2. дневникаглава 23

Тумачење главе (на руском)

1–11. Воцарение Иоаса, 8-го царя иудейского. 12–15. Гибель Гофолии. 13–21. Первые шаги молодого царя и его религиозность и преданность теократии.

1А седме године ослободи се Јодај, и узе к себи стотинике Азарију сина Јероамова и Исмаила сина Јоананова и Азарију сина Овидова и Масију сина Адајева и Елисафата сина Зихријева, и ухвати вјеру с њима,

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. При общем и нередко дословном сходстве рассказа 2 Пар XXIII гл. о произведенном первосвященником Иодаем политическом перевороте в Иудейском Царстве с рассказом 4 Цар XI гл. об этом же событии (см. Толков. Библию, II, 509–510), рассказ 2 Пар имеет и некоторые особенности в содержании и, особенно, в изложении по сравнению с 4 Цар. Особенности эти касаются частью отличающей книги Паралипоменон преимущественной документальности, частью столь же характерной для этих книг точки зрения левитского священства. В первом отношении имеет значение то обстоятельство, что в ст. 1 названы по именам все участники заговора Иодая.

Что касается хронологической даты события, то в принятом тексте LXX она обозначена 8-м годом царствования Гофолии (ev τώ ετει τώ όγδόώ), но в код. XI, 19, 52, 55, 60, 64, 71, 74, 93, 106, 108, 119, 120, 121, 134, 158, 236, 243 у Гольмеса, в код. Алекс., Альд. Комплют., в Вульг., слав.-русск., согласно с еврейским текстом, назван 7-ой год.

2Те пролазећи земљу Јудину сабраше Левите из свијех градова Јудинијех и главаре породица отачкијех у Израиљу, и дођоше у Јерусалим.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Здесь два новых, не отмеченных в 4 Цар, частных обстоятельства предпринятого по инициативе первосвященника Иодая, переворота. Первое: подготовительная агитация в пользу этого переворота со стороны поименованных в ст. 1 глав движение приняли левиты и священники, вместе с главами народных поколений, прибывшие в Иерусалим для указанной им цели. Такое участие священников и левитов в политическом движении, организованном по инициативе первосвященника, вполне естественно и только случайно не упомянуто в 4 Цар. Приглашение всех упомянутых лиц в Иерусалим могло быть приурочено к какому-либо празднику, так что государственная тайна предприятия могла оставаться ненарушенной. В код. 240 у Кенн. к словам (ст. 2) «пришли в Иерусалим» прибавлено: «все общества» (kol qahal ).

3И сав збор учини вјеру у дому Божијем с царем; и Јодај им рече: ево, син ће царев царовати, као што је рекао Господ за синове Давидове.

4Ово учините: трећина вас који долазите у суботу између свештеника и Левита нека буду вратари на прагу;

5А друга трећина нека буде у царском двору; а остала трећина на вратима од темеља, а сав народ у тријемовима дома Господњега.

6Нико да не улази у дом Господњи осим свештеника и онијех Левита који служе; они нека улазе, јер су посвећени, а сав народ нека чини оно што је Господ заповједио да чини.

7И Левити нека опколе цара сваки с оружјем својим у руци; и ко би год ушао у дом, да се погуби; и будите уз цара кад стане улазити и излазити.

8И учинише Левити и сав народ Јудин све што заповједи свештеник Јодај; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу и који одлажаху у суботу; јер Јодај свештеник не отпусти редова.

9И даде Јодај свештеник стотиницима копља и штитове и штитиће цара Давида што бијаху у дому Божијем.

10И постави сав народ све с оружјем у руку, од десне стране дома до лијеве према олтару и према дому, око цара.

11Тада изведоше сина царева, и метнуше му на главу вијенац, и дадоше му свједочанство, и зацарише га, и Јодај и синови његови помазаше га о рекоше: да живи цар!

12А кад Готолија чу вику народа који се стјецаше и хваљаше цара, дође к народу у дом Господњи.

13И погледа, и гле, цар стајаше код својега ступа на уласку, а кнезови и трубе око цара, и сав народ земаљски радоваше се и трубе трубљаху и пјевачи пјеваху уз оруђа музичка и они који почињаху у пјевању. Тада раздрије Готолија хаљине своје и повика: буна! буна!

14А Јодај свештеник заповједи да изиду стотиници који бијаху над војском, и рече им: изведите је из врста напоље, и ко пође за њом нека се погуби мачем; јер рече свештеник: немојте је убити у дому Господњем.

15И начинише јој мјесто, те отиде како се иде вратима коњским у дом царев, и ондје је погубише.

16Тада Јодај учини вјеру међу собом и свијем народом и царем да ће бити народ Господњи.

17Потом сав народ отиде у дом Валов, и раскопаше га, и олтаре његове и ликове његове изломише, а Матана свештеника Валова убише пред олтарима.

18И Јодај уреди опет службу у дому Господњем међу свештеницима и Левитима, које Давид бјеше одредио дому Господњему, да би приносили жртве паљенице Господу, као што пише у закону Мојсијеву, с весељем и пјесмама по наредби Давидовој.

19Постави и вратаре на вратима дома Господњега да не би улазио нечист ода што му драго.

20И узе стотинике и знатније људе и који управљаху народом, сав народ земаљски, и изведе цара из дома Господњега и уђоше високим вратима у дом царски, и посадише цара на царски пријесто.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

. Иодай провожает малолетнего (7-ми лет) царя со стражем и народом от храма до дворца и устраивает его дом. Несомненно, Иодай был регентом царства во время несовершеннолетия царя (Властов . Свящ. летопись IV, ч. II, с. 189).

21И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири, кад Готолију убише мачем.

Тумачење, ст. 3–21 (на руском)

. Сн. 4 Цар XI:4–20 и Толков. Библия, II, 509.

В 5 упомянуты ворота Иесод, т. е. основания (Vulg: ad portam, quae appellatur Fundamenti); в 4 Цар XI:6 они названы воротами Cyp (Sdiaar-Sur), a в ст. 19 той же главы — воротами телохранителей (schaar harazim). «Воротами основания» они названы по их низкому уровню в сравнении с другими воротами (проф. Олесницкий, Ветхоз. храм, стр. 354). Конечно, оба названия «могут быть верными, заключаясь, одно в другом» (проф. Гуляев, с. 549–550). LXX передают Иесод: έν τή Πύλη τή μέση; слав.: во вратах средних . Расположены были на западной стороне храма.

В 5б-6 подчеркивается различие священнослужителей и мирян в отношении приближения к святыне (сн. Чис VIII:5; XVI:6; 1 Езд VIII:28–29). Кроме того, выдвигается, в отличие от 4 Царств, более активное участие всего клира — священников, левитов (7–8 ст.), певцов (ст. 13) в деле возведения Иоаса на престол. «Кажется, нет повода сомневаться в том, что к участию в заговоре первосвященник, пламенно желавший восстановить в чистоте культ Господа Бога завета, привлек все колено Левиино; при том оба сказания легко согласуются, так как очевидно из того и другого, что первыми заговорщиками были начальники охранной стражи» (Властов . Свящ. летопись т. IV, ч. II, стр. 188).

В 16 сказано: «заключил Иодай завет между собою и между всем народом и царем». Взамен слов, нами отмеченных курсивом, в параллельном стихе 17 гл. XI 4 Цap имеются слова «между Господом» (бейн-Иегова ). Но сущность дела остается в обоих случаях одинаковой: первосвященник по 2 Пар действует в качестве представителя Иеговы в силу первенствующего своего положения в теократическом обществе. По характеру своему, завет царя и народа с Иеговою, — подобно другим заветам этого рода, напр., бывшему при Асе (2 Пар XV:10–14), — состоял в торжественном клятвенном обещании народа и царя свято блюсти обязанности, определяемые сущностью теократии (ср. 1 Цар X:25; 2 Цар V:3. См. у г. А. Миролюбова . Быт еврейских царей. Казань. 1893, с. 10–11).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.