Дан 233 од 365

2 Дн 35:1–27

1 И празнова Јосија у Јерусалиму пасху Господу; и клаше пасху четрнаестога дана првога мјесеца.

2 И постави свештенике у службе њихове, и утврди их да служе у дому Господњем.

3 И рече Левитима, који учаху вас народ Израиљев и бијаху посвећени Господу: намјестих свети ковчег у дому који је сазидао Соломун син Давидов цар Израиљев, не треба више да га носите на раменима; сада служите Господу Богу својему и народу његову Израиљу.

4 И приправите се по домовима отаца својих по редовима својим како је наредио Давид цар Израиљев и Соломун син његов.

5 И стојте у светињи по редовима домова отачких браће своје, синова народнијех, и по редовима домова отачких међу Левитима.

6 И тако закољите пасху, и освештајте се и приправите браћу своју да би чинили како је рекао Господ преко Мојсија.

7 И Јосија даде народу од стоке јагањаца и јарића, све за пасху, свјема који бијаху ондје, на број двије тисуће и шест стотина, и три тисуће говеда, све од царева блага.

8 И кнезови његови дадоше драговољно народу, свештеницима и Левитима: Хелкија и Захарија и Јехило старјешине у дому Божијем дадоше свештеницима за пасху двије тисуће и шест стотина јагањаца и јарића и три стотине говеда.

9 Хонанија и Семаја и Натанаило браћа његова, и Асавија и Јеило и Јозавад, поглавари Левитски дадоше Левитима за пасху пет тисућа јагањаца и јарића, и пет стотина говеда.

10 И кад би спремљено за службу, стадоше свештеници на своје мјесто и Левити у редовима својим по заповијести царевој.

11 И клаху пасху, и свештеници кропљаху крвљу примајући из њиховијех руку, а Левити дераху.

12 И одвојише жртву паљеницу да даду народу по редовима домова отачких да се принесе Господу, како је написано у књизи Мојсијевој. Тако учинише и с говедима.

13 И пекоше пасху на огњу по обичају; а друге посвећене ствари кухаше у лонцима и у котловима и у тавама, и раздаваше брзо свему народу.

14 Потом готовише себи и свештеницима; јер свештеници синови Аронови имаху посла око жртава паљеница и претилина до ноћи; зато Левити готовише и себи и свештеницима синовима Ароновијем.

15 И пјевачи синови Асафови стајаху на свом мјесту по заповијести Давидовој и Асафовој и Емановој и Једутуна видиоца царева; и вратари на сваким вратима; не мицаху се од службе своје, него браћа њихова, остали Левити, готовише им.

16 Тако би уређена сва служба Господња у онај дан да се прослави пасха и принесу жртве паљенице на олтару Господњем по заповијести цара Јосије.

17 И празноваше синови Израиљеви који се нађоше ондје пасху у то вријеме и празник пријесних хљебова седам дана.

18 И не би пасха празнована као ова у Израиљу од времена Самуила пророка, нити који царева Израиљевијех празнова пасху као што је празнова Јосија са свештеницима и Левитима и са свијем Јудом и Израиљем што га се нађе, и с Јерусалимљанима.

19 Осамнаесте године царовања Јосијина празнована би та пасху.

20 Послије свега тога, кад Јосија уреди дом, дође Нехаон цар Мисирски да бије Харкемис на Ефрату, и Јосија изиде преда њ.

21 А он посла к њему посланике и поручи: шта ја имам с тобом, царе Јудин? не идем ја данас на тебе, него на дом који војује на мене, и Бог ми је заповједио да похитам. Прођи се Бога који је са мном, да те не убије.

22 Али се Јосија не одврати од њега, него се преобуче да се бије с њим, и не послуша ријечи Нехаоновијех из уста Божјих, него дође да се побије у пољу Мегидонском.

23 И стријелци устријелише цара Јосију, и цар рече слугама својим: извезите ме одавде, јер сам љуто рањен.

24 И скидоше га слуге његове с кола, и метнуше на друга кола која имаше, и одвезоше га у Јерусалим; и умрије, и би погребан у гробљу отаца својих. И сав Јуда и Јерусалим плака за Јосијом.

25 И пророк Јеремија нарица за Јосијом. И сви пјевачи и пјевачице спомињаше у тужбалицама својим Јосију до данашњег дана, и уведоше их у обичај у Израиљу, и ето написане су у плачу.

26 А остала дјела Јосијина и милостиње његове, како пише у закону Господњем,

27 Дјела његова прва и пошљедња, ето записана су у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем.

1 Јн 4:1–21

1 Љубазни! не вјерујте свакоме духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свијет.

2 По овоме познајте Духа Божијега, и духа лажнога; сваки дух који признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, од Бога је;

3 А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за којега чусте да ће доћи, и сад је већ на свијету.

4 Ви сте од Бога, дјечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама неголи који је на свијету.

5 Они су од свијета, зато говоре од свијета, и свијет их слуша.

6 Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, а који није од Бога не слуша нас. По овом познајемо духа истине и духа пријеваре.

7 Љубазни! да љубимо један другога; јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога.

8 А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав.

9 По том се показа љубав Божија к нама што Бог сина својега јединороднога посла на свијет да живимо кроза њ.

10 У овом је љубав не да ми показасмо љубав к Богу, него да он показа љубав к нама, и посла сина својега да очисти гријехе наше.

11 Љубазни! кад је овако Бог показао љубав к нама, и ми смо дужни љубити један другога.

12 Бога нико не видје никад: ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји, и љубав је његова савршена у нама.

13 По том дознајемо да у њему стојимо, и он у нама, што нам је дао од Духа својега.

14 И ми видјесмо и свједочимо да отац посла сина да се спасе свијет.

15 Који призна да је Исус син Божиј, Бог у њему стоји и он у Богу.

16 И ми познасмо и вјеровасмо љубав коју Бог има к нама. Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји.

17 Тијем се љубав у нама савршује да имамо слободу на дан судни; јер као што је он и ми смо на свијету овом.

18 У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер страх има муку. А ко се боји није савршен у љубави.

19 Да имамо ми љубав к њему, јер он најприје показа љубав к нама.

20 Ако ко рече: ја љубим Бога, а мрзи на брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега, кога види, како може љубити Бога, кога не види?

21 И ову заповијест имамо од њега: који љуби Бога да љуби и брата својега.

Јов 6:8–20

8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао што чекам!

9 И да би Бог хтио сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истријебио ме!

10 Јер ми је још утјеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нијесам тајио ријечи светога.

11 Кака је сила моја да бих претрпио? какав ли је крај мој да бих продуљио живот свој?

12 Је ли сила моја камена сила? је ли тијело моје од мједи?

13 Има ли још помоћи у мене? и није ли далеко од мене што би ме придржало?

14 Несрећному треба милост пријатеља његова, али је он оставио страх Свемогућега.

15 Браћа моја изневјерише као поток, као бујни потоци прођоше,

16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снијег;

17 Кад се откраве, отеку; кад се загрију, нестане их с мјеста њиховијех.

18 Тамо амо сврћу од путова својих, иду у ништа и губе се.

19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;

20 Али се постидјеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.