Дан 231 од 365

2 Дн 32:1–33:25

32:1 Послије тијех ствари и пошто се оне утврдише, дође Сенахирим цар Асирски, и уђе у земљу Јудину, и опколи тврде градове, и мишљаше их освојити.

32:2 А кад видје Језекија гдје дође Сенахирим и гдје се окрену да удари на Јерусалим,

32:3 Учини вијеће с кнезовима својим и с јунацима својим да зарони изворе водене, који бијаху иза града, и помогоше му.

32:4 Јер се сабра мноштво народа, те заронише све изворе и поток који тече посред земље говорећи: зашто кад дођу цареви Асирски да нађу толико воде?

32:5 И охрабри се, те озида вас зид оборени, и подиже куле, и споља озида још један зид; и утврди Милон у граду Давидову, и начини много оружја и штитова.

32:6 И постави војводе над народом, и сабра их к себи на улицу код врата градских, и говори им љубазно и рече:

32:7 Будите слободни и храбри, не бојте се и не плашите се цара Асирскога ни свега мноштва што је с њим, јер је с нама већи него с њим.

32:8 С њим је мишица тјелесна а с нама је Господ Бог наш да нам поможе и да бије наше бојеве. И народ се ослони на ријечи Језекије цара Јудина.

32:9 Потом Сенахирим цар Асирски док бјеше на Лахису са свом силом својом, посла слуге своје у Јерусалим к Језекији цару Јудину и ка свему народу Јудину који бјеше у Јерусалиму, и поручи:

32:10 Овако вели Сенахирим цар Асирски: у што се уздате, те стојите у Јерусалиму затворени?

32:11 Не наговара ли вас Језекија да вас помори глађу и жеђу говорећи: Господ Бог наш избавиће нас из руке цара Асирскога?

32:12 Није ли тај Језекија оборио висине његове и олтаре његове, и заповједио Јуди и Јерусалимљанима говорећи: клањајте се само пред једнијем олтаром и на њему кадите?

32:13 Еда ли не знате шта сам учинио ја и моји стари од свијех народа на земљи? јесу ли богови народа земаљских могли избавити земљу своју из мојих руку?

32:14 Који је између свијех богова онијех народа које затрше оци моји, могао избавити свој народ из мојих руку, да би могао ваш бог вас избавити из моје руке?

32:15 Немојте дакле да вас вара Језекија и да вас тако наговара, и не вјерујте му; јер ниједан бог ниједнога народа или царства није могао избавити народа својега из мојих руку ни из руку мојих отаца, акамоли ће ваши богови избавити вас из мојих руку?

32:16 И још више говорише слуге његове на Господа Бога и на Језекију слугу његова.

32:17 А и књигу написа ружећи Господа Бога Израиљева и говорећи на њ ријечима: као што богови народа земаљских нијесу избавили својега народа из мојих руку, тако неће ни Бог Језекијин избавити народа својега из мојих руку.

32:18 И виках иза гласа Јудејски народу Јерусалимском који бијаше на зиду да их уплаше и смету да би узели град.

32:19 И говораху о Богу Јерусалимском као о боговима народа земаљских, који су дјело руку човјечијих.

32:20 Тада се помоли тога ради цар Језекија и пророк Исаија син Амосов, и вапише к небу.

32:21 И посла Господ анђела, који поби све јунаке и војводе и кнезове у војсци цара Асирскога, те се врати са срамотом у своју земљу. И кад уђе у кућу својега бога, убише га ондје мачем који изидоше из бедара његовијех.

32:22 Тако сачува Господ Језекију и народ Јерусалимски од руку Сенахирима цара Асирскога и од руку свијех других, и чува их на све стране.

32:23 И многи доношаху даре Господу у Јерусалим и закладе Језекији цару Јудину; и од тада се узвиси пред свијем народима.

32:24 У то вријеме разбоље се Језекија на смрт, и помоли се Господу, који му проговори и учини му чудо.

32:25 Али Језекија не поступи према добру које му се учини, јер се понесе срце његово; зато се подиже на њ гњев и на Јуду и на Јерусалим.

32:26 Али се понизи Језекија зато што се бјеше понијело срце његово, и он и Јерусалимљани, те не дође на њих гњев Господњи за живота Језекијина.

32:27 А имаше Језекија врло велико благо и славу; и начини себи ризнице за сребро и злато и за драго камење и за мирисе и за штитове и за свакојаке закладе,

32:28 И стаје за доходе од жита и од вина и од уља, и стаје за свакојаку стоку, и торове за овце.

32:29 И градове сазида себи, и имаше много стоке, и оваца и говеда, јер му Бог даде веома велико благо.

32:30 Исти Језекија загради горњи извор воде Гиона, и право је сведе доље на западну страну града Давидова; и бијаше срећан Језекија у сваком послу свом.

32:31 Само кад дођоше посланици кнезова Вавилонских, који послаше к њему да распитају за чудо које би у земљи, остави га Бог да би га искушао да би се знало све што му је у срцу.

32:32 А остала дјела Језекијина и милости његове, ето, то је записано у утвари пророка Исаије сина Амосова и у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.

32:33 И почину Језекија код отаца својих, и погребоше га више гробова синова Давидовијех; и учинише му на смрти част сви Јудејци и Јерусалимљани. А на његово се мјесто зацари Манасија син његов.

33:1 Дванаест година бјеше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму.

33:2 А чињаше што је зло пред Господом по гаднијем дјелима онијех народа које одагна Господ испред синова Израиљевијех.

33:3 Јер опет погради висине, које бјеше раскопао Језекија отац његов, и подиже олтаре Валима, и начини лугове, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.

33:4 Начини олтаре и у дому Господњем, за који бјеше рекао Господ: у Јерусалиму ће бити име моје довијека.

33:5 Начини олтаре свој војсци небеској у два тријема дома Господњега.

33:6 И проводи синове своје кроз огањ у долини сина Еномова, и гледаше на времена и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много што је зло пред Господом гњевећи га.

33:7 И постави лик резан који начини у дому Божијем, за који бјеше рекао Бог Давиду и Соломуну сину његову: у овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свијех племена Израиљевијех, намјестићу име своје довијека.

33:8 И нећу више кренути ноге синовима Израиљевијем из земље коју сам одредио оцима вашим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповједио преко Мојсија, сав закон и уредбе и судове.

33:9 Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим, те чинише горе него народи које истријеби Господ испред синова Израиљевијех.

33:10 И Господ говораше Манасији и народу његову, али не хтјеше слушати.

33:11 Зато доведе Господ на њих главаре од војске цара Асирскога, и ухватише Манасију у трњу, и свезавши га у двоје вериге мједене одведоше га у Вавилон.

33:12 И кад бијаше у невољи, мољаше се Господу Богу својему, и понизи се веома пред Богом отаца својих.

33:13 И молећи се умоли му се, те услиши молитву његову и поврати га у Јерусалим на царство његово. Тада позна Манасија да је Господ Бог.

33:14 А послије тога озида зид иза града Давидова са запада Гиону, од самога потока па до рибљих врата и око Офила, и изведе га врло високо; и постави војводе по свијем тврдијем градовима Јудинијем.

33:15 И изнесе из дома Господњега богове туђе и лик и све олтаре које бјеше начинио на гори дома Господњега и у Јерусалиму, и баци иза града.

33:16 Па оправи олтар Господњи и принесе на њему жртве захвалне и у славу, и заповједи Јудејцима да служе Господу Богу Израиљеву.

33:17 Али народ још приношаше жртве на висинама, али само Господу Богу својему.

33:18 А остала дјела Манасијина и молитва његова Богу његову и ријечи које му говорише видиоци у име Господа Бога Израиљева, то је све у књизи о царевима Израиљевијем.

33:19 А молитва његова и како се умолио, и сви гријеси његови и пријеступи, и мјеста гдје је поградио висине и подигао лугове и ликове резане прије него се понизи, то је све записано у књигама пророчким.

33:20 И почину Манасија код отаца својих, и погребоше га у дому његову. А на његово се мјесто зацари Амон син његов.

33:21 Двадесет и двије године имаше Амон кад поче царовати, и царова двије године у Јерусалиму.

33:22 И чињаше што је зло пред Господом као што је чинио Манасија отац му; јер свијем ликовима резанијем, које начини Манасија отац његов, приношаше Амон жртве и служаше им.

33:23 Али се не понизи пред Господом, као што се понизи Манасија отац његов; него исти Амон још више гријешаше.

33:24 И побунише се на њ слуге његове, и убише га у кући његовој.

33:25 Тада поби народ земаљски све који се бијаху побунили на цара Амона, и зацари народ земаљски Јосију сина његова на његово мјесто.

1 Јн 2:15–29

15 Не љубите свијета ни што је на свијету. Ако ко љуби свијет, нема љубави очине у њему.

16 Јер све што је на свијету, тјелесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од оца, него је од овога свијета.

17 И свијет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довијека.

18 Дјецо! Пошљедње је вријеме, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је пошљедњи час.

19 Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нијесу сви од нас.

20 И ви имате помазање од светога, и знате све.

21 Не писах вам као да не знате истине, него што је знате, и знате да никаква лаж није од истине.

22 Ко је лажљивац осим онога који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче оца и сина.

23 Који се год одриче сина ни оца нема; а који признаје сина, и оца има.

24 Ви дакле што чусте испочетка у вама нека стоји; ако у вама остане што чусте испочетка, и ви ћете остати у сину и у оцу.

25 И ово је обећање које нам он обећа, живот вјечни.

26 Ово вам писах за оне који вас варају.

27 И ви помазање што примисте од њега, у вама стоји, и не требујете да вас ко учи; него како вас то само помазање учи у свему, и истинито је, и није лаж, и као што вас научи останите у њему.

28 И сад, дјечице, останите у њему да имамо слободу кад се јави, и да се не осрамотимо пред њим о његову доласку.

29 Ако знате да је праведник, познајте да је сваки који твори правду од њега рођен.

Јов 5:22–6:7

5:22 Смијаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати звијерја земаљскога.

5:23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вјери, и звијерје ће пољско бити у миру с тобом.

5:24 И видјећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

5:25 Видјећеш како ће ти се умножити сјеме твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

5:26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје вријеме.

5:27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разумиј.

6:1 А Јов одговори и рече:

6:2 О да би се добро измјерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мјерила!

6:3 Претегла би пијесак морски; зато ми и ријечи недостаје.

6:4 Јер су стријеле Свемогућега у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божије ударају на ме.

6:5 Риче ли дивљи магарац код траве? муче ли во код пиће своје?

6:6 Једе ли се бљутаво без соли? има ли сласти у биоцу од јајца?

6:7 Чега се душа моја није хтјела дотакнути, то ми је јело у невољи.