Дан 291 од 365

Јер 24:1–25:38

24:1 Показа ми Господ, и гле, двије котарице смокава намјештене пред црквом Господњом, пошто Навуходоносор цар Вавилонски зароби Јехонију сина Јоакимова цара Јудина, и кнезове Јудине, и дрводјеље и коваче из Јерусалима и одведе их у Вавилон.

24:2 У једној котарици бијаху смокве врло добре, каке бијаху ране смокве, а у другој котарици бијаху врло рђаве смокве, које се не могаху јести, тако бијаху рђаве.

24:3 И рече ми Господ: шта видиш, Јеремија? А ја рекох: смокве, једне добре смокве, врло добре, а друге рђаве, врло рђаве, које се не могу јести, тако су рђаве.

24:4 И дође ми ријеч Господња говорећи:

24:5 Овако вели Господ Бог Израиљев: каке су те смокве добре, тако ће ми бити добра ради робље Јудино, које одаслах из овога мјеста у земљу Халдејску.

24:6 И обратићу очи своје на њих добра ради, и довешћу их опет у ову земљу, и сазидаћу их и нећу их разорити, и насадићу их и нећу их почупати.

24:7 Јер ћу им дати срце да ме познаду да сам ја Господ, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, јер ће се обратити к мени свијем срцем својим.

24:8 А каке су те рђаве смокве да се не могу јести, како су рђаве, таким ћу, вели Господ, учинити Седекију цара Јудина и кнезове његове и остатак Јерусалимљана који осташе у овој земљи и који живе у земљи Мисирској.

24:9 Учинићу да се потуцају по свијем царствима земаљским на зло, да буду срамота и прича и руг и уклин по свијем мјестима, куда их разденем.

24:10 И послаћу на њих мач, глад и помор, докле се не истријебе са земље, коју сам дао њима и оцима њиховијем.

25:1 Ријеч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина, а то је прва година Навуходоносора цара Вавилонскога,

25:2 Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудину и свијем становницима Јерусалимским, говорећи:

25:3 Од тринаесте године Јосије сина Амонова цара Јудина до данас, за ове двадесет и три године, долази ми ријеч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте.

25:4 И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха својега да бисте чули.

25:5 И говораху: вратите се сваки са својега пута злога и од злоће дјела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим одвијека довијека.

25:6 И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате, и не гњевите ме дјелом руку својих, и нећу вам учинити зла.

25:7 Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гњевисте дјелом руку својих на своје зло.

25:8 Зато овако вели Господ над војскама: што не послушасте мојих ријечи,

25:9 Ево, ја ћу послати по све народе сјеверне, говори Господ, и по Навуходоносора цара Вавилонскога слугу својега, и довешћу их на ту земљу и на становнике њезине, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и потсмијех и пустош вјечна.

25:10 И учинићу да нестане међу њима гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невјестина, лупе од жрвања и свјетлости од жишка.

25:11 И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару Вавилонском седамдесет година.

25:12 А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара Вавилонскога и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу Халдејску, и обратићу је у пустош вјечну.

25:13 И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе.

25:14 Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по дјелима њиховијем и по оном што су чинили рукама својим.

25:15 Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: узми из моје руке чашу вина, овога гњева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошљем,

25:16 Нека пију и смету се и полуде од оштрога мача који ћу ја послати међу њих.

25:17 И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ:

25:18 Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и потсмијех и уклин, као што је данас,

25:19 Фараона цара Мисирскога и слуге његове и кнезове његове и сав народ његов,

25:20 И сву мјешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље Филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота,

25:21 Едомце и Моавце и синове Амонове,

25:22 И све цареве Тирске и све цареве Сидонске и цареве на острвима преко мора,

25:23 Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стригу,

25:24 И све цареве Арапске и све цареве од мјешавине који живе у пустињи,

25:25 И све цареве Зимријске, и све цареве Еламске, и све цареве Мидске,

25:26 И све цареве сјеверне, који су близу и који су далеко, како једнога тако другога, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар Сисашки пиће послије њих.

25:27 И реци им: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити међу вас.

25:28 Ако ли не би хтјели узети чаше из руке твоје да пију, тада им реци: овако вели Господ над војскама: заиста ћете пити.

25:29 Јер ево почињем пуштати зло на град који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, говори Господ над војскама.

25:30 Ти дакле пророкуј им све ове ријечи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће глас свој, силно ће рикнути из стана својега, као они што газе грождје подигнуће вику на све становнике земаљске.

25:31 Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким тијелом, безбожнике ће дати под мач, говори Господ.

25:32 Овако вели Господ над војскама: ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подигнути од крајева земаљских.

25:33 И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи.

25:34 Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцјен суд.

25:35 И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада.

25:36 Викаће пастири и ридаће главари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову.

25:37 И развалиће се мирни торови од жестокога гњева Господњега.

25:38 Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустјети од жестине насилникове и од љутога гњева његова.

Гал 3:1–29

1 О неразумни Галати! ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима бјеше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе.

2 Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дјела закона или кроз чувење вјере?

3 Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад тијелом свршујете?

4 Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!

5 Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли дјелима закона или чувењем вјере?

6 Као што Авраам вјерова Богу, и прими му се у правду.

7 Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вјере.

8 А писмо видјевши у напредак да Бог вјером незнабошце правда, напријед објави Аврааму: у теби ће се благословити сви незнабошци.

9 Тако који су од вјере, благословиће се с вјернијем Авраамом.

10 Јер који су год од дјела закона под клетвом су, јер је писано: проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини.

11 А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вјере живљеће.

12 А закон није од вјере; него човјек који то твори живљеће у томе.

13 Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: проклет сваки који виси на дрвету:

14 Да међу незнабошцима буде благослов Авраамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз вјеру.

15 Браћо, по човјеку говорим, нико човјечијега потврђена завјета не одбацује нити му што домеће.

16 А Аврааму и сјемену његову речена бише обећања. А не вели: и сјеменима, као за многа, него као за једно: и сјемену твојему, које је Христос.

17 Ово пак велим: завјета, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао послије четири стотине и тридесет година, да укине обећање.

18 Јер ако је нашљедство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.

19 Шта ће дакле закон? Ради гријеха додаде се докле дође сјеме које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника.

20 Али посредник није једнога; а Бог је један.

21 Еда ли је дакле закон противан обећањима Божијим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживљети, заиста би од закона била правда.

22 Али писмо затвори све под гријех, да се обећање даде кроз вјеру Исуса Христа онима који вјерују.

23 А прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се хтјела показати.

24 Тако нам закон би чувар до Христа, да се вјером оправдамо.

25 А кад дође вјера, већ нијесмо под чуваром.

26 Јер сте ви сви синови Божији вјером Христа Исуса;

27 Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

28 Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.

29 А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово, и по обећању нашљедници.

Јов 22:21–30

21–22 Сложи се с њим и помири се; тако ће ти бити добро. Прими из уста његовијех закон, и сложи ријечи његове у срцу свом.

23 Ако се вратиш к Свемогућему, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,

24 Тада ћеш метати по праху злато и Офирско злато по камењу из потока.

25 И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.

26 Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.

27 Молићеш му се, и услишиће те, и завјете своје извршићеш.

28 Што год наумиш, излазиће ти; и на путовима твојим свијетлиће видјело.

29 Кад други буду понижени, рећи ћеш: да се подигну; и Бог ће избавити онога ко је оборенијех очију.

30 Избавиће и онога који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.