Дан 240 од 365

Нем 2:1–3:32

2:1 А мјесеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара бијаше вино пред њим, и ја узев вино дадох га цару. А пређе не бијах невесео пред њим.

2:2 И рече ми цар: што си лица невесела, кад нијеси болестан? није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло.

2:3 И рекох цару: да је жив цар довијека! како не бих био лица невесела, кад је град гдје су гробови мојих отаца опустио и врата му огњем спаљена?

2:4 А цар ми рече: шта хоћеш? Тада се помолих Богу небескому,

2:5 И рекох цару: ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град гдје су гробови отаца мојих да га саградим.

2:6 А цар ми рече, а жена његова сјеђаше до њега: колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах вријеме.

2:7 Потом рекох цару: ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко ријеке да ме прате докле не дођем у Јудеју,

2:8 И књига на Асафа чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мојега бјеше нада мном.

2:9 И тако дођох на кнезовима преко ријеке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике.

2:10 А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија слуга Амонац, би им врло мрско што дође човјек да се постара за добро синовима Израиљевијем.

2:11 Потом дођох у Јерусалим, и бих ондје три дана.

2:12 Па устах ноћу с неколико људи, а никому не казах што ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на ком јахах.

2:13 И изидох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове Јерусалимске како бјеху разваљени и како му врата бјеху огњем попаљена.

2:14 Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а ондје не бјеше мјеста да кљусе пода мном пријеђе.

2:15 За то јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг.

2:16 Али поглавари не знадијаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бијах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом.

2:17 Зато им рекох: видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове Јерусалимске, да више не будемо руг.

2:18 И казах им како је добра рука Бога мојега нада мном и ријечи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: устанимо и зидајмо. И укријепише им се руке на добро.

2:19 А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија слуга Амонац и Гисем Арапин, потсмјеваше нам се и ругаше нам се говорећи: шта то радите? да се нећете одметнути цару?

2:20 А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми слуге његове устасмо и зидамо; али ви немате дијела ни права ни спомена у Јерусалиму.

3:1 И уста Елијасив поглавар свештенички и браћа његова свештеници и зидаше врата овчија, и осветише их и метнуше им крила, и осветише их до куле Меје, до куле Ананилове.

3:2 А до њега зидаше Јерихоњани, а до њих зида Захур син Имријев;

3:3 А врата рибља зидаше синови Асенајини, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и пријеворнице.

3:4 А од њих оправља Меримот син Урије сина Акосова; а до њих оправља Месулам син Варахије сина Месизавеилова; а до њих оправља Садок син Ванин.

3:5 А до њих оправљаше Текојани, али поглавице њихове не савише врата својега на службу Господу својему.

3:6 А стара врата оправља Јодај син Фасејин и Месулам син Весодијин, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и пријеворнице.

3:7 А до њих оправљаше Мелатија Гаваоњанин и Јадон Мероњанин, људи из Гаваона и из Миспе до столице кнеза с ове стране ријеке.

3:8 До њих оправља Узило син Арахијин златар; а до њега оправља Ананија син апотекарски. И оставише Јерусалим до широкога зида.

3:9 А до њих оправља Рефаја син Оров поглавар над половином краја Јерусалимскога.

3:10 А до њих оправља Једаја син Арумафов према својој кући, а до њега оправља Хатус син Асавнијин.

3:11 Толико оправља Малхија сина Харимов и Асув син Фат-Моавов и кулу код пећи.

3:12 А до њега оправља Салум син Лоисов, поглавар над половином краја Јерусалимскога са кћерима својим.

3:13 Врата долинска оправља Анун са становницима Занојским; они их саградише и метнуше крила и браве и пријеворнице, и тисућу лаката зида до гнојнијех врата.

3:14 А гнојна врата оправља Малхија син Рихавов поглавар над крајем Вет-Керемским, он их сагради и метну крила и браве и пријеворнице.

3:15 А врата изворска оправља Салум син Хол-Озин, поглавар над крајем у Миспи, он их сагради и покри и метну им крила и браве и пријеворнице; и зид код бање Силоамске од врта царева до басамака који слазе из града Давидова.

3:16 За њим оправља Немија син Азвуков поглавар над половином краја Вет-Сурскога до према гробовима Давидовијем и до језера начињенога и до куће јуначке.

3:17 За њим оправљаше Левити, Реум син Ванијев, а до њега оправља Асавија поглавар над половином краја Кеилскога са својим крајем.

3:18 За њим оправљаше браћа њихова, Вавај син Инададов поглавар над половином краја Кеилскога.

3:19 А до њега оправља Есер син Исусов поглавар од Миспе толико према мјесту куда се иде к ризницама на углу.

3:20 За њим разгоријевши се Варух син Завајев оправља толико од угла до врата од куће Елијасива поглавара свештеничкога.

3:21 За њим оправља Меримот син Урије сина Акосова толико од врата куће Елијасивове до краја куће Елијасивове.

3:22 А за њим оправљаше свештеници који живљаху у равници.

3:23 За њим оправља Венијамин и Асув према својим кућама; а за њим оправља Азарија син Масије сина Ананијина уз своју кућу.

3:24 За њим оправља Винуј син Инададов толико од куће Азаријине до савитка и до угла.

3:25 Фалал син Узајев оправља према савитку и према кули која се издиже из горњега дома царева код тријема тамничкога; за њим Федаја син Фаросов.

3:26 И Нетинеји који живљаху у Офилу, до према вратима воденијем на исток и кули високој;

3:27 За њим оправљаше Текојани толико према великој кули високој до зида Офилскога.

3:28 Од врата коњских оправљаше свештеници сваки према својој кући;

3:29 За њима оправља Садок син Имиров према својој кући; а за њим оправља Семаја син Сеханијин чувар врата источнијех;

3:30 За њим оправља Ананија син Селемијин и Анун шести син Салафов, толико; за њима оправља Месулам син Варахијин према својој клијети;

3:31 За њим оправља Малхија син златарев до куће Нетинејске и трговачке према вратима Мифкадским до узбрдице на углу;

3:32 А између узбрдице на углу и овчјих врата оправљаше златари и трговци.

Рим 3:1–14

1 Шта је дакле бољи Јеврејин од другијех људи? Или шта помаже обрезање?

2 Много свакојако; прво што су им повјерене ријечи Божије.

3 А што неки не вјероваше, шта је за то? Еда ће њихово невјерство вјеру Божију укинути?

4 Боже сачувај! него Бог нека буде истинит, а човјек сваки лажа, као што стоји написано: да се оправдаш у својијем ријечима, и да побиједиш кад ти стану судити.

5 Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човјеку говорим:

6 Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свијету?

7 Јер ако истина Божија у мојом лажи већа постане на славу његову, зашто још и ја као грјешник да будем осуђен?

8 Зашто дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.

9 Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под гријехом,

10 Као што стоји написано: ниједнога нема праведна;

11 Ниједнога нема разумна, и ниједнога који тражи Бога;

12 Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ниједнога циглог.

13 Њихово је грло гроб отворен, језицима својима варају, и јед је аспидин под уснама њиховима.

14 Њихова су уста пуна клетве и грчине.

Јов 8:1–22

1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:

2 Докле ћеш тако говорити? и ријечи уста твојих докле ће бити као силан вјетар?

3 Еда ли Бог криво суди? или Свемогући изврће правду?

4 Што су синови твоји згријешили њему, зато их је дао безакоњу њихову.

5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућему,

6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;

7 И почетак ће твој бити мален, а пошљедак ће ти бити врло велик.

8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њиховијех;

9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сјен.

10 Неће ли те они научити? неће ли ти казати и из срца својега изнијети ријечи?

11 Ниче ли сита без влаге? расте ли рогоз без воде?

12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се прије сваке траве.

13 Таке су стазе свијех који заборављају Бога, и надање лицемјерово пропада.

14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;

15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.

16 Зелени се на сунцу, и уврх врта његова пружају се огранци његови;

17 Жиле његове заплећу се код извора, и на мјесту камениту шири се;

18 Али кад се ишчупа из мјеста својега, оно га се одриче: нијесам те видјело.

19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.

20 Гле, Бог не одбацује доброга, али не прихвата за руку зликовца.

21 Још ће напунити уста твоја смијеха и усне твоје попијевања.

22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничкога неће бити.