Дан 238 од 365

Јзд 8:1–9:15

8:1 А ово су главари домова отачких и племе онијех што пођоше са мном из Вавилона за владе цара Артаксеркса:

8:2 Од синова Финесовијех Гирсом; од синова Итамаровијех Данило; од синова Давидовијех Хатус;

8:3 Од синова Сеханије, који бјеше од синова Фаросовијех, Захарија и с њим на број мушкиња сто и педесет;

8:4 Од синова Фат-Моавовијех Елиоинај син Зерајин и с њим мушкиња двјеста;

8:5 Од синова Сеханијиних син Јасилов и с њим мушкиња три стотине;

8:6 И од синова Адиновијех Евед син Јонатанов и с њим мушкиња педесет;

8:7 И од синова Еламовијех Исаија син Аталијин и с њим мушкиња седамдесет;

8:8 И од синова Сефатијиних Зевадија син Михаилов и с њим мушкиња осамдесет;

8:9 Од синова Јоавовијех Овадија син Јехилов и с њим мушкиња двјеста и осамдесет;

8:10 И од синова Селомитовијех син Јосифијин и с њим мушкиња сто и шездесет;

8:11 И од синова Вивајевих Захарија син Вивајев и с њим мушкиња двадесет и осам;

8:12 И од синова Азгадовијех Јоанан син Акатанов и с њим мушкиња сто и десет;

8:13 И од синова Адоникамовијех пошљедњих по имену Елифелет, Јеило и Семаја и с њима мушкиња шездесет;

8:14 И од синова Вигвајевих Гутај и Завуд и с њима мушкиња седамдесет.

8:15 И сабра их код ријеке која тече у Аву, и ондје стајасмо у околу три дана; послије прегледах народ и свештенике, али не нађох ондје ни једнога од синова Левијевих.

8:16 Зато послах Елијезера, Арила, Семају и Елнатана и Јарива и Елнатана и Натана и Захарију и Месулама и главаре, и Јојарива и Елнатана учитеље,

8:17 И оправи их к Иду поглавару у мјесту Касифији, и научих их шта ће говорити Иду и браћи његовој Нетинејима у мјесту Касифији да би нам довели слуге за дом Бога нашега.

8:18 И доведоше нам, јер добра рука Божија бјеше над нама, човјека разумна између синова Малија сина Левија сина Израиљева, Серевију са синовима његовијем и браћом његовом, њих осамнаест;

8:19 И Асавију и с њим Исаију од синова Мераријевих, с браћом његовом и њиховијем синовима, њих двадесет,

8:20 И од Нетинеја, које одреди Давид и кнезови да служе Левитима, двјеста и двадесет Нетинеја, који сви бише именовани поименце.

8:21 Тада огласих ондје на ријеци Ави пост, да бисмо се понизили пред Богом својим измолили у њега срећан пут себи и дјеци својој и свему благу својему.

8:22 Јер ме бијаше стид искати од цара војске и коњика да нас бране од непријатеља путем, јер бијасмо рекли цару говорећи: рука је Бога нашега на добро над свима који га траже, и јачина је његова и гњев на све који га остављају.

8:23 Тако постисмо и молисмо Бога својега за то, и умолисмо га.

8:24 Тада одвојих између главара свештеничких дванаест, Серевију, Асавију и с њима десеторицу браће њихове.

8:25 И измјерих им сребро и злато и судове, прилоге дому Бога нашега што приложи цар и савјетници његови и кнезови његови и сав народ Израиљев који се нађе;

8:26 Измјерих им у руке шест стотина и педесет таланата сребра, и судова сребрнијех сто таланата и сто таланата злата,

8:27 И двадесет чаша златнијех од тисућу драма, и два суда од мједи добре и скупоцјене као злато.

8:28 И рекох им: ви сте свети Господу и ови су судови свети, и ово сребро и злато драговољан је прилог Господу Богу отаца ваших.

8:29 Пазите и чувајте докле не измјерите пред главарима свештеничким и Левитима и главарима отачких домова Израиљевијех у Јерусалиму у клијетима дома Господњега.

8:30 И тако примише свештеници и Левити измјерено сребро и злато и судове да однесу у Јерусалим у дом Бога нашега.

8:31 И пођосмо од ријеке Аве дванаестога дана првога мјесеца да идемо у Јерусалим, и рука Бога нашега бијаше над нама и избави нас из руку непријатељских и засједачких на путу.

8:32 И дођосмо у Јерусалим и стајасмо ондје три дана.

8:33 А четврти дан измјери се сребро и злато и судови у дому Бога нашега у руке Меримоту сину Уријину свештенику, с којим бијаше Елеазар син Финесов, и с њима Јозавад син Исусов и Ноадија син Венујев, Левити.

8:34 Све на број и на мјеру, и мјера би записана од свега у исто вријеме.

8:35 И који бише у ропству па се вратише из ропства принесоше на жртву паљеницу Богу Израиљеву дванаест јунаца за свега Израиља, деведесет и шест овнова, седамдесет и седам јагањаца, дванаест јараца за гријех, све то на жртву паљеницу Господу.

8:36 И предаше заповијести цареве намјесницима царевијем и кнезовима с ове стране ријеке и они потпомогоше народ и дом Божји.

9:1 А кад се то сврши, приступише к мени кнезови говорећи: народ Израиљев и свештеници и Левити нијесу се одвојили од народа земаљских ради гадова њиховијех, од Хананеја, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Мисираца и Амореја.

9:2 Јер узеше кћери њихове себи и синовима својим, те се помијеша свето сјеме с народима земаљским; и рука свештеничка и главарска бјеше прва у том пријеступу.

9:3 И кад чух то, раздријех хаљину своју и плашт свој, и скубох косу с главе своје и браду своју, и сједох тужан.

9:4 И скупише се к мени сви који се бојаху ријечи Бога Израиљева за пријеступ онијех који дођоше из ропства, а ја сјеђах тужан до вечерње жртве.

9:5 А о вечерњој жртви устах од јада својега у раздртој хаљини и плашту, клекавши на кољена своја раширих руке своје ка Господу Богу својему,

9:6 И рекох: Боже мој! стидим се и срамим се подигнути очи своје к теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба.

9:7 Од времена отаца својих до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљски под мач, у ропство, у грабеж и у срамоту, као што се види данас.

9:8 А сада зачас дође нам милост од Господа Бога нашега, те нам остави остатак и даде нам клин у светом мјесту свом да би просвијетлио очи наше Бог наш и дао нам да мало одахнемо у ропству својем.

9:9 Јер робље смо, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима Персијским давши нам да одахнемо да подигнемо дом Бога својега и оправимо пустолине његове, и давши нам ограду у Јудеји у Јерусалиму.

9:10 Сада дакле шта да кажемо, Боже наш, послије тога? Јер остависмо заповијести твоје,

9:11 Које си заповједио преко слуга својих пророка говорећи: земља у коју идете да је наслиједите земља је нечиста од нечистоте народа земаљских, с гадова њиховијех, којима је напунише од краја до краја у нечистоти својој.

9:12 И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њиховијех не узимајте за синове своје, и не тражите мира њихова ни добра њихова довијека да бисте се окријепили јели добра оне земље и оставили је у нашљедство синовима својим довијека.

9:13 И послије свега што дође на нас за зла дјела наша и за велику кривицу нашу, јер си нас, Боже наш, покарао мање него што гријеси наши заслужују, и дао си нам остатак оваки,

9:14 Еда ли ћемо опет преступати заповијести твоје и пријатељити се с овијем гаднијем народима? Не би ли се разгњевио на нас докле нас не би потро да ни један не остане и не избави се?

9:15 Господе Боже Израиљев! ти си праведан, јер остасмо остатак, као што са види данас. Ево ми смо пред тобом с кривицом својом, премда се не може стајати пред тобом за то.

Рим 1:1–32

1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позванога апостола изабранога за јеванђеље Божије,

2 Које Бог напријед обећа преко пророка својијех у светијем писмима

3 О сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова,

4 А посвједочен силно за сина Божијега Духом светиње по васкрсенију из мртвијех, Исусу Христу Господу нашему,

5 Преко којега примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вјери имена његова;

6 Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,

7 Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

8 Прво дакле захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа за све вас што се вјера ваша гласи по свему свијету.

9 Јер ми је свједок Бог, којему служим духом својијем у јеванђељу сина његова, да вас се опомињем без престанка,

10 Молећи се свагда Богу у молитвама својијем да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;

11 Јер желим видјети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,

12 То јест, да се с вама утјешим вјером општом, и вашом и мојом.

13 Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтио да вам дођем, па бих задржан дослије, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталијем незнабошцима.

14 Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.

15 Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповједати јеванђеље.

16 Јер се не стидим јеванђеља Христова; јер је сила Божија на спасење свакоме који вјерује, а најприје Јеврејину и Грку.

17 Јер се у њему јавља правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: праведник ће од вјере жив бити.

18 Јер се открива гњев Божиј с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

19 Јер што се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

20 Јер што се на њему не може видјети, од постања свијета могло се познати и видјети на створењима, и његова вјечна сила и божанство, да немају изговора.

21 Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога нити му захвалише, него залудјеше у својијем мислима, и потамње неразумно срце њихово.

22 Кад се грађаху мудри, полудјеше,

23 И претворише славу вјечнога Бога у обличје смртнога човјека и птица и четвороножнијех животиња и гадова.

24 Зато их предаде Бог у жељама њиховијех срца у нечистоту, да се погане тјелеса њихова међу њима самима;

25 Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него творца, који је благословен вавијек. Амин.

26 Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

27 Тако и људи оставивши путно употребљавање женскога рода, распалише се жељом својом један на другога, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за пријевару њихову примаху на себи.

28 И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине што не ваља,

29 Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

30 Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

31 Неразумни, невјере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

32 А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.

Јов 7:16–21

16 Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.

17 Шта је човјек да га много цијениш и да мариш за њ?

18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?

19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?

20 Згријешио сам; шта ћу ти чинити, о чувару људски? зашто си ме метнуо себи за биљегу, те сам себи на тегобу?

21 Зашто ми не опростиш гријех мој и не уклониш моје безакоње? јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.