Дан 239 од 365

Јзд 10:1–44

1 А кад се мољаше Јездра и исповиједаше гријехе плачући и лежећи пред домом Божјим, скупи се к њему из Израиља велико мноштва људи и жена и дјеце; и народ плакаше веома.

2 Тада проговори Сеханија син Јехилов од синова Еламовијех и рече Јездри: ми смо сагријешили Богу својему што узесмо жене туђинке из народа земаљских; али још има надања Израиљу за то.

3 Да учинимо завјет Богу својему, да отпустимо све жене и пород њихов по вољи Господњој и онијех који се боје заповијести Бога нашега, и по закону нека буде.

4 Устани, јер је ово твој посао; а ми ћемо бити уза те, буди слободан и ради.

5 Тада уста Јездра, и закле главаре свештеничке и Левите и свега Израиља да учине тако. И заклеше се.

6 Потом уста Јездра испред дома Божијега, и отиде у клијет Јоанана сина Елиасивова; и ушавши не једе хљеба нити воде пи, јер тужаше ради пријеступа онијех који бише у ропству.

7 Потом огласише по Јудеји и Јерусалиму свијем који се вратише из ропства, да се скупе у Јерусалим,

8 А ко не би дошао за три дана по договору кнезовском и старјешинском, да се све имање његово разаспе а сам да се одлучи од збора онијех који се вратише из ропства.

9 Тако се скупише сви људи од Јуде и Венијамина у Јерусалим за три дана, мјесеца деветога. И сјеђаше сав народ на улици пред домом Божјим дршћући ради те ствари и од дажда.

10 Тада уставши Јездра свештеник рече им: ви сагријешисте што се оженисте туђинкама, те умножисте кривицу Израиљеву.

11 Зато сада исповједите се Господу Богу отаца својих, и учините вољу његову, и одвојте се од народа земаљских и жена туђинака.

12 И сав збор одговори и рече иза гласа: како нам каза учинићемо.

13 Али народа има много и иде дажд, не може се стајати напољу, а тај посао није за један дан ни за два, јер нас има много који сагријешисмо у том.

14 Да се одреде кнезови наши из свега збора, па који су год у градовима нашим ожењени туђинкама нека долазе у одређено вријеме и с њима старјешине свакога града и судије докле не одвратимо жестоки гњев Бога својега за ту ствар.

15 И одређен би на то Јонатан син Асаилов и Јазија син Текујев; а Месулам и Саветај Левити помагаше им.

16 И учинише тако који се вратише из ропства. И одвојише се Јездра свештеник и главари домова отачких по домовима отаца својих, сви поименце, и сједоше првога дана десетога мјесеца да извиђају ствар.

17 И до првога дана првога мјесеца свршише са свима онима који се бијаху оженили туђинкама.

18 А нађоше се између синова свештеничких ожењени туђинкама између синова Исуса сина Јоседекова и браће његове: Масија и Елијезер и Јарив и Гедалија;

19 И дадоше руке да ће пустити жене своје; и који бијаху згријешили принесоше по једнога овна за кривицу своју;

20 И од синова Имировијех Ананије и Зевадија;

21 И од синова Харимовијех Масија и Илија и Семаја и Јехило и Озија,

22 И од синова Пасхоровијех Елиоинај, Масија, Исмаило, Натанаило, Јозавад и Еласа,

23 И од Левита Јозавад и Симеј и Келаја, то је Келита, и Петаја и Јуда и Елијезер;

24 И од пјевача Елијасив; и од вратара Салум и Телем и Урија;

25 А од Израиља, од синова Фаросовијех Рамија и Језија и Малхије и Мијамин и Елеазар и Малхија и Венаја;

26 И од синова Еламовијех: Матанија, Захарија и Јехило и Авдија и Јеремот и Илија;

27 И од синова Затовијех Елиоинај, Елијасив, Матанија и Јеримот и Завад и Азиза;

28 И од синова Вивајевијех Јоанан, Ананија, Завај, Атлај,

29 И од синова Ванијевих Месулам, Малух и Адаја, Јасув и Сеал и Рамот;

30 И од синова Фат-Моавовијех Адна и Хелал, Венаја, Масија, Матанија, Веселеило и Винуј и Манасија;

31 И од синова Харимовијех Елијезер, Јесија, Малхија, Семаја, Симеун,

32 Венијамин, Малух, Семарија;

33 Од синова Асумовијех Матенај, Матата, Завад, Елифелет, Јеремај, Манасија, Симеј;

34 Од синова Ванијевих Мадаја, Амрам и Уило.

35–36 Венаја, Ведеја, Хелуј, Ванија, Меримот, Елијасив,

37 Матнија, Матенај и Јасав,

38 И Ваније, Винуј, Симеј,

39 И Селемија и Натан и Адаја,

40 Махнадевај, Сасај, Сарај,

41 Азареило и Селемија, Семарија,

42 Салум, Амарија, Јосиф;

43 Од синова Невовијех: Јесило, Матанија, Завад, Зевина, Јадав, Јоило и Венаја.

44 Сви се ови бијаху оженили туђинкама и неке између њих бијаху и дјецу изродиле.

Нем 1:1–11

1 Ријечи Немије сина Ахалијина. Мјесеца Хислева године двадесете кад бијах у Сусану граду,

2 Дође Ананије један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што бјеше остао од ропства и за Јерусалим.

3 А они ми рекоше: остатак што оста од ропства ондје у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је Јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена.

4 А кад чух те ријечи, сједох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским,

5 И рекох: ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завјет и милост онима који те љубе и држе твоје заповијести.

6 Нека буде ухо твоје пригнуто и очи твоје отворене да чујеш молитву слуге својега којом се сада молим пред тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге твоје, и исповиједам гријехе синова Израиљевијех којима ти згријешисмо.

7 Скривисмо ти и не држасмо заповијести ни уредаба ни закона које си заповиједио преко Мојсија слуге својега.

8 Али се опомени ријечи коју си заповједио Мојсију слузи својему говорећи: ви ћете згријешити и ја ћу вас расијати међу народе;

9 Али ако се обратите к мени и станете држати заповијести моје и творити их, ако будете загнани и на крај свијета, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на мјесто које сам изабрао да ондје настаним име своје.

10 А ово су слуге твоје и народ твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крјепком.

11 Ох Господе! нека буде ухо твоје пригнуто и молитви слуге твојега и к молитви слуге твојега и к молитви слуга твојих, који су ради бојати се имена твојега, и дај данас срећу слузи свјему и учини да нађе милост пред овијем човјеком. А ја бијах пехарник царев.

Рим 2:1–29

1 Зато се не можеш изговорити, о човјече који год судиш! јер којијем судом судиш другоме, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.

2 А знамо да је суд Божиј прав на оне који то чине.

3 Него помишљаш ли, о човјече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! да ћеш ти побјећи од суда Божијега?

4 Или не мариш за богатство његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?

5 Него својом дрвености и непокајанијем срцем сабираш себи гњев за дан гњева у који ће се показати праведни суд Бога,

6 Који ће дати свакоме по дјелима његовијем:

7 Онима дакле који су трпљењем дјела доброга тражили славу и част и нераспадљивост, живот вјечни;

8 А онима који се уз пркос супроте истини а покоравају се неправди, немилост и гњев.

9 Невоља и туга на сваку душу човјека који чини зло, а најприје Јеврејина и Грка;

10 А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јеврејину и Грку;

11 Јер Бог не гледа ко је ко.

12 Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагријешише, по закону ће се осудити

13 (Јер пред Богом нијесу праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;

14 Јер кад незнабошци не имајући закона сами од себе чине што је по закону, они закона не имајући сами су себи закон:

15 Они доказују да је оно написано у срцима њиховијем што се чини по закону, будући да им савјест свједочи, и мисли међу собом туже се или правдају)

16 На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему преко Исуса Христа.

17 Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,

18 И познајеш вољу, и избираш што је боље, јер си научен од закона;

19 И мислиш да си вођ слијепима, видјело онима који су у мраку,

20 Наказатељ безумнима, учитељ дјеци, који имаш углед разума и истине у закону.

21 Учећи дакле другога себе не учиш;

22 Проповједајући да се не краде, крадеш; говорећи: не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;

23 Који се хвалиш законом, а пријеступом закона срамотиш Бога.

24 Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.

25 Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.

26–27 Ако дакле необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело? И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.

28 Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање који је споља на тијелу;

29 Него је оно Јеврејин који је изнутра, и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.

Пс 102:1–28

1 Господе! чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда те.

2 Немој одвратити лица својега од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад те призивам, похитај, услиши ме.

3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огорјеше.

4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хљеб свој.

5 Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје.

6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

7 Не спавам, и сједим као птица без друга на крову.

8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

9 Једем пепео као хљеб, и пиће своје растварам сузама.

10 Од гњева твојега и срдње твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

11 Дани су моји као сјен, који пролази, и ја као трава осуших се.

12 А ти, Господе, остајеш довијека, и спомен твој од кољена до кољена.

13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је вријеме смиловати се на њ, јер је дошло вријеме;

14 Јер слугама твојим омиље и камење његово, и прах његов жале.

15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњега, и сви цареви земаљски славе његове;

16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

17 Погледаће на молитву онијех који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

18 Написаће се ово потоњему роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

20 Да чује уздисање сужњево, и одријеши синове смртне;

21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу његову у Јерусалиму,

22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

23 Строшио је на путу крјепост моју, скратио дане моје.

24 Рекох: Боже мој! немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од кољена до кољена.

25 Давно си поставио земљу, и небеса су дјело руку твојих.

26 То ће проћи, а ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину промијенићеш их и промијениће се.

27 Али ти си тај исти и године твоје неће истећи.

28 Синови ће слуга твојих живјети, и сјеме ће се њихово утврдити пред лицем твојим.