Дан 242 од 365

Нем 6:1–7:73

6:1 А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бијах намјестио крила на врата,

6:2 Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: ходи да се састанемо у ком селу у пољу Ононском. А они мишљаху зло по ме.

6:3 И послах к њима гласнике и поручих: у послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама.

6:4 И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих.

6:5 Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу својега с књигом отвореном у руци.

6:6 А у њој писаше: чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори,

6:7 И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара; него ходи да се договоримо.

6:8 Тада послах к њему и поручих: није тако како ти кажеш; него си сам измислио.

6:9 Јер они сви шћаху нас уплашити говорећи: клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. За то, Боже, укријепи руке моје.

6:10 Јоште отидох у кућу Семаји сину Далаје сина Метавелиова, који се бјеше затворио, и рече ми: да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију.

6:11 А ја рекох: зар ће човјек какав сам ја бјежати? или ко би оваки какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? нећу ићи.

6:12 И разумјех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише.

6:13 Зато бјеше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згријешим да бих се осрамотио да ме могу ружити.

6:14 Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овијем дјелима њиховијем, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме шћаху уплашити.

6:15 И тако доврши се зид двадесет петога дана мјесеца Елула за педесет и два дана.

6:16 И кад чуше сви непријатељи наши и видјеше сви народи који бијаху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дјело.

6:17 И у оне дане многи главари Јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге.

6:18 Јер многи Јудејци бијаху му се заклели; јер бјеше зет Сеханији сину Арахову, и Јоанан син његов бјеше ожењен кћерју Меулама сина Варахијина.

6:19 И говораху преда мном добро о њему, и ријечи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши.

7:1 А кад се сазида зид и намјестих врата, и постављени бише вратари и пјевачи и Левити,

7:2 Заповједих Ананију брату својему и Ананији заповједнику од града Јерусалимскога, јер бјеше вјеран човјек и бојаше се Бога више него многи,

7:3 И рекох им: да се не отварају врата Јерусалимска докле сунце не огрије, и кад они што стоје ондје затворе врата, огледајте, и да се поставе стражари између становника Јерусалимских, сваки на своју стражу и сваки према својој кући.

7:4 А град бијаше широк и велик, али народа бјеше мало у њему и куће не бјеху пограђене.

7:5 И Бог мој даде ми у срце, те сабрах главаре и старјешине и народ да се изброје по племенима. И нађох књигу, у којој бијаше пријепис онијех који се вратише први пут; и нађох у њој записано:

7:6 Ово су људи из овога краја што се вратише из ропства између онијех који бише пресељени, које пресели Навуходоносор цар Вавилонски, па се вратише у Јерусалим и у Јудеју, сваки у свој град,

7:7 Који дођоше са Зоровавељем, Исусом, Немијом, Азаријом, Рамијом, Наманијем, Мардохејем, Вилсаном, Мисперетом, Вигвајем, Неумом, Ваном; на број бјеше људи народа Израиљева:

7:8 Синова Фаросовијех двије тисуће и сто и седамдесет и два;

7:9 Синова Сефатијиних триста и седамдесет и два;

7:10 Синова Араховијех шест стотина и педесет и два;

7:11 Синова Фат-Моавовијех, од синова Исусовијех и Јоавових двије тисуће и осам стотина и осамнаест;

7:12 Синова Еламовијех тисућа и двјеста и педесет и четири;

7:13 Синова Затујевих осам стотина и четрдесет и пет;

7:14 Синова Захајевих седам стотина и шездесет;

7:15 Синова Винујевих шест стотина и четрдесет и осам;

7:16 Синова Вивајевих шест стотина и двадесет и осам;

7:17 Синова Азгадовијех двије тисуће и три стотине и двадесет и два;

7:18 Синова Адоникамовијех шест стотина и шездесет и седам;

7:19 Синова Вигвајевијех двије тисуће и шездесет и седам;

7:20 Синова Адиновијех шест стотина и педесет и пет;

7:21 Синова Атировијех од Језекије деведесет и осам;

7:22 Синова Асумовијех триста и двадесет и осам;

7:23 Синова Висајевијех триста и двадесет и четири;

7:24 Синова Арифовијех сто и дванаест;

7:25 Синова Гаваонских деведесет и пет;

7:26 Људи из Витлејема и Нетофата сто и осамдесет и осам;

7:27 Људи из Анатота сто и двадесет и осам;

7:28 Људи из Вет-Асмавета четрдесет и два;

7:29 Људи из Киријат-Јарима, Хефире и Вирота седам стотина и четрдесет и три;

7:30 Људи из Раме и Гаваје шест стотина и двадесет и један;

7:31 Људи из Михмаса сто и двадесет и два;

7:32 Људи из Ветиља и Гаја сто и двадесет и три;

7:33 Људи из другога Невона педесет и два;

7:34 Синова Елама другога тисућа и двјеста и педесет;

7:35 Синова Харимовијх триста и двадесет;

7:36 Синова Јерихонских триста и четрдесет и пет;

7:37 Синова Лодских, Адидских и Ононских седам стотина и двадесет и један;

7:38 Синова Сенајских три тисуће и девет стотина и тридесет;

7:39 Свештеника: синова Једајиних од дома Исусова девет стотина и седамдесет и три;

7:40 Синова Имировијех тисућа и педесет и два;

7:41 Синова Пасхоровијех тисућа и двјеста и четрдесет и седам;

7:42 Синова Харимовијех тисућа и седамнаест;

7:43 Левита: синова Исусовијех и Кадмиловијех између синова Одавијиних седамдесет и четири;

7:44 Пјевача: синова Асафовијех сто и четрдесет и осам;

7:45 Вратара: синова Салумовијех, синова Атировијех, синова Талмоновијех, синова Акувовијех, синова Атитинијех, синова Совајевијех сто и тридесет и осам;

7:46 Нетинеја: синова Сишинијех, синова Асуфинијех, синова Тавотовијех,

7:47 Синова Киросовијех, синова Сијајиних, синова Фадановијех,

7:48 Синова Леваниних, синова Агавиних, синова Саламајевих,

7:49 Синова Анановијех, синова Гидиловијех, синова Гаровијех,

7:50 Синова Реајиних, синова Ресиновијех, синова Некодинијех,

7:51 Синова Газамовијех, синова Узинијех, синова Фасејених,

7:52 Синова Висајевих, синова Меунимовијех, синова Нафусесимовијех,

7:53 Синова Ваквуковијех, синова Акуфинијех, синова Аруровијех,

7:54 Синова Васлитовијех, синова Меидинијех, синова Арсинијех,

7:55 Синова Варкосовијех, синова Сисаринијех, синова Таминијех,

7:56 Синова Несијиних, синова Атифиних;

7:57 Синова слуга Соломуновијех: синова Сотајевих, синова Соферетових, синова Феридинијех,

7:58 Синова Јалинијех, синова Дарконовијех, синова Гидиловијех,

7:59 Синова Сефатијиних, синова Атиловијех, синова Фохерета од Севајима, синова Амоновијех,

7:60 Свега Нетинеја и синова слуга Соломуновијех, триста и деведесет и два.

7:61 И ови дођоше из Тел-Мелаха и Тел-Арисе, Херув, Адон и Имир, али не могаше показати отачкога дома својега и сјемена својега, еда ли су од Израиља,

7:62 И синови Делајини, синови Товијини, синови Некодини, њих шест стотина и четрдесет и два,

7:63 И од свештеника: синова Авајини, синови Акосови, синови Варзелаја, који се ожени између кћери Варзелаја Галађанина, те се прозва њиховијем именом.

7:64 Они тражише по књигама да би показали род свој, али се не нађе, за то бише одлучени од свештенства.

7:65 И запријети им Тирсата да не једу од светиње над светињама докле не настане свештеник с Уримом и Тумимом.

7:66 Свега збора скупа бјеше четрдесет и двије тисуће и три стотине и шездесет,

7:67 Осим слуга њиховијех и слушкиња њиховијех, којих бјеше седам тисућа и три стотине и тридесет и седам; и међу њима бјеше пјевача и пјевачица двјеста и четрдесет и пет;

7:68 Имаху седам стотина и тридесет и шест коња, двије стотине и четрдесет и пет масака,

7:69 Четири стотине и тридесет и пет камила, шест тисућа и седам стотина и двадесет магараца.

7:70 Тада неки између главара дома отачких приложише на посао. Тирсата даде у ризницу тисућу драма злата, педесет чаша, шест стотина и тридесет хаљина свештеничких.

7:71 А главари домова отачких дадоше у ризницу за посао двадесет тисућа драма злата, и сребра двије тисуће и двјеста мина.

7:72 А што даде остали народ бјеше двадесет тисућа драма злата, и двије тисуће мина сребра, и шездесет и седам хаљина свештеничких.

7:73 И тако са населише свештеници и Левити вратари и пјевачи и људи из народа и Нетинеји и сав Израиљ у својим градовима; и кад дође седми мјесец, синови Израиљеви бијаху у својим градовима.

Рим 4:1–25

1 Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца својега, да је по тијелу нашао?

2 Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не у Бога.

3 Јер шта говори писмо? Вјерова Авраам Богу, и прими му се у правду.

4 А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.

5 А ономе који не ради а вјерује онога који правда безбожника, прима се вјера његова у правду.

6 Као што и Давид говори да је благо човјеку коме Бог прима правду без дјела закона:

7 Благо онима који се опростише безакоња, и којима се гријеси прикрише.

8 Благо човјеку коме Господ не прима гријеха.

9 Ово дакле блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вјера у правду.

10 Како му се дакле прими? или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.

11 И прими знак обрезања као печат правде вјере коју имаше у необрезању, да би био отац свију који вјерују у необрезању; да се и њима прими у правду;

12 И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере која бјеше у необрезању оца нашега Авраама.

13 Јер обећање Аврааму или сјемену његову да буде нашљедник свијету не би законом него правдом вјере.

14 Јер ако су нашљедници они који су од закона, пропаде вјера, и поквари се обећање.

15 Јер закон гради гњев; јер гдје нема закона нема ни пријеступа.

16 Зато од вјере да буде по милости да обећање тврдо остане свему сјемену, не само који је од закона него и који је од вјере Авраама, који је отац свима нама,

17 (Као што стоји написано: поставих те оца многијем народима) пред Богом коме вјерова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јест:

18 Он вјерова на над кад се није било ничему надати да ће он бити отац многијем народима, као што му бјеше речено: тако ће бити сјеме твоје.

19 И не ослабивши вјером не погледа ни на своје већ уморено тијело, јер му бјеше негдје око сто година, ни на мртвост Сарине материце.

20 И за обећање Божије не посумња се невјеровањем, него ојача у вјери, и даде славу Богу.

21 И знадијаше јамачно да што обећа кадар је и да учини.

22 Зато се и прими њему у правду.

23 Али није писано за њега једнога само да му се прими,

24 Него и за нас, којима ће се примити ако вјерујемо онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвијех,

25 Који се предаде за гријехе наше, и устаде за оправдање наше.

Јов 9:1–10

1 А Јов одговори и рече:

2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човјек бити прав пред Богом?

3 Ако би се хтио прети с њим, не би му могао одговорити од тисуће на једну.

4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро њему и био срећан?

5 Он премјешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гњеву свом;

6 Он креће земљу с мјеста њезина да јој се ступови дрмају;

7 Он кад запријети сунцу, не излази; он запечаћава звијезде;

8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;

9 Он је начинио звијезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;

10 Он чини ствари велике и неиспитљиве и дивне, којима нема броја.