2. дневникаглава 22
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1А Јерусалимљани зацарише на његово мјесто Охозију најмлађег сина његова, јер старије све поби чета која дође с Арапима у око; и тако Охозија син Јорамов поста цар Јудин.
Тумачење, ст. 1 (на руском)
. См. выше XXI:17 и замечание к этому стиху.
2Имаше Охозија четрдесет и двије године кад поче царовати, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му бјеше име Готолија, кћи Амријева.
Тумачење, ст. 2 (на руском)
. По евр. тексту и Vulg. ст. 2 Охозии при воцарении было 42 года, между тем по ст. 20 гл. XXI отец Охозии Иорам умер сорока лет, следовательно, сын его имел тогда значительно меньшее число лет. По 4 Цар VIII:26, Охозия воцарился 22-х лет. Дата "22" стоит и в маргинальн. код. 500 у Росси. Эту же дату принимают LXX по Александрийск. код. и код. 19, 55, 93, 103 (в принятом греческом тексте имеется ώς ετών είκοσι — «около 20 лет»), она удержана в слав.-русск., и параллельное место 4 Цар VIII:26 всецело подтверждает это чтение. Ошибка масор. текста легко могла произойти из смешения букв ??? (каф, 20) и ??? (мем, 40).
3И он хођаше путовима дома Ахавова, јер га мати наговараше на зла дјела.
4И чињаше што је зло пред Господом као дом Ахавов; јер му они бијаху савјетници по смрти оца његова на погибао његову.
Тумачење, ст. 3–4 (на руском)
. Нечестивый характер однолетнего (ср. ст. 2) царствования Охозии здесь изображается так же, как и в параллельном месте 4 Царств VIII:27, — но с добавочным замечанием, что нечестие его слагалось под влиянием Гофолии и других родственных ему членов дома Ахава.
5И по њихову свјету ходећи изиде с Јорамом сином Ахавовијем царем Израиљевијем на војску на Азаила цара Сирскога у Рамот Галадски; и ондје Сирци ранише Јорама.
6А он се врати да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше у Рами, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским. А Азарија син Јорамов цар Јудин дође у Језраел да види Јорама сина Ахавова, јер бијаше болестан.
Тумачење, ст. 5–6 (на руском)
. О роковом путешествии Охозии иудейского вместе с Иорамом израильским на войну против сириян здесь говорится одинаково с 4 Цар (VIII:28–29). В ст. 5 (конец) евр. harammim, передаваемое в халд., Вульг. русск. собственным именем «арамеи», «сирийцы», LXX принимают за нарицательное от корня ramah — «метать» и передают: τοξόται, слав. стрельцы . В ст. 6 Охозия в принятом евр. т. назван Азария (Кальмет, поэтому, предполагает, что этот царь имел три имени Охозия, Иоахаз, Азария), но, вероятно, по ошибке переписчика. В код. 2, 17, 80, 82, 219, 224 марг., 235 марг. 246, 531, 602, 607, 228, 590 у Кеник.; 196, 554, 737, 380 у Росси стоит имя Achazijahu, Охозия; так и у LXX, в Вульг., слав. и русск.
7Али бијаше од Бога на пропаст Охозији што дође к Јораму; јер дошав отиде с Јорамом на Јуја сина Нимсијина, којега Господ помаза да истријеби дом Ахавов.
8Јер кад Јуј извршиваше освету на дому Ахавову, нађе кнезове Јудине и синове браће Охозијине, који служаху Охозији, и погуби их.
9Потом потражи Охозију, и ухватише га кад се кријаше у Самарији, и доведавши га к Јују погубише га, и погребоше га; јер рекоше: син је Јосафата који је тражио Господа свијем срцем својим. И тако не би никога од дома Охозијина који би могао бити цар.
Тумачење, ст. 7–9 (на руском)
. Сн. 4 Цар IX:21–28. См. Толков. Библию, т. II.
10Зато Готолија мати Охозијина видјевши да јој син погибе, уста и поби све царско сјеме дома Јудина.
11Али Јосавета кћи царева узе Јоаса сина Охозијина и украде га између синова царевијех, које убијаху; и сакри га с дојкињом његовом у ложницу. И тако Јосавета кћи цара Јорама жена Јодаја свештеника сакри га од Готолије, јер бијаше сестра Охозијина, те га не уби.
12И бијаше с њима сакривен у дому Божијем шест година; а Готолија цароваше у земљи.
Тумачење, ст. 10–12 (на руском)
. Сн. 4 Цар XI:1–3. Толков. Библия, II. Из ст. 11 2 Пар впервые узнаем, что Иосавеф была женой первосвященника Иодая — в 4 Цар XI об этом не упомянуто. Само начертание имени Иосавеф неодинаково в евр. т. 4 Цар — lehoscheva — и 2 Пар: lehoschavath. Упоминание это вполне согласуется с документальным, преимущественно в генеалогическом отношении, характером кн. Паралипоменон.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.
1–9. Воцарение Охозии, 7-го иудейского царя, его нечестивый союз с царем израильским и гибель от руки Ииуя. 10–12. Кровавое царствование жестокой Гофолии.