Дан 243 од 365
Нем 8:1–18, Рим 5:1–21, Јов 9:11–23
Стари завет
1 Тада се скупи сав народ једнодушно на улицу која је пред вратима воденијем, и рекоше Јездри књижевнику да донесе књигу закона Мојсијева који даде Господ Израиљу.
2 И донесе Јездра свештеник закон пред збор, у ком бјеху људи и жене и сви који могаху разумјети, првога дана седмога мјесеца.
3 И чита је на улици која је пред вратима воденијем од јутра до подне пред људима и женама и онијем који могаху разумјети, и уши свему народу бијаху обраћене на књизи законској.
4 А Јездра књижевник стајаше на мјесту повисоку, које бјеху начинили од дрвета за то; и до њега стајаше Мататија и Сема и Анаја и Урија и Хелкија и Масија с десне стране, а с лијеве Федаја и Мисаило и Малахија и Асум и Асвадана, Захарија и Месулам.
5 И отвори Јездра књигу на видику свему народу, јер бијаше више свега народа, и кад је отвори, уста сав народ.
6 И Јездра благослови Господа Бога великога, а сав народ одговори: амин, амин, подигавши руке своје, па се савише и поклонише се Господу лицем до земље.
7 А Исус и Ваније и Серевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита, Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и други Левити поучаваху народ закону, и народ стајаше на мјесту.
8 И читаху књигу, закон Божји, разговијетно и разлагаху смисао, те се разумијеваше што се читаше.
9 Потом Немија, који је Тирсата, и свештеник Јездра књижевник и Левити који поучаваху народ, рекоше свему народу: овај је дан свет Господу Богу вашему; не тужите ни плачите. Јер плакаше сав народ слушајући што говори закон.
10 И рече им: идите и једите претило и пијте слатко и шаљите дијелове онима који немају ништа зготовљено, јер је овај дан свет Господу нашему. Зато не будите жалосни, јер је радост Господња ваша сила.
11 И Левити утишаше народ говорећи: мучите, јер је овај дан свет, и не будите жалосни.
12 И отиде сав народ да једе и пије и да шаље дијелове, и веселише се веома што разумјеше ријечи које им се казаше.
13 А сјутрадан скупише се главари домова отачких из свега народа, свештеници и Левити, к Јездри књижевнику да уче што закон говори.
14 И нађоше написано у закону да је Господ заповједио преко Мојсија да синови Израиљеви бораве у сјеницама на празник седмога мјесеца.
15 И објавише и прогласише по свијем градовима својим и у Јерусалиму говорећи: идите у гору, и донесите грања маслинова и грања од дивље маслине и грања миртова и палмова и грања од шумнатијех дрвета, да начините сјенице, како је написано.
16 И народ изиде и донесе и начини сјенице сваки на свом крову и у свом тријему и у тријемовима дома Божијега и на улици код врата воденијех и на улици код врата Јефремовијех.
17 И тако начини сјенице сав збор, што се бјеше вратио из ропства, и борављаху под сјеницама. А од времена Исуса сина Навина до тога дана не чинише тако синови Израиљеви. И би весеље веома велико.
18 И читаше се књига закона Божијега сваки дан, од првога дана до пошљедњега; и празноваше празник седам дана, а осми дан би сабор, како је уређено.
Нови завет
1 Оправдавши се дакле вјером, имамо мир с Богом кроз Господа својега Исуса Христа,
2 Кроз којега и приступ нађосмо вјером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.
3 Не само пак то, него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради;
4 А трпљење искуство, а искуство надање;
5 А надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша Духом светијем који је дат нама.
6 Јер Христос још кад слаби бјесмо умрије у вријеме своје за безбожнике.
7 Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умријети.
8 Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бијасмо грјешници умрије за нас.
9 Много ћемо дакле већма бити кроза њ спасени од гњева кад смо се сад оправдали крвљу његовом.
10 Јер кад смо се помирили с Богом смрћу сина његова док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу његову кад смо се помирили.
11 Не само пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа својега Исуса Христа, кроз којега сад примисмо помирење.
12 Зато као што кроз једнога човјека дође на свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагријешише.
13 Јер гријех бјеше на свијету до закона; али се гријех не примаше кад не бјеше закона;
14 Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нијесу сагријешили преступивши као Адам, који је прилика онога који шћадијаше доћи.
15 Али дар није тако као гријех; јер кад кроз гријех једнога помријеше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једнога човјека Исуса Христа.
16 И дар није као гријех једнога: јер за гријех једнога би осуђење, а дар од многијех гријехова оправдање.
17 Јер кад за гријех једнога царова смрт кроз једнога, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једнога Исуса Христа!
18 Зато дакле као што за гријех једнога дође осуђење на све људе, тако и правдом једнога дође на све људе оправдање живота.
19 Јер као што непослушањем једнога човјека посташе многи грјешни, тако ће и послушањем једнога бити многи праведни.
20 А закон дође уз то да се умножи гријех; јер гдје се умножи гријех ондје се још већма умножи благодат,
21 Да као што царова гријех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вјечни, кроз Исуса Христа Господа нашега.
Мудрост
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Гле, кад ухвати, ко ће га нагнати да врати? ко ће му казати: шта радиш?
13 Бог не устеже гњева својега, падају пода њ охоли помоћници.
14 А како би му ја одговарао и бирао ријечи против њега?
15 Да сам и прав, нећу му се одговорити, ваља да се молим судији својему.
16 Да га зовем и да ми се одзове, још не могу вјеровати да је чуо глас мој.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана ни за што.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити грчинама.
19 Ако је на силу, гле, он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми свједочити?
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброга и безбожнога он потире.
23 Кад би још убио бич наједанпут! али се смије искушавању правијех.