Дан 230 од 365

2 Дн 30:1–31:21

30:1 Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовијем и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљеву.

30:2 Јер цар и кнезови његови и сав збор свијећаше у Јерусалиму да славе пасху другога мјесеца.

30:3 Јер је не могаше славити у то вријеме, јер не бијаше доста свештеника посвећенијех и народ се не бјеше скупио у Јерусалим.

30:4 И то би по вољи цару и свему збору.

30:5 И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљеву, јер је одавна не бјеху славили како је написано.

30:6 И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповијести царевој говораху: синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамову, Исакову и Израиљеву, па ће се и он обратити к остатку који сте остали од руку царева Асирских.

30:7 Не будите као оци ваши и као браћа ваша што гријешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите.

30:8 Не будите дакле тврдоврати као оци ваши, дајте руке Господу и ходите у светињу његову коју је осветио навијек, и служите Господу Богу својему, па ће се одвратити од вас жестина гњева његова.

30:9 Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у онијех који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите к њему.

30:10 А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона, потсмијеваху им се и ругаху им се.

30:11 Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим.

30:12 И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине што бјеше заповједио цар и кнезови по ријечи Господњој.

30:13 И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пријеснијех хљебова другог мјесеца, и би сабор веома велик.

30:14 Тада се подигоше, и оборише олтаре што бијаху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон.

30:15 Потом заклаше пасху четрнаестог дана другога мјесеца; а свештеници и Левити постидјевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи.

30:16 И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија слуге Божијега; и свештеници кропише крвљу примајући из руке Левитима.

30:17 И јер их много бијаше у збору који се не бјеху освештали; зато Левити клаху пасху за свакога који не бјеше чист да би их посветили Господу.

30:18 Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти свакога,

30:19 Ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу.

30:20 И услиши Господ Језекију, и сачува народ.

30:21 И тако синови Израиљеви који бјеху у Јерусалиму празноваше празник преснијех хљебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу.

30:22 И Језекија говори љубазно са свијем Левитима који вјешти бијаху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих.

30:23 И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу.

30:24 Јер Језекија цар Јудин даде збору тисућу јунаца и седам тисућа оваца; а кнезови дадоше збору тисућу јунаца и десет тисућа оваца; и освешта се много свештеника.

30:25 И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што бјеше дошао од Израиља, и дошљаци што бјеху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној.

30:26 И би весеље велико у Јерусалиму; јер од времена Соломуна сина Давидова цара Израиљева не би тако у Јерусалиму.

30:27 Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ; и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан светиње Господње на небо.

31:1 Акад се све ово сврши, сви синови Израиљеви што се нађоше ондје, зађоше по градовима Јудинијем, и изломише ликове и исјекоше лугове, и оборише висине и олтаре по свој земљи Јудиној и Венијаминовој и по земљи Јефремовој и Манасијиној, докле све не свршише; потом се вратише сви синови Израиљеви свак на своје нашљедство, у своје градове.

31:2 А Језекија опет уреди редове свештеничке и Левитске по редовима њиховијем, свакога по служби његовој, свештенике и Левите, за жртве паљенице и захвалне, да служе, и да славе и хвале Господа на вратима окола његова.

31:3 И одреди дио царски од блага својега за жртве паљенице, што се приносе јутром и вечером и за жртве паљенице што се приносе у суботе и на младине и на празнике, како је написано у закону Господњем.

31:4 И заповједи народу, Јерусалимљанима, да дају дио свештеницима и Левитима, да се јаче држе закона Господњега.

31:5 А чим се то разгласи, стадоше доносити синови Израиљеви силу првина од жита и од вина и од уља и од меда и свакога рода земаљскога; и десетка од свега доносише врло много.

31:6 И синови Израиљеви и Јудини који живљаху по градовима Јудинијем, доносише и они десетак од говеда и оваца, и десетак од светијех ствари посвећенијех Господу Богу њихову, и метнуше у гомиле.

31:7 Трећега мјесеца почеше метати у гомиле, а седмога мјесеца свршише.

31:8 И дође Језекија с кнезовима, и видјевши гомиле благословише Господа и народ његов Израиља.

31:9 И Језекија запита свештенике и Левите за гомиле.

31:10 А Азарија поглавар свештенички од дома Садокова рече му: откад почеше доносити ове прилоге у дом Господњи, једемо и сити смо и претјече много, јер је Господ благословио свој народ, те је претекло ово мноштво.

31:11 Тада заповједи Језекија да се начине клијети у дому Господњем; и начинише;

31:12 И ондје остављаху вјерно прилоге и десетке и ствари посвећене; и над тијем бјеше поглавар Хонанија Левит и Симеј брат му, други до њега.

31:13 А Јехило и Азазија и Нахат и Асаило и Јеримот и Јозавад и Елило и Исмахија и Мат и Венаја бијаху настојници под руком Хонаније и брата му Симеја по наредби цара Језекије и Азарије старјешине у дому Божијем.

31:14 А Кореј син Јемне Левита, вратар на истоку, бијаше над онијем што се драговољно приношаше Богу, да би раздјељивао принос Господњи и ствари свете над светијем.

31:15 А под њим бјеше Еден и Минијамин и Исус и Семаја и Амарија и Сеханија по градовима свештеничким, људи поуздани, да раздају браћи својој дијелове, великому и малому,

31:16 Осим мушкиња у роду њихову од три године и више, свакому који улажаше у дом Господњи на посао свакидашњи по дужности њиховој у служби њиховој по реду њихову,

31:17 И онима који бише избројени у роду свештеничком по домовима отаца њиховијех, и Левитима од двадесет година и више по служби њиховој по редовима њиховијем,

31:18 И породици њиховој, свој дјеци њиховој, женама њиховијем, синовима њиховијем и кћерима њиховијем, свему мноштву; јер се вјерно посветише светињи;

31:19 И синовима Ароновијем свештеницима у подграђима градова њиховијех, по свијем градовима, људи именовани даваху дијелове свакоме мушкарцу између свештеника и свакому рода Левитскога.

31:20 И тако учини Језекија у свој земљи Јудиној; и чињаше што је добро и право и истинито пред Господом Богом његовијем.

31:21 И у сваку послу који поче за службу дома Божијега и у закону и у заповијести тражећи Бога својега, труђаше се свијем срцем својим, и срећан бијаше.

1 Јн 1:1–2:14

1:1 Што бјеше испочетка, што чусмо, што видјесмо очима својима, што размотрисмо и руке наше опипаше, о ријечи живота:

1:2 И живот се јави, и видјесмо, и свједочимо, и јављамо вам живот вјечни, који бјеше у оца, и јави се нама;

1:3 Што видјесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с оцем и са сином његовијем Исусом Христом.

1:4 И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена.

1:5 И ово је обећање које чусмо од њега и јављамо вама, да је Бог видјело, и таме у њему нема никакве.

1:6 Ако речемо да имамо заједницу с њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине.

1:7 Ако ли у видјелу ходимо, као што је он сам у видјелу, имамо заједницу један с другијем, и крв Исуса Христа, сина његова, очишћава нас од свакога гријеха.

1:8 Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.

1:9 Ако признајемо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде.

1:10 Ако речемо да не сагријешисмо, градимо га лажом, и ријеч његова није у нама.

2:1 Дјечице моја! ово вам пишем да не гријешите; и ако ко сагријеши, имамо заступника код оца, Исуса Христа праведника,

2:2 И он очишћа гријехе наше, и не само наше него и свега свијета.

2:3 И по том разумијемо да га познасмо, ако заповијести његове држимо.

2:4 Који говори: познајем га, а заповијести његовијех не држи, лажа је, и у њему истине нема;

2:5 А који држи ријеч његову, у њему је заиста љубав Божија савршена; по том познајемо да смо у њему.

2:6 Који говори да у њему стоји, и тај треба да ходи као што је он ходио.

2:7 Љубазни! не пишем вам нове заповијести, него заповијест стару коју имасте испочетка. Заповијест стара јест ријеч коју чусте испочетка.

2:8 Опет вам пишем нову заповијест, која је заиста у њему и у вама; јер тама пролази, и видјело право већ свијетли.

2:9 Који говори да је у видјелу, а мрзи на својега брата, још је у тами.

2:10 Који љуби брата својега, у видјелу живи, и саблазни у њему нема.

2:11 А који мрзи на својега брата, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи.

2:12 Пишем вам, дјечице, да вам се опраштају гријеси имена његова ради.

2:13 Пишем вам, оци, јер познасте онога који нема почетка. Пишем вам, младићи, јер надвладасте нечастивога. Пишем вам, дјецо, јер познасте оца.

2:14 Писах вам, оци, јер познасте онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки, и ријеч Божија у вама стоји, и надвладасте нечастивога.

Пс 98:1–9

1 Појте Господу пјесму нову, јер учини чудеса. Поможе му десница његова и света мишица његова.

2 Јави Господ спасење своје, пред народима откри правду своју.

3 Опомену се милости своје и вјерности своје к дому Израиљеву. Видјеше сви крајеви земаљски спасење Бога нашега.

4 Радуј се Господу, сва земљо; пјевајте, покликујте и попијевајте!

5 Ударајте Господу у гусле, у гусле и с гласом псаламским.

6 У трубе и рогове затрубите пред царем Господом.

7 Нека пљеска море и што је у њему, васиљена и који у њој живе;

8 Ријеке нека пљескају рукама; скупа горе нек се радују

9 Пред лицем Господњим; јер иде да суди земљи; судиће васиљеној праведно, и народима вјерно.