2. дневникаглава 25

Тумачење главе (на руском)

(Ср. 4 Цар XIV:1–20)

Амасия, 9-й царь иудейский.

1–4. Начало царствования, казнь над убийцами Иоаса. 5–13. Война с Идумеей. 14–16. Поклонение Амасии богам Сеира и пророческое обличение. 17–24. Война Амасии с Иоасом израильским поражение и плен Амасии, ограбление храма и дворца. 25–28. Вторая половина царствования Амасии, насильственная смерть его.

1Бијаше Амасији двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јоадана из Јерусалима.

2Он чињаше што је право пред Господом, али не цијелијем срцем.

3И кад се утврди у царству, поби слуге своје који убише цара оца његова.

4Али синова њиховијех не погуби, него учини како пише у закону, у књизи Мојсијевој, гдје је заповједио Господ говорећи: оцеви да не гину за синове, ни синови за оцеве, него сваки за свој гријех нека гине.

Тумачење, ст. 1–4 (на руском)

. Сн. 4 Цар XIV:2–6. В характеристике религиозной двойственности Амасии во 2 Пар ст. 2 стоит (делал угодное в очах Господних, однако ) «не от полного сердца» (слав.: не сердцем совершенным ) вместо стоящего в 4 Цар XIV:3 (делал угодное в очах Господних, впрочем ) «не как отец его Давид» . Большей верностью Иегове отличался Амасия в первую половину царствования своего. См. Толков. Библия т. II, с. 512.

5Иза тога скупи Амасија народ Јудин, и постави по домовима отачким тисућнике и стотинике по свој земљи Јудиној и Венијаминовој, и изброји их од двадесет година и више, и нађе их триста тисућа војника избранијех, који ношаху копље и штит.

6И јоште најми између Израиљаца сто тисућа храбријех људи за сто таланата сребра.

7Али дође му човјек Божји и рече: царе, да не иде с тобом војска Израиљска, јер Господ није с Израиљцима нити са синовима Јефремовијем.

8Него иди ти, и буди храбар у боју; иначе ће те оборити Бог пред непријатељем, јер Бог може и помоћи и оборити.

9Тада рече Амасија човјеку Божијему: а што ће бити од сто таланата што сам дао војсци Израиљевој? А човјек Божји рече: има Господ да ти да више од тога.

10И тако одвоји Амасија војску што му бјеше дошла од Јефрема да отиду у своје мјесто; а они се врло расрдише на Јуду, и вратише се у своје мјесто с великим гњевом.

11А Амасија ослободивши се поведе народ свој и отиде у слану долину, и поби десет тисућа синова Сировијех;

12И десет тисућа живијех заробише Јудејци, и одведоше их на врх стијене, и побацаше их са врх стијене да се сви распадоше.

Тумачење, ст. 11–12 (на руском)

. В описании блестящей победы Амасии над идумеями 2 Пар добавляет, сравнительно с 4 Цар XIV:7, что, кроме 10 000 убитых в сражении, Амасия другие десять тысяч пленников низверг со скалы — способ казни особенно жестокой; подобную казнь однажды хотели применить к Иисусу Xристу жители Назарета (Лк IV:29); у римлян обычно было низвержение казнимых с Тарпейской скалы. В данном случае между 4 Цар XIV:7 и 2 Пар XXV:12 существует следующая разность: тогда как по 4 Цар Амасия взял идумейский город Селу, греч. Петра, 2 Пар упоминает лишь о скале, евр. села, LXX: τού κρημνού, Vulg.: petrae, слав.: стремнины . Очевидно, обе книги здесь взаимно дополняют друг друга.

13А војници које Амасија посла натраг да не иду с њим у бој, навалише на градове Јудине од Самарије до Вет-Орона, и побише по њима три тисуће, и заплијенише велик плијен.

Тумачење, ст. 5–13 (на руском)

. О войне Амасии с идумеянами в 4 Цар XIV есть лишь краткое упоминание в одном стихе — 7-м; здесь же об этом событии рассказывается со всей обстоятельностью (ср. наши пояснительные замечания к 4 Цар XIV:7. — Толков. Библия т. II, с. 512). 2 Пар здесь, прежде всего, добавляет сообщение, что Амасия, приведя в известность число собственной боевой армии Иудейского царства — 300 000 солдат (ст. 5), нанял, кроме того, за 100 талантов серебра (около 150 000 рублей) 100 000 израильского войска (ст. 6). Это первый и единственный в библейско-еврейской древности случай найма иноземных войск на помощь собственному войску. У классических народов, как и у иудеев в последние века их самостоятельного существования, наем такой практиковался нередко и состоял обычно в уплате денег царю или вообще повелителю войск, сами же войска и солдаты ничего не получали, кроме добычи и грабежа. Понятно, какое зло для страны представляло такое наемное войско. И уже потому, а еще более ввиду преступности Израильского царства с теократической точки зрения и небогоугодности союза Иудейского царства с ним (ср. 2 Пар XX:37), пророк Божий потребовал от Амасии отпустить нанятое им израильское войско (ст. 7–8), что Амасией и было сделано, хотя и с сожалением о даром потерянной плате войску израильскому (ст. 9). Последнее отказом было крайне раздражено (ст. 10) и на обратном пути вознаградило себя великим грабежом и убийствами в пределах Иудеи (ст. 13). Историческая достоверность всего этого сообщения 2 Пар о найме израильского войска царем Амасией и последующем распущении его не может подлежать сомнению: в пользу достоверности факта говорит последствие его: начатая по инициативе Амасии война с Иоасом израильским (ст. 17 и д.), довлеющая причина которой может заключаться только в желании Амасии — отомстить за неистовства израильских солдат в Иудее (ст. 13), а также вознаградить себя за потерянную на наем войска сумму (ст. 6, 9).

14А кад се врати Амасија разбивши Идумеје, донесе богове синова Сировијех, и постави их себи за богове, и клањаше им се и кађаше им.

15Тада се разгњеви Господ на Амасију, и посла к њему пророка, који му рече: зашто тражиш богове тога народа, који не избавише својега народа из твоје руке?

16И кад говораше цару, он му рече: јеси ли постављен цару за савјетника? престани; зашто да погинеш? И тако преста пророк, али рече: знам да те је Бог наумио истријебити кад то радиш а не слушаш свјета мојега.

Тумачење, ст. 14–16 (на руском)

. Известие о поклонении Амасии каким-то богам Сеира, находящееся только во 2 Пар, характеризует нетвердость Амасии в вере Иеговы, тем более преступную, что проявилась она вскоре после дарованной ему Богом победы над идумеями. Возможно, что первоначально Амасия взял «богов сынов Сеира» и поставил их у себя только в качестве военных трофеев, памятников победы своей над Сеиром, а затем низошел до действительного преклонения пред ними, за что и был обличен пророком, предсказавшим ему гибель вследствие его высокомерия.

17Тада смисли Амасија цар Јудин, и посла к Јоасу сина Јоахаза сина Јујева, цару Израиљеву, и поручи: ходи да се огледамо.

18А јоас цар Израиљев посла к Амасији цару Јудину и поручи му: трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: дај своју кћер сину мојему за жену. Али наиђе звијерје Ливанско и изгази трн.

19Велиш, побио си Едомце, па се понесе срце твоје, и тражиш славе; сједи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?

20Али не послуша Амасија, јер од Господа то би да их да у руке непријатељу, што тражише богове Едомске.

21И отиде Јоас цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудину.

22Али Јуду разби Израиљ, те побјегоше сваки ка својему шатору.

23А Амасију цара Јудина сина Јоаса сина Јоахазова ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу, и одведе га у Јерусалим; и обори зид Јерусалимски од врата Јефремовијех до врата на углу, четири стотине лаката.

24И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Божијем у Овид-Едома и у ризници дома царскога, и таоце, па се врати у Самарију.

Тумачење, ст. 17–24 (на руском)

. Сн. 4 Цар XIV:8–14. См. Толков. Библию т. II. Единственным поводом для Амасии послать военный вызов Иоасу израильскому (ст. 17) могло быть, как сказано уже, желание отомстить Израильскому царству за произведенные израильскими солдатами грабежи и убийства на территории Иудейского царства. Ст. 20: «так как от Бога это…» — это замечание 2 Пар, находящееся только здесь, устанавливает религиозный прагматизм событий: причинную связь поражения Амасии с богопротивным служением его идолам Сеира (ст. 14 и д.): здесь имело место попущение Божие в отношении дурных действий человеческой воли, подобно как в ожесточении сердца фараона Исх XIV:4 и др., или в отношении неразумия Ровоама 3 Цар XII:15. См. Толков. Библию т. II. Сильнее и, кажется, слишком резко выражает мысль свящ. писателя 2 Пар Иосиф Флавий: «по моему мнению, сам Предвечный побуждал Амасию начать войну, чтобы наказать его за все его беззакония» (Древн. IX, 9, 2). Справедливо указывают здесь у Иосифа Флавия следы его фарисейского мировоззрения, именно фарисейского учения о судьбе (ср. Г. Скарданицкого . Фарисеи и Саддукеи… Киев, 1905, с. 79 и д.).

О положении Вефсамиса (ст. 21). См. замеч. к Нав XV:10 и к 4 Цар XIV:13. Толков. Библия т. I, II.

О положении в древнем Иерусалиме ворот Ефремовых и Угольных, см. Толков. Библию II, 513.

В 23 дед Амасии назван Иоахазом — в принятом тексте евр. (Jehoachaz), LXX (Ίοαχάζ), Vulg. (Ioachaz) и русск. синод.; между тем, всюду в 4 Царств и во 2 Пар, исключая лишь XXI:17 (Иоахаз) этот царь именуется Охозия (сн. замеч. к XXI:17, 2 Пар). В евр. код. 117, 188, 224 у Кенник. и 31, 196, 737 у Росси стоит имя Охозия равно и в греч. код. 19, 93, 108, 121 у Гольмеса. Таким образом, имя Иоахаз возникло здесь, как и в 2 Пар XXI:17, случайно, вследствие перестановки имени Божия Иегова с конца (Охозия) в начало (Иоахаз). Ср. у проф. Гуляева, с. 551.

Овед-Едом, слав.: Авдедом, — вероятно, лицо из потомства того Овед-Едома, которому при первоначальном разделении обязанностей левитов был вверен надзор за сокровищами храма 1 Пар XXVI:15 (Гуляев, там же).

25И поживје Амасија син Јоасов цар Јудин по смрти Јоаса сина Јоахаза цара Израиљева петнаест година.

26А остала дјела Амасијина прва и пошљедња, ето нијесу ли записана у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем?

27И пошто Амасија отступи од Господа, дигоше буну на њ у Јерусалиму, а он побјеже у Лахис. Али послаше за њим у Лахис, и убише га ондје.

28И донесоше га на коњма и погребоше га код отаца његовијех у граду Јудину.

Тумачење, ст. 25–28 (на руском)

. Сн. 4 Цар XIV:17–20. Толков. Библия т. II.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.