Дан 232 од 365

2 Дн 34:1–33

1 Осам година бјеше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму.

2 Он чињаше што је право пред Господом и хођаше путовима Давида оца својега и не отступаше ни надесно ни налијево.

3 Јер осме године царовања својега, док још бјеше дијете, поче тражити Бога Давида оца својега; а дванаесте године поче чистити Јудеју и Јерусалим од висина и од лугова и од ликова резанијех и ливенијех.

4 Јер пред њим раскопаше олтаре Валима, и ликове сунчане који бијаху на њима исијече, и гајеве, и ликове резане и ливене изломи и сатр, и разасу по гробовима онијех који им приносише жртве;

5 А кости свештеничке сажеже на олтарима њиховијем; и очисти Јудеју и Јерусалим;

6 Тако и градове Манасијине и Јефремове и Симеунове и до Нефталима, и пустоши њихове унаоколо.

7 И тако обори олтаре и гајеве, и ликове изломи и сатр, и све ликове сунчане исијече по свој земљи Израиљевој; потом се врати у Јерусалим.

8 А осамнаесте године царовања својега пошто очисти земљу и дом, посла Сафана сина Азалијина и Масију заповједника градскога и Јоаха сина Јоахазова, паметара, да се оправи дом Господа Бога његова.

9 И они отидоше ка Хелкији поглавару свештеничком, и предаше новце донесене у дом Божји, које скупише Левити вратари од синова Манасијиних и Јефремовијех и од свега остатка Израиљева, и од свега Јуде и Венијамина, па се вратише у Јерусалим;

10 И дадоше настојницима над послом, који бијаху над домом Господњим, а они их даваху посленицима који рађаху у дому Господњем оправљајући што је трошно и утврђујући дом;

11 Даваху дрводјељама и каменарима да се купује камење тесано и дрво за греде и да се побрвнају куће које бијаху развалили цареви Јудини.

12 А ти људи рађаху вјерно посао; и над њима бијаху постављени Јат и Овадија Левити од синова Мераријевих, и Захарија и Месулам од синова Катовијех да настоје око посла; и ти Левити сви умијаху ударати у справе музичке.

13 И бијаху над носиоцима и над свијем посленицима у свакој служби, и писари и управитељи и вратари бијаху Левити.

14 И кад изношаху новце донесене у дом Господњи, нађе Хелкија свештеник књигу закона Господњега данога преко Мојсија.

15 И каза Хелкија Сафану писару и рече: нађох законик у дому Господњем. И даде Хелкија књигу Сафану.

16 А Сафан однесе књигу цару и јави му говорећи: слуге твоје раде све што им је заповјеђено.

17 Јер покупивши новце што се нађоше у дому Господњем, дадоше их настојницима и посленицима.

18 И још каза Сафан писар цару говорећи: књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.

19 А кад цар чу шта говори закон, раздрије хаљине своје.

20 И заповједи цар Хелкији и Ахикаму сину Сафанову и Авдону сину Михејину и Сафану писару и Асаји слузи цареву, говорећи:

21 Идите упитајте Господа за ме и за остатак у Израиљу и Јуди ради ријечи књиге ове што се нађе, јер је велик гњев Господњи који се излио на нас зато што оци наши не држаше ријечи Господње да чине све онако како је написано у овој књизи.

22 И тако отиде Хелкија и људи цареви к Олди пророчици, жени Салума сина Текуја сина Асре ризничара, а она сјеђаше у Јерусалиму у другом крају, и говорише с њом о том.

23 А она им рече: овако вели Господ Бог Израиљев: кажите човјеку који вас је послао к мени:

24 Овако вели Господ: ево пустићу зло на то мјесто и на становнике његове, све клетве написане у књизи, коју су прочитали цару Јудину.

25 Зато што ме оставише и кадише другим боговима да би ме гњевили свијем дјелима руку својих, зато ће се излити гњев мој на то мјесто и неће с угасити.

26 А цару Јудину који вас је послао да упитате Господа, овако му реците: овако вели Господ Бог Израиљев за ријечи које си чуо:

27 Што је одмекнуло срце твоје и понизио си се пред Богом кад си чуо што је рекао за то мјесто и за становнике његове, и понизивши се преда мном раздро си хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.

28 Ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш видјети својим очима зла које ћу пустити на то мјесто и на становнике његове. И казаше то цару.

29 Тада посла цар те скупи све старјешине Јудине и Јерусалимске.

30 И отиде цар у дом Господњи и сви људи из земље Јудине и Јерусалимљани, и свештеници и Левити и вас народ, мало и велико, и прочита им све ријечи књиге завјетне, која се нађе у дому Господњем.

31 И цар стојећи на свом мјесту зададе вјеру пред Господом да ће ићи за Господом и држати заповијести његове и свједочанства његова и уредбе његове свијем срцем и свом душом својом вршећи ријечи тога завјета написане у тој књизи.

32 И каза, те присташе сви који се нађоше у Јерусалиму и у племену Венијаминову; и чињаху Јерусалимљани по завјету Бога Бога отаца својих.

33 И укиде Јосија све гадове по свијем крајевима синова Израиљевих, и учини, те сви који бијаху у Израиљу служаху Господу Богу својему. Свега вијека његова не отступише од Господа Бога отаца својих.

1 Јн 3:1–24

1 Видите какву нам је љубав дао отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо; зато свијет не познаје нас, јер њега не позна.

2 Љубазни! сад смо дјеца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и он, јер ћемо га видјети као што јест.

3 И сваки који овај над има на њега, чисти се, као и он што је чист.

4 Сваки који чини гријех и безакоње чини: и гријех је безакоње.

5 И знате да се он јави да гријехе наше узме; и гријеха у њему нема.

6 Који год у њему стоји не гријеши; који год гријеши не видје га нити га позна.

7 Дјечице! нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је он праведан;

8 Који твори гријех од ђавола је, јер ђаво гријеши од почетка. Зато се јави син Божиј да раскопа дјела ђавоља.

9 Који је год рођен од Бога не чини гријеха, јер његово сјеме стоји у њему, и не може гријешити, јер је рођен од Бога.

10 По том се познају дјеца Божија и дјеца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата својега.

11 Јер је ово заповијест, коју чусте испочетка, да љубимо један другога.

12 Не као што Каин бјеше од нечастивога и закла брата својега. И за који га узрок закла? Јер дјела његова бијаху зла, а брата му праведна.

13 Не чудите се, браћо моја, ако свијет мрзи на вас.

14 Ми знамо да пријеђосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.

15 Сваки који мрзи на брата својега крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вјечнога живота.

16 По том познасмо љубав што он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу.

17 Који дакле има богатство овога свијета, и види брата својега у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?

18 Дјечице моја! да се не љубимо ријечју ни језиком, него дјелом и истином.

19 И по том дознајемо да смо од истине, и пред њим тјешимо срца своја.

20 Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашега и зна све.

21 Љубазни! ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;

22 И што год заиштемо, примићемо од њега, јер заповијести његове држимо и чинимо што је њему угодно.

23 И ово је заповијест његова да вјерујемо у име сина његова Исуса Христа, и да љубимо један другога као што нам је дао заповијест.

24 И који држи заповијести његове у њему стоји, и он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.

Пс 99:1–9

1 Господ царује: нека стрепе народи; сједи на херувимима: нек се дрма земља!

2 Господ је на Сиону велик, и висок над свима народима.

3 Нека славе велико и страшно име твоје; да је свет!

4 Нека славе силу цара који љуби правду. Ти си утврдио правду; суд и правду ти си уредио у Јакову.

5 Узвишујте Господа Бога нашега, и клањајте се подножју његову; да је свет!

6 Мојсије и Арон, свештеници његови, и Самуило један од онијех који призивљу име његово, призиваху Бога, и он их услиши.

7 У ступу од облака говораше њима; они чуваше заповијести његове и уредбу коју им даде.

8 Господе, Боже наш, ти си их услишио; ти си им био Бог благ и плаћао за дјела њихова.

9 Узвишујте Господа Бога нашега, и клањајте се на светој гори његовој, јер је свет Господ бог наш.