Дан 226 од 365

2 Дн 23:1–24:27

23:1 А седме године ослободи се Јодај, и узе к себи стотинике Азарију сина Јероамова и Исмаила сина Јоананова и Азарију сина Овидова и Масију сина Адајева и Елисафата сина Зихријева, и ухвати вјеру с њима,

23:2 Те пролазећи земљу Јудину сабраше Левите из свијех градова Јудинијех и главаре породица отачкијех у Израиљу, и дођоше у Јерусалим.

23:3 И сав збор учини вјеру у дому Божијем с царем; и Јодај им рече: ево, син ће царев царовати, као што је рекао Господ за синове Давидове.

23:4 Ово учините: трећина вас који долазите у суботу између свештеника и Левита нека буду вратари на прагу;

23:5 А друга трећина нека буде у царском двору; а остала трећина на вратима од темеља, а сав народ у тријемовима дома Господњега.

23:6 Нико да не улази у дом Господњи осим свештеника и онијех Левита који служе; они нека улазе, јер су посвећени, а сав народ нека чини оно што је Господ заповједио да чини.

23:7 И Левити нека опколе цара сваки с оружјем својим у руци; и ко би год ушао у дом, да се погуби; и будите уз цара кад стане улазити и излазити.

23:8 И учинише Левити и сав народ Јудин све што заповједи свештеник Јодај; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу и који одлажаху у суботу; јер Јодај свештеник не отпусти редова.

23:9 И даде Јодај свештеник стотиницима копља и штитове и штитиће цара Давида што бијаху у дому Божијем.

23:10 И постави сав народ све с оружјем у руку, од десне стране дома до лијеве према олтару и према дому, око цара.

23:11 Тада изведоше сина царева, и метнуше му на главу вијенац, и дадоше му свједочанство, и зацарише га, и Јодај и синови његови помазаше га о рекоше: да живи цар!

23:12 А кад Готолија чу вику народа који се стјецаше и хваљаше цара, дође к народу у дом Господњи.

23:13 И погледа, и гле, цар стајаше код својега ступа на уласку, а кнезови и трубе око цара, и сав народ земаљски радоваше се и трубе трубљаху и пјевачи пјеваху уз оруђа музичка и они који почињаху у пјевању. Тада раздрије Готолија хаљине своје и повика: буна! буна!

23:14 А Јодај свештеник заповједи да изиду стотиници који бијаху над војском, и рече им: изведите је из врста напоље, и ко пође за њом нека се погуби мачем; јер рече свештеник: немојте је убити у дому Господњем.

23:15 И начинише јој мјесто, те отиде како се иде вратима коњским у дом царев, и ондје је погубише.

23:16 Тада Јодај учини вјеру међу собом и свијем народом и царем да ће бити народ Господњи.

23:17 Потом сав народ отиде у дом Валов, и раскопаше га, и олтаре његове и ликове његове изломише, а Матана свештеника Валова убише пред олтарима.

23:18 И Јодај уреди опет службу у дому Господњем међу свештеницима и Левитима, које Давид бјеше одредио дому Господњему, да би приносили жртве паљенице Господу, као што пише у закону Мојсијеву, с весељем и пјесмама по наредби Давидовој.

23:19 Постави и вратаре на вратима дома Господњега да не би улазио нечист ода што му драго.

23:20 И узе стотинике и знатније људе и који управљаху народом, сав народ земаљски, и изведе цара из дома Господњега и уђоше високим вратима у дом царски, и посадише цара на царски пријесто.

23:21 И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири, кад Готолију убише мачем.

24:1 Бијаше Јоасу седам година кад се зацари, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Сивија из Вирсавеје.

24:2 И чињаше Јоас што је право пред Господом докле год бијаше жив Јодај свештеник.

24:3 И јодај га ожени двјема женама, те роди синове и кћери.

24:4 Потом Јоас науми да оправи дом Господњи.

24:5 И сазва свештенике и Левите, па им рече: пођите по градовима Јудинијем и купите од свега Израиља новац да се оправља дом Бога вашега од године до године, и ви похитајте с тијем. Али не хитјеше Левити.

24:6 Зато цар дозва Јодаја поглавара и рече му: зашто не настојиш да Левити доносе из Јудеје и Јерусалима прилоге које је наредио Мојсије слуга Господњи збору Израиљеву на шатор од састанка?

24:7 Јер безбожна Готолија и синови њезини оплијенише дом Господњи и све ствари посвећене дому Господњем обратише на Вале.

24:8 И тако заповједи цар те начинише ковчег, и метнуше га на врата дома Господњега споља.

24:9 И огласише по Јудеји и по Јерусалиму да доносе Господу прилог који је наредио Мојсије слуга Божји Израиљу у пустињи.

24:10 И обрадоваше се кнезови и сав народ, и доносећи метаху у ковчег докле се не сврши.

24:11 И кад доношаху Левити ковчег по заповијести царевој, видјевши да има много новца, долажаше писар царев и посланик поглавара свештеничкога, те изручиваху ковчег, потом га опет одношаху и остављаху на његово мјесто; и тако чињаху сваки дан, и накупише много новца.

24:12 И даваше га цар Јодај настојницима над послом око дома Господњега, а они наимаху каменаре и дрводјеље да се обнови дом Господњи, и коваче који раде од гвожђа и од мједи, да се оправи дом Господњи.

24:13 И пословаху посленици, и оправљање напредоваше под њиховијем рукама, те повратише дому Божијему обличје његово, и утврдише га.

24:14 А кад свршише, донесоше пред цара и Јодаја новце што претекоше; и од тога новца начини судове за дом Господњи, судове за службу и за жртве, и кадионице, и друге судове златне и сребрне. И тако приношаху жртве паљенице у дому Господњем једнако свега вијека Јодајева.

24:15 Потом остарјевши Јодај сит живота умрије; сто и тридесет година бјеше му кад умрије.

24:16 И погребоше га у граду Давидову код царева; јер чињаше добро Израиљу и Богу и дому његову.

24:17 А кад умрије Јодај, дођоше кнезови Јудини и поклонише се цару; тада их послуша цар,

24:18 Те оставише дом Господа Бога отаца својих, и стадоше служити луговима и идолима; и подиже се гњев Господњи на Јуду и на Јерусалим за тај гријех њихов.

24:19 И слаше им пророке да их врате ка Господу, и они им сведочаху, али их не послушаше.

24:20 И дође дух Господњи на Захарију сина Јодаја свештеника, те стаде више народа и рече им: овако вели Бог: зашто преступате заповијести Господње? нећете бити срећни; што остависте Господа, зато и он вас остави.

24:21 А они се побунише на њ, и засуше га камењем по заповијести царевој у тријему дома Господњега.

24:22 И не опомену се Јоас милости коју му учини Јодај отац његов, него уби сина његова; а он умирући рече: Господ нека види и тражи.

24:23 А кад прође година, подиже се на њ војска Сирска и уђе у земљу Јудејску и у Јерусалим, и побише по народу све кнезове народне, и сав плијен од њих послаше цару у Дамаск.

24:24 Ако и мала бјеше војска Сирска која дође, ипак Господ даде у руке њихове врло велику војску, јер бјеху оставили Господа Бога отаца својих. И тако на Јоасу извршише суд.

24:25 А кад отидоше од њега оставивши га у тешкој болести, побунише се на њ слуге његове за крв синова Јодаја свештеника, и убише га на постељи његовој, те погибе; и погребоше га у граду Давидову, али га не погребоше у гробовима царским.

24:26 А ово су што се побунише на њ: Завад син Симеате Амонке и Јозавад син Симрите Моавке.

24:27 А о синовима његовијем и о великој порези што би под њим, и о грађењу дома Божијега, ето записано је у књизи о царевима. А зацари се на његово мјесто Амасија син његов.

1 Пт 5:1–14

1 Старјешине које су међу вама молим који сам и сам старјешина и свједок Христова страдања, и имам дјел у слави која ће се јавити:

2 Пасите стадо Божије, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из добра срца;

3 Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду;

4 И кад се јави поглавар пастирски, примићете вијенац славе који неће увенути.

5 Тако ви млади слушајте старјешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат.

6 Понизите се дакле под силну руку Божију, да вас повиси кад дође вријеме.

7 Све своје бриге баците на њ, јер се он брине за вас.

8 Будите тријезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.

9 Браните се од њега тврђом у вјери, знајући да се такова страдања догађају вашој браћи по свијету.

10 А Бог сваке благодати, који вас позва на вјечну своју славу у Христу Исусу, он да вас, пошто мало пострадате, саврши, да утврди, да укријепи, да утемељи.

11 Њему слава и држава ва вијек вијек. Амин.

12 По Силвану, вашему вјерном брату, као што мислим, пишем вам ово мало, свјетујући и свједочећи да је ово права благодат Божија у којој стојите.

13 Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко син мој.

14 Поздравите један другога цјеливом љубави. Мир вам свима у Христу Исусу. Амин.

2 Пт 1:1–11

1 Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну вјеру у правди Бога нашега и спаса Исуса Христа:

2 Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашега.

3 Будући да су нам све божанствене силе његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем онога који нас позва славом и добродјетељу,

4 Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате дијел у Божијој природи, ако утечете од тјелеснијех жеља овога свијета.

5 И не само ово окрените све старање своје да покажете у вјери својој добродјетељ, а у добродјетељи разум,

6 А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,

7 А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

8 Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лијене нити без плода у познању Господа нашега Исуса Христа.

9 А ко нема овога слијеп је, и пипа заборавивши очишћење од старијех својијех гријеха.

10 Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погријешити никад;

11 Јер вам се тако обилно допусти улазак у вјечно царство Господа нашега и спаса Исуса Христа.

Јов 4:1–21

1 Тада одговори Елифас Теманац и рече:

2 Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? али ко би се могао уздржати да не говори?

3 Гле, учио си многе, и руке изнемогле кријепио си;

4 Ријечи су твоје подизале онога који падаше, и утврђивао си кољена која клецаху.

5 А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

6 Није ли побожност твоја била уздање твоје? и доброта путова твојих надање твоје?

7 Опомени се, ко је прав погинуо, и гдје су праведни истријебљени?

8 Како сам ја видио, који ору муку и сију невољу, то и жању.

9 Од дихања Божијега гину, и од даха ноздара његовијех нестаје их.

10 Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

11 Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

12 Још дође тајно до мене ријеч, и ухо моје дочу је мало.

13 У мислима о ноћнијем утварама, кад тврд сан пада на људе,

14 Страх подузе ме и дрхат, од којега устрепташе све кости моје,

15 И дух прође испред мене, и длаке на тијелу мом накостријешише се.

16 Стаде, али му не познах лица; прилика бијаше пред очима мојима, и мучећи чух глас:

17 Еда ли је човјек праведнији од Бога? еда ли је човјек чистији од Творца својега?

18 Гле, слугама својим не вјерује, и у анђела својих налази недостатака;

19 Акамоли у онијех који стоје у кућама земљанијем, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

20 Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навијек да нико и не опази.

21 Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.