Дан 234 од 365

2 Дн 36:1–23

1 Тада узе народ земаљски Јоахаза сина Јосијина, и зацарише га мјесто оца његова у Јерусалиму.

2 Двадесет и три године имаше Јоахаз кад поче царовати, и царова три мјесеца у Јерусалиму.

3 Јер га сврже цар Мисирски у Јерусалиму и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата.

4 И постави цар Мисирски Елијакама брата његова царем над Јудом и Јерусалимом, и предје му име Јоаким; а Јоахаза брата његова узе Нехаон и одведе га у Мисир.

5 Двадесет и пет година бијаше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму; и чињаше зло пред Господом Богом својим.

6 И дође на њ Навуходоносор цар Вавилонски, и свеза га у двоје вериге мједене и одведе га у Вавилон.

7 И судове дома Господњега однесе Навуходоносор у Вавилон, и метну их у цркву своју у Вавилону.

8 А остала дјела Јоакимова и гадове које је чинио, и што се на њему нађе, ето, то је записано у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем; и зацари се на његово мјесто Јоахин син његов.

9 Бијаше Јоахину осам година кад поче царовати, и царова три мјесеца и десет дана у Јерусалиму; и чињаше што је зло пред Господом.

10 И кад прође она година, посла цар Навуходоносор, те га однесоше у Вавилон са закладама дома Господњега, а царем постави Седекију брата његова над Јудом и Јерусалимом.

11 Двадесет и једна година бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму.

12 И чињаше зло пред Господом Богом својим, и не покори се пред Јеремијом пророком, који му говораше из уста Господњих;

13 Него се још одврже од цара Навуходоносора, који га бјеше заклео Богом; и отврдну вратом својим и уприје се срцем својим да се не обрати ка Господу Богу Израиљеву.

14 И сви главари између свештеника и народ гријешаше веома много по свијем гаднијем дјелима другијех народа, скврнећи дом Господњи, који бјеше осветио у Јерусалиму.

15 И Господ Бог отаца њиховијех слаше к њима зарана једнако гласнике своје, јер му бјеше жао народа његова и стана његова.

16 А они се ругаху гласницима Божјим, и не мараху за ријечи његове, и смијаху се пророцима његовијем, докле се не распали гњев Господњи на народ његов, те не би лијека.

17 И доведе на њих цара Халдејскога, који поби младиће њихове мачем у дому светиње њихове, и не пожали ни младића ни дјевојке, ни старца ни немоћна. Све му даде у руке.

18 И све судове дома Божијега, велике и мале, и благо дома Господњега и благо царево и кнезова његовијех, све однесе у Вавилон.

19 И упалише дом Божји, и развалише зид Јерусалимски, и све дворове у њему попалише огњем, и искварише све драгоцјене закладе његове.

20 И што их оста од мача, однесе у Вавилон и бише робови њему и синовима његовијем, докле не наста царство Персијско,

21 Да се испуни ријеч Господња коју рече устима Јеремијинијем, докле се земља не издовољи суботама својим, јер почиваше све вријеме докле бјеше пуста, докле се не наврши седамдесет година.

22 Али прве године Кира цара Персијскога, да би се испунила ријеч Господња коју рече на уста Јеремијина, подиже Господ дух Кира цара Персијскога, те огласи по свему царству својему и расписа говорећи:

23 Овако вели Кир цар Персијски: сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и он ми је заповједио да му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји. Ко је између вас од свега народа његова? Господ Бог његов нека буде с њим, па нек иде.

Јзд 1:1–11

1 Прве године Кира цара Персијскога, да би се испунила ријеч Господња, коју рече на уста Јеремијина, подиже Господ дух Кира цара Персијскога, те огласи по свему царству својему и расписа говорећи:

2 Овако вели Кир цар Персијски: сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и он ми је заповједио да му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји.

3 Ко је између вас од свега народа његова? Бог небески нека буде с њим, па нек иде у Јерусалим у Јудеји, и нека зида дом Господа Бога Израиљева, Бога који је у Јерусалиму.

4 А ко би остао у којем год мјесту гдје се бави, нека га људи онога мјеста потпомогну сребром и златом и имањем и стоком осим драговољнога прилога на дом Божји у Јерусалиму.

5 Тада усташе главари породица отачких од Јуде и Венијамина, и свештеници и Левити и сви којима Бог подиже дух да иду да зидају дом Господњи у Јерусалиму.

6 И потпомогоше их сви који бијаху око њих судовима сребрнијем и златнијем, имањем и стоком и стварима скупоцјенијем осим свега што драговољно приложише.

7 И цар Кир издаде судове дома Господњега које бијаше однио из Јерусалима цар Навуходоносор и метнуо у дом својих богова;

8 А издаде их Кир цар Персијски преко Митридата ризничара, који их изброји Сасавасару кнезу Јудејском.

9 А ово им је број: здјела златнијех тридесет, здјела сребрнијех тисућа, ножева двадесет и девет,

10 Чаша златнијех тридесет, других чаша сребрнијех четири стотине и десет, других судова тисућа;

11 Свега судова златнијех и сребрнијех пет тисућа и четири стотине; све то понесе Сасавасар кад се врати из Вавилона у Јерусалим.

1 Јн 5:1–21

1 Који год вјерује да је Исус Христос, од Бога је рођен; и који год љуби онога који је родио, љуби и онога који је рођен од њега.

2 По том знамо да љубимо дјецу Божију кад Бога љубимо и његове заповијести држимо.

3 Јер је ово љубав Божија да заповијести његове држимо; и заповијести његове нијесу тешке.

4 Јер сваки који је рођен од Бога побјеђује свијет; и вјера је наша ова побједа која побиједи свијет.

5 Ко је који свијет побјеђује осим онога који вјерује да је Исус син Божиј?

6 Ово је Исус Христос што дође водом и крвљу и Духом, не само водом него водом и крвљу; и Дух је који свједочи, јер је Дух истина,

7 Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Ријеч, и свети Дух; и ово је троје једно.

8 И троје је што свједочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је заједно.

9 Кад примамо свједочанство човјечије, свједочанство је Божије веће; јер је ово свједочанство Божије што свједочи за сина својега.

10 Који вјерује сина Божијега има свједочанство у себи; који не вјерује Богу начинио га је лажом, јер не вјерова свједочанству које свједочи Бог за сина својега.

11 И ово је свједочанство да нам је Бог дао живот вјечни; и овај живот вјечни у сину је његовом.

12 Ко има сина Божијега има живот; ко нема сина Божијега нема живота.

13 Ово писах вама који вјерујете у име сина Божијега, да знате да имате живот вјечни и да вјерујете у име сина Божијега.

14 И ово је слобода коју имамо к њему да ако што молимо по вољи његовој послуша нас.

15 И кад знамо да нас слуша што год молимо, знамо да ће нам дато што иштемо у њега.

16 Ако ко види брата својега гдје гријеши гријех не к смрти, нека моли, и даће му живот, онима који гријеше не к смрти. Има гријех к смрти: за тај не говорим да моли.

17 Свака је неправда гријех; и има гријех не к смрти.

18 Знамо да ниједан који је рођен од Бога, не гријеши, него који је рођен од Бога чува се, и нечастиви не дохвата се до њега.

19 Знамо да смо од Бога и сва свијет лежи у злу.

20 А знамо да син Божиј дође, и дао нам је разум да познамо Бога истинога, и да будемо у истиноме сину његовом Исусу Христу. Ово је истини Бог и живот вјечни.

21 Дјечице! чувајте се од незнабоштва. Амин.

Пс 100:1–5

1 Радуј се Господу, сва земљо!

2 Служите Господу весело; идите пред лице његово пјевајући!

3 Познајте Господ да је Бог. Он нас је створио, и ми смо достојање његово, народ његов и овце паше његове.

4 Улазите на врата његова са славом, у дворе његове с хвалом. Славите га, и благосиљајте име његово.

5 Јер је добар Господ; милост је његова увијек, и истина његова од кољена на кољено.