Дан 292 од 365

Јер 26:1–27:22

26:1 У почетку царовања Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч од Господа говорећи:

26:2 Овако говори Господ: стани у тријему дома Господњега, и говори свијем градовима Јудинијем, који долазе да се поклоне у дому Господњем, све ријечи које ти заповиједам да им кажеш, не изостави ни ријечи,

26:3 Не би ли послушали и вратили се сваки са свога злога пута, да ми се сажали са зла које им мислим учинити за злоћу дјела њиховијех.

26:4 Реци им дакле: овако вели Господ: ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас,

26:5 Да слушате ријечи слуга мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте,

26:6 Учинићу с домом овијем као са Силомом, и град овај даћу у проклетство свијем народима на земљи.

26:7 А свештеници и пророци и сав народ чуше Јеремију гдје говори те ријечи у дому Господњем.

26:8 И кад Јеремија изговори све што му Господ заповједи да каже свему народу, ухватише га свештеници и пророци и сав народ говорећи: погинућеш.

26:9 Зашто пророкова у име Господње говорећи: овај ће дом бити као Силом, и овај ће град опустјети да неће у њему нико живјети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи.

26:10 А кнезови Јудини чувши то дођоше из дома царскога у дом Господњи, и сједоше пред нова врата Господња.

26:11 И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу говорећи: овај је човјек заслужио смрт, јер пророкова против овога града, као што чусте својим ушима.

26:12 Тада проговори Јеремија свијем кнезовима и свему народу говорећи: Господ ме посла да пророкујем против овога дома и против овога града све што чусте.

26:13 Зато поправите путове своје и дјела своја, и послушајте ријеч Господа Бога својега, и сажалиће се Господу са зла које је изрекао за вас.

26:14 А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене што мислите да је добро и право.

26:15 Али знајте зацијело, ако ме убијете, крв праву свалићете на се и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к вама да говорим све ове ријечи да чујете.

26:16 Тада рекоше кнезови и сав народ свештеницима и пророцима: није овај човјек заслужио смрти, јер нам је говорио у име Господа Бога нашега.

26:17 И усташе неки од старјешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше:

26:18 Михеј Морашћанин пророкова у вријеме Језекије цара Јудина и говори свему народу Јудину и рече: овако вели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овога дома висока шума.

26:19 Је ли га зато убио Језекија цар Јудин и сав Јуда? није ли се побојао Господа и молио се Господу? и Господу се сажали ради зла које бјеше изрекао на њих; ми дакле чинимо велико зло душама својим.

26:20 И још бјеше један који пророкова у име Господње, Урија син Семајин из Киријат-Јарима; он пророкова против овога града и против ове земље исто онако као Јеремија.

26:21 И кад чу цар Јоаким и све војводе његове и сви кнезови ријечи његове, тражи га цар да га убије; а Урија чувши побоја се и побјеже и дође у Мисир.

26:22 А цар Јоаким посла неке у Мисир, Елнатана сина Аховорова и друге с њим.

26:23 И они изведоше Урију из Мисира и доведоше к цару Јоакиму, и уби га мачем, и баци тијело његово у гробље простога народа.

26:24 Али рука Ахикама сина Сафанова би уз Јеремију, те га не предаше у руке народу да га погубе.

27:1 У почетку царовања Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч Јеремији од Господа говорећи:

27:2 Овако ми рече Господ: начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата.

27:3 По том пошљи их цару Едомском и цару Моавском и цару синова Амоновијех и цару Тирском и цару Сидонском, по посланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији цару Јудину.

27:4 И наручи им нека реку својим господарима: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: овако реците својим господарима:

27:5 Ја сам створио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом својом подигнутом; и дајем је коме ми је драго.

27:6 И сада ја дадох све те земље у руке Навуходоносору цару Вавилонском слузи својему, дадох му и звијерје пољско да му служи.

27:7 И сви ће народи служити њему и сину његову и унуку његову докле дође вријеме и његовој земљи, и велики народи и силни цареви покоре га.

27:8 А који народ или царство не би хтио служити Навуходоносору цару Вавилонском, и не би хтио савити врата својега у јарам цара Вавилонскога, таки ћу народ походити мачем и глађу и помором, говори Господ, докле их не истријебим руком његовом.

27:9 Не слушајте дакле пророка својих ни врача својих ни сањача својих ни гатара својих ни бајача својих, који вам говоре и веле: нећете служити цару Вавилонском.

27:10 Јер вам они лаж пророкују, како бих вас далеко одвео из земље ваше и изагнао вас да изгинете.

27:11 А народ који би савио врат свој под јарам цара Вавилонскога и служио му, оставићу га на земљи његовој, говори Господ, да је ради и станује у њој.

27:12 И Седекији цару Јудину рекох све ово говорећи: савијте врат свој под јарам цара Вавилонскога и служите њему и народу његову, па ћете остати живи.

27:13 Зашто да погинете ти и народ твој од мача и од глади и од помора, како рече Господ за народ који не би служио цару Вавилонском?

27:14 Не слушајте дакле што говоре пророци који вам кажу и веле: не ћете служити цару Вавилонском, јер вам они пророкују лаж.

27:15 Јер их ја нијесам послао, говори Господ, него лажно пророкују у моје име, како бих вас прогнао да изгинете и ви и пророци који вам пророкују.

27:16 И свештеницима и свему народу говорих и рекох: овако вели Господ: не слушајте што говоре ваши пророци који вам пророкују говорећи: ево, посуђе дома Господњега вратиће се из Вавилона скоро. Јер вам они пророкују лаж.

27:17 Не слушајте их; служите цару Вавилонском, и остаћете живи; зашто тај град да опусти?

27:18 Ако ли су пророци и ако је ријеч Господња у њих, нека моле Господа над војскама да судови што су остали у дому Господњем и у дому цара Јудина и у Јерусалиму не отиду у Вавилон.

27:19 Јер овако вели Господ над војскама за ступове и за море и за подножја и за друге судове што су остали у том граду,

27:20 Којих не узе Навуходоносор цар Вавилонски кад одведе у ропство Јехонију сина Јоакимова цара Јудина из Јерусалима у Вавилон, и све главаре Јудине и Јерусалимске;

27:21 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев за судове што осташе у дому Господњем и у дому цара Јудина у Јерусалиму:

27:22 У Вавилон ће се однијети и ондје ће бити до дана кад ћу их походити, вели Господ, кад ћу их донијети и вратити на ово мјесто.

Гал 4:1–31

1 Али велим: док је нашљедник млад ништа није бољи од роба, ако и јест господар од свега;

2 Него је под заповједницима и чуварима тја до рока очина.

3 Тако и ми кад бијасмо млади, бијасмо под стихијама свијета заробљени;

4 А кад се наврши вријеме, посла Бог сина својега јединороднога, који је рођен од жене и покорен закону,

5 Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.

6 И будући да сте синови, посла Бог Духа сина својега у срца ваша, који виче: Ава оче!

7 Тако већ нијеси роб, него син; а ако си син, и нашљедник си Божиј кроз Исуса Христа.

8 Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нијесу богови.

9 А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?

10 Гледате на дане и мјесеце, и времена и године.

11 Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.

12 Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! молим вас, ништа ми не учинисте нажао.

13 А знате да вам у слабости тијела најприје проповједих јеванђеље;

14 И напасти моје, која бијаше тијелу моме, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божијега, као Христа Исуса.

15 Каково бијаше онда ваше блаженство? Јер вам свједочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.

16 Тијем ли вам постадох непријатељ истину вам говорећи?

17 Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.

18 А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.

19 Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;

20 Али бих хтио сад да сам код вас, и да измјеним глас свој, јер не могу да се начудим за вас.

21 Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закона?

22 Јер је писано да Авраам два сина имаде, једнога од робиње, а другога од слободне.

23 Али који бјеше од робиње, по тијелу се роди; а који од слободне, по обећању.

24 Које значи друго: јер су ово два завјета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање а то је Агар.

25 Јер Агар значи Синај гора у Арапској, и пореди се са садашњијем Јерусалимом, и служи са дјецом својом.

26 А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.

27 Јер је писано: развесели се, нероткињо која не рађаш; прокини и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више дјеце неголи она која има мужа.

28 А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања.

29 Но како онда онај што се роди по тијелу гоњаше духовнога, тако и сад.

30 Али шта говори писмо? Истјерај робињу и сина њезина; јер син робињин неће наслиједити са сином слободне.

31 Тако, браћо, нијесмо дјеца робињина него слободне.

Пс 121:1–8

1 Подижем очи своје ка горама, одакле ми долази помоћ?

2 Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.

3 Неће дати да попузне нога твоја; не дријемље чувар твој.

4 Гле, не дријемље и не спава чувар Израиљев.

5 Господ је чувар твој, Господ је сјен твој, он ти је с десне стране.

6 Дању те неће сунце убити ни мјесец ноћу.

7 Господ ће те сачувати од свакога зла, сачуваће душу твоју Господ.

8 Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, отсад и довијека.