви богови.

8 Чује и радује се Сион, и кћери се Јудејске веселе ради судова твојих, Господе!

9 Јер си ти, Господе, висок над свом земљом и надвишујеш све богове.

10 Који љубите Господа, мрзите на зло. Он чува душе светаца својих; из руку безбожничких отима их.

11 Свјетлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су права срца.

12 Радујте се праведни о Господу, и славите свето име његово.