Дан 260 од 365

Ис 18:1–21:17

18:1 Тешко земљи која сјен чини крилима с оне стране ријека Етиопских;

18:2 Која шаље посланике преко мора, у лађама од сите по водама, говорећи: идите, брзи гласници, к народу расијану и оплијењену, к народу страшну откако је досад, к народу размјерену и погажену, којему земљу разносе ријеке.

18:3 Сви који живите на свијету и станујете на земљи, кад се дигне застава на горама, гледајте, и кад затруби труба, слушајте.

18:4 Јер овако ми рече Господ: умирићу се и гледаћу из стана својега, као врућина која суши послије дажда и као росан облак о врућини жетвеној.

18:5 Јер прије бербе, кад напупе пупци и од цвијета постане грозд и стане зрети, окресаће одводе косијером, и узеће лозу и отсјећи.

18:6 Све ће се оставити птицама горским и звијерима земаљским; и птице ће љетовати на њима, а свакојаке звијери земаљске зимоваће.

18:7 Тада ће се донијети дар Господу над војскама од народа расијанога и оплијењенога, од народа страшнога откако је досад, од народа размјеренога и погаженога, којему земљу разносе ријеке, к мјесту имена Господа над војскама, ка гори Сионској.

19:1 Бреме Мисиру. Гле, Господ сједећи на облаку лаку доћи ће у Мисир; и затрешће се од њега идоли Мисирски, и срце ће се растопити у Мисирцима.

19:2 И раздражићу Мисирце једне на друге, те ће војевати брат на брата и пријатељ на пријатеља, град на град, царство на царство.

19:3 И нестаће духа Мисиру, и намјеру његову разбићу; тада ће питати своје идоле и опсјенаре и враче и гатаре.

19:4 И предаћу Мисирце у руке жестоким господарима, и љут ће цар владати њима, вели Господ, Господ над војскама.

19:5 И нестаће воде из мора, и ријека ће пресахнути и засушити се.

19:6 И ријеке ће отећи, опашће и пресахнути потоци Мисирски, трска и сита посушиће се.

19:7 Трава крај потока, на ушћу потока, и сви усјеви крај потока посахнуће и нестаће их и пропашће.

19:8 И тужиће рибари и сјетоваће сви који бацају удицу, и који разапињу мрежу по водама забринуће се.

19:9 И стидјеће се који раде од танкога лана, и који ткају танко бијело платно.

19:10 И насипи ће му се развалити, и који заграђују рибњаке, сви ће бити жалосна срца.

19:11 Доиста, кнезови су Соански безумни, и савјет мудријех савјетника Фараоновијех луд је. Како можете говорити Фараону: ја сам син мудријех, син старијех царева?

19:12 Гдје су? гдје су мудраци твоји? Нека ти кажу ако знаду што је наумио за Мисир Господ над војскама.

19:13 Полудјеше кнезови Саонски; преварише се кнезови Нофски; преластише Мисир главе племена његовијех.

19:14 Господ је излио међу њих дух пријеваран, те учинише да посрће Мисир у свијем пословима као што посрће пијан човјек бљујући.

19:15 И неће бити дјела у Мисиру што би учинила глава или реп, грана или сита.

19:16 Тада ће бити Мисирци као жене; бојаће се и дрктати од руке Господа над војскама кад замахне на њих.

19:17 И земља ће Јудина бити страх Мисиру; ко је се год опомене, препашће се ради намјере Господа над војскама што је наумио супрот њему.

19:18 У то ће вријеме бити пет градова у земљи Мисирској који ће говорити језиком Хананским и заклињати се Господом над војскама; један ће се звати град Ахерес.

19:19 У то ће вријеме бити олтар Господњи усред земље Мисирске, и споменик Господњи на међи њезиној;

19:20 И биће знак и свједочанство Господу над војскама, у земљи Мисирској. Кад стану викати ка Господу на насилнике, он ће им послати спаситеља и кнеза и избавиће их.

19:21 И биће познат Господ Мисирцима, и познаће Мисирци Господа у то вријеме, и служиће му жртвама и дарима, и завјетоваће завјете Господу, и извршиваће.

19:22 Тако ће Господ ударити Мисир, и ударив исцијелиће, јер ће се обратити ка Господу, умолиће му се, и исцијелиће их.

19:23 У то ће вријеме бити пут из Мисира у Асирску, и Асирац ће ићи у Мисир и Мисирац у Асирску, и служиће Господу Мисирци с Асирцима.

19:24 У то ће вријеме Израиљ бити трећи с Мисирцима и Асирцима, и биће благослов посред земље.

19:25 Јер ће их благословити Господ над војскама говорећи: да је благословен мој народ Мисирски и Асирски, дјело руку мојих, и нашљедство моје, Израиљ.

20:1 Године које дође Тартан на Азот, кад га посла Саргон цар Асирски, те би Азот и узе га,

20:2 У то вријеме рече Господ преко Исаије сина Амосова говорећи: иди, скини костријет са себе, и изуј обућу с ногу својих. И учини тако и иђаше го и бос.

20:3 Тада рече Господ: како иде слуга мој Исаија го и бос за знак и чудо што ће бити до три године Мисиру и Етиопској,

20:4 Тако ће одвести цар Асирски у ропство Мисирце, и Етиопљане у сужањство, дјецу и старце, голе и босе и голијех задњица, на срамоту Мисирцима.

20:5 И препашће се и посрамиће се од Етиопске, узданице своје, и од Мисира, поноса својега.

20:6 И рећи ће тада који живе на овом острву: гле, то је узданица наша, ка којој притјецасмо за помоћ да се сачувамо од цара Асирскога; како ћемо се избавити?

21:1 Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.

21:2 Љута утвара јави ми се. Невјерник невјеру чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! свему уздисању учинићу крај.

21:3 Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

21:4 Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.

21:5 Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.

21:6 Јер овако ми рече Господ: иди, постави стражара да ти јави што види.

21:7 И видје кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.

21:8 И повика као лав: господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.

21:9 И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његовијех разбише се о земљу.

21:10 Вршају мој, и пшенице гумна мојега! што чух од Господа над војскама, Бога Израиљева, јавих вам.

21:11 Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: стражару! шта би ноћас? стражару! шта би ноћас?

21:12 Стражар рече: доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.

21:13 Бреме Арапској. По шумама у Арапској ноћиваћете, путници Дедански!

21:14 Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретите с хљебом бјегунца.

21:15 Јер ће бјежати од мача, од мача голога, од лука запетога и од жестокога боја.

21:16 Јер овако ми рече Господ: за годину, као што је година најамничка, нестаће све славе Кидарске.

21:17 И што остане храбријех стријелаца синова Кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.

1 Кор 4:1–21

1 Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.

2 А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко вјеран нађе.

3 А ја мало марим што ме судите ви или човјечиј дан; а ни сам себе не судим.

4 Јер не знам ништа на себи; но за то нијесам оправдан, али онај који мене суди Господ је.

5 Зато не судите ништа прије времена, докле Господ не дође, који ће изнијети на видјело што је сакривено у тами и објавиће савјете срдачне и тада ће похвала бити свакоме од Бога.

6 А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другога.

7 Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што нијеси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да нијеси примио?

8 Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!

9 Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свијету и анђелима и људима.

10 Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.

11 До овога часа и гладујемо, и трпимо жеђу, и голотињу, и муке и потуцамо се,

12 И трудимо се радећи својијем рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

13 Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, по којему сви газе досад.

14 Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну дјецу.

15 Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.

16 Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.

17 Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и вјерни у Господу; он ће вам опоменути путове моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.

18 Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.

19 Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на ријечи онијех што су се надули, него на силу.

20 Јер царство Божије није у ријечи него у сили.

21 Шта хоћете? да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?

Јов 14:1–14

1 Човјек рођен од жене кратка је вијека и пун немира.

2 Као цвијет ниче, и одсијеца се, и бјежи као сјен, и не остаје.

3 И на такога отвораш око своје, и мене водиш на суд са собом!

4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.

5 Измјерени су дани његови, број мјесеца његовијех у тебе је; поставио си му међу, преко које не може пријећи.

6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.

7 Јер за дрво има надања, ако се посијече, да ће се још омладити и да неће бити без изданака;

8 Ако и остари у земљи коријен његов и у праху изумре пањ његов,

9 Чим осјети воду, опет напупи и пусти гране као присад.

10 А човјек умире изнемогао; и кад издахне човјек, гдје је?

11 Као кад вода отече из језера и ријека опадне и усахне,

12 Тако човјек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна својега.

13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гњев твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!

14 Кад умрије човјек, хоће ли оживјети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промјена.