Дан 241 од 365

Нем 4:1–5:19

4:1 А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгњеви се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима,

4:2 И говораше пред браћом својом и војницима Самаријским: шта раде ти немоћни Јудејци? хоћемо ли их оставити? хоће ли приносити жртве? хоће ли сада свршити? еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено?

4:3 А Товија Амонац који бијаше уза њ рече: нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов.

4:4 Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи гдје би робовали.

4:5 И не покривај безакоња њихова, и гријех њихов да се не избрише пред тобом, јер те дражише за оне који зидају.

4:6 И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради.

4:7 А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се оправља зид Јерусалимски и да се почело затворати што је проваљено, разгњевише се врло;

4:8 И сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету.

4:9 А ми се молисмо Богу својему и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њихова.

4:10 А Јудејци рекоше: клонула је снага носиоцима, а праха има много не можемо зидати зида.

4:11 А наши непријатељи рекоше: да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао.

4:12 Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: чувајте сва мјеста куда се иде к нама.

4:13 Тада намјестих народ у низима иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама са мачевима и копљима и луковима.

4:14 И разгледавши устах и рекох старјешинама и главарима и осталом народу: не бојте их се. Помените Господа великога и страшнога, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје.

4:15 А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намјеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао.

4:16 И отада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудина.

4:17 И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше а у другој држаше копље.

4:18 А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене.

4:19 Јер рекох старјешинама и главарима и осталом народу: посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другога.

4:20 Гдје чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас.

4:21 Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зора па докле звјезде не изиду.

4:22 У то вријеме још рекох народу: сваки са момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили а дању радили.

4:23 А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у свакога да је мач и вода.

5:1 И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце.

5:2 Јер неки говораху: нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи.

5:3 Други опет говораху: да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.

5:4 Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски.

5:5 А тијело је наше као тијело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.

5:6 Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те ријечи.

5:7 И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: ви мећете бремена сваки на брата својега. И сазвах велики збор њих ради.

5:8 И рекох им: ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што бјеху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ће се продавати нама? А они умукоше и не нађоше што би одговорили.

5:9 И рекох: није добро што радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашега да нам се не ругају народи, непријатељи наши?

5:10 И ја и браћа моја и момци мој давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг.

5:11 Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимате од новца и жита и вина и уља.

5:12 А они одговорише: вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.

5:13 И истресох њедра своја и рекох: овако да истресе Бог свакога из куће његове и из труда његова ко год не испуни ове ријечи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој ријечи.

5:14 И откад ми цар заповједи да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске.

5:15 А пређашњи управитељи који бијаху прије мене бијаху тешки народу узимајући од њега хљеба и вина осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповиједаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога.

5:16 Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји бијаху скупа ондје на послу.

5:17 И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околнијех народа бијаху за мојим столом.

5:18 И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избранијех, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојакога вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба бјеше тешка народу.

5:19 Помени ме, Боже мој на добро за све што сам чинио овому народу.

Рим 3:15–31

15 Њихове су ноге брзе да прољевају крв.

16 На путовима је њиховима раскопавање и невоља;

17 И пута мирнога не познаше.

18 Нема страха Божијега пред очима њиховима.

19 А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свијет да буде крив Богу;

20 Јер се дјелима закона ниједно тијело неће оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање гријеха.

21 А сад се без закона јави правда Божија, посвједочена од закона и од пророка;

22 А правда Божија вјером Исуса Христа у све и на све који вјерују; јер нема разлике.

23 Јер сви сагријешише и изгубили славу Божију,

24 И оправдаће се забадава благодаћу његовом, откупом Исуса Христа.

25 Којега постави Бог очишћење вјером у крви његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњијех гријеха;

26 У подношењу Божијему, да покаже правду своју у садашње вријеме да је он праведан и да правда онога који је од вјере Исусове.

27 Гдје је дакле хвала? Прође. Какијем законом? је ли законом дјела? Не, него законом вјере.

28 Мислимо дакле да ће се човјек оправдати вјером без дјела закона.

29 Или је само Јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.

30 Јер је један Бог који ће оправдати обрезање из вјере и необрезање вјером. Кваримо ли дакле закон вјером? Боже сачувај! него га још утврђујемо.

Пс 103:1–22

1 Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име његово.

2 Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједнога добра што ти је учинио.

3 Он ти прашта све гријехе и исцјељује све болести твоје;

4 Избавља од гроба живот твој, вјенчава те добротом и милошћу;

5 Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.

6 Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.

7 Показа путове своје Мојсију, синовима Израиљевим дјела своја.

8 Милостив је и добар Господ, спор на гњев и веома благ.

9 Не гњеви се једнако, нити се довијека срди.

10 Не поступа с нама по гријесима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.

11 Него колико је небо високо од земље, толика је милост његова к онима који га се боје.

12 Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.

13 Како отац жали синове, тако Господ жали оне који га се боје.

14 Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.

15 Дани су човјечији као трава; као цвијет у пољу, тако цвјета.

16 Дуне вјетар на њ, и нестане га, нити ће га више познати мјесто његово.

17 Али милост Господња остаје од вијека и до вијека на онима који га се боје, и правда његова на синовима синова,

18 Који држе завјет његов, и памте заповијести његове, да их извршују.

19 Господ на небесима постави пријесто свој, и царство његово свијем влада.

20 Благосиљајте Господа анђели његови, који сте силни крјепошћу, извршујете ријеч његову слушајући глас ријечи његове.

21 Благосиљајте Господа све војске његове, слуге његове, које творите вољу његову.

22 Благосиљајте Господа сва дјела његова, по свијем мјестима владе његове! Благосиљај, душо моја Господа!