Дан 296 од 365

Јер 33:1–34:22

33:1 И дође ријеч Господња Јеремији други пут док још бијаше затворен у тријему од тамнице, говорећи:

33:2 Овако вели Господ који чини то, Господ који удешава и потврђује то, којему је име Господ:

33:3 Зови ме, и одазваћу ти се, и казаћу ти велике и тајне ствари, за које не знаш.

33:4 Јер овако вели Господ Бог Израиљев за домове овога града и за домове царева Јудинијех који ће се развалити опкопима и мачем,

33:5 И за оне који дођоше да се бију с Халдејцима, али ће их напунити мртвијем тјелесима људи које ћу побити у гњеву свом и у јарости својој одвратив лице своје од тога града за сву злоћу њихову:

33:6 Ево, ја ћу га исцијелити и здравље му дати, исцијелићу их и показаћу им обиље мира, постојанога мира.

33:7 Јер ћу повратити робље Јудино и робље Израиљево, и сазидаћу их као прије.

33:8 И очистићу их од свакога безакоња њихова којим ми сагријешише, и опростићу им сва безакоња њихова, којима ми сагријешише и којима се одметнуше од мене.

33:9 И биће ми мило име и хвала и слава у свијех народа на земљи који ће чути за све добро што ћу им учинити, и уплашиће се и дрктаће ради свега добра и ради свега мира што ћу им ја дати.

33:10 Овако вели Господ: на овом мјесту, за које ви велите да је пусто и нема у њему ни човјека ни живинчета, у градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским опустјелим да нема човјека ни становника ни живинчета опет ће се чути

33:11 Глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невјестин, глас онијех који ће говорити: славите Господа над војскама, јер је добар Господ, јер је довијека милост његова; који ће приносити приносе захвалне у дому Господњем; јер ћу вратити робље ове земље као што је било прије, говори Господ.

33:12 Овако вели Господ над војскама: на овом мјесту пустом, гдје нема човјека ни живинчета, и у свијем градовима његовијем опет ће бити торови пастирски да почивају стада.

33:13 У градовима по горама, у градовима по равници и у градовима јужнијем и у земљи Венијаминовој и око Јерусалима и по градовима Јудинијем опет ће пролазити стада испод руку бројачевијех, вели Господ.

33:14 Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу извршити ову добру ријеч коју рекох за дом Израиљев и за дом Јудин.

33:15 У те дане и у то вријеме учинићу да проклија Давиду клица права, која ће чинити суд и правду на земљи.

33:16 У те дане спашће се Јуда, и Јерусалим ће стајати без страха, и зваће се: Господ правда наша.

33:17 Јер овако вели Господ: неће нестати Давиду човјека који би сједио на пријестолу дома Израиљева.

33:18 Ни свештеницима Левитима неће нестати преда мном човјека који би приносио жртву паљеницу и палио дар и клао жртву довијека.

33:19 Потом дође ријеч Господња Јеремији говорећи:

33:20 Овако вели Господ: ако можете укинути завјет мој за дан и завјет мој за ноћ да не буде дана ни ноћи на вријеме,

33:21 Онда ће се укинути и мој завјет с Давидом слугом мојим, да нема сина који би царовао на пријестолу његову, и с Левитима свештеницима слугама мојим.

33:22 Као што се не може избројити војска небеска ни измјерити пијесак морски, тако ћу умножити сјеме Давида слуге својега и Левита слуга својих.

33:23 Опет дође ријеч Господња Јеремији говорећи:

33:24 Нијеси ли видио што рече тај народ говорећи: двије породице, које бјеше изабрао Господ, одбаци их? И руже мој народ као да већ није народ пред њима.

33:25 Овако вели Господ: ако нијесам поставио завјета својега за дан и за ноћ и уредбе небесима и земљи,

33:26 Онда ћу и сјеме Јаковљево и Давида слуге својега одбацити да не узимам од сјемена његова онијех који ће владати сјеменом Аврамовијем, Исаковијем и Јаковљевијем; јер ћу повратити робље њихово и смиловаћу се на њих.

34:1 Ријеч која дође Јеремији од Господа, кад Навуходоносор цар Вавилонски и сва војска његова, и сва царства земаљска која бијаху под његовом влашћу, и сви народи војеваху на Јерусалим и на све градове његове, и рече:

34:2 Овако вели Господ Бог Израиљев: иди и кажи Седекији цару Јудину и реци му: овако вели Господ: ево, ја ћу предати тај град у руке цару Вавилонском, и он ће га спалити огњем.

34:3 А ти нећеш утећи из његове руке, него ћеш бити ухваћен и предан у његове руке, и очи ће се твоје видјети с очима цара Вавилонскога и његова ће уста говорити с твојим устима, и отићи ћеш у Вавилон.

34:4 Али чуј ријеч Господњу, Седекија царе Јудин; овако вели Господ за те: нећеш погинути од мача.

34:5 Него ћеш умријети на миру, и као што палише оцима твојима, пређашњим царевима, који су били прије тебе, тако ће палити и теби, и нарицаће за тобом: јаох господару! јер ја рекох ово, говори Господ.

34:6 И каза Јеремија пророк Седекији цару Јудину све ове ријечи у Јерусалиму.

34:7 А војска цара Вавилонскога удараше на Јерусалим и на све остале градове Јудине, на Лахис и Азику, јер ти бјеху остали тврди градови између градова Јудинијех.

34:8 Ријеч која дође Јеремији од Господа кад цар Седекија учини завјет са свијем народом који бјеше у Јерусалиму да им прогласи слободу,

34:9 Да сваки отпусти слободна роба својега и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у кога не буде роб Јудејац брат његов.

34:10 И послушаше сви књезови и сав народ, који приста на завјет, да сваки отпусти слободна роба својега и робињу своју, да им не буду више робови, послушаше и отпустише.

34:11 А послије опет сташе узимати робове и робиње, које бијаху отпустили на вољу, и нагонише их да им буду робови и робиње.

34:12 И дође ријеч Господња Јеремији од Господа говорећи:

34:13 Овако вели Господ Бог Израиљев: ја учиних завјет с оцима вашим кад вас изведох из земље Мисирске, из дома ропскога, говорећи:

34:14 Кад се свршује седма година, отпуштајте сваки брата својега Јеврејина који ти се буде продао и служио ти шест година, отпусти га слободна од себе. Али не послушаше ме оци ваши нити пригнуше уха својега.

34:15 И ви се бјесте сада обратили и учинили што је право преда мном прогласивши слободу сваки ближњему својему, учинивши завјет преда мном у дому који се зове мојим именом.

34:16 Али ударисте натраг и погрдисте име моје узевши опет сваки роба својега и робињу своју, које бијасте отпустили слободне на њихову вољу, и натјерасте их да вам буду робови и робиње.

34:17 Зато овако вели Господ: ви не послушасте мене да прогласите слободу сваки брату својему и ближњему својему; ево, ја проглашујем слободу супрот вама, говори Господ, мачу, помору и глади, и предаћу вас да се потуцате по свијем царствима земаљским.

34:18 И предаћу људе који преступише мој завјет, који не извршише ријечи завјета који учинише преда мном, расјекавши теле на двоје и прошавши између половина,

34:19 Кнезове Јудине и кнезове Јерусалимске, дворане и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина онога телета,

34:20 Предаћу их у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, и мртва ће тијела њихова бити храна птицама небеским и звијерима земаљским.

34:21 И Седекију цара Јудина и кнезове његове предаћу у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, у руке војсци цара Вавилонскога, која се вратила од вас.

34:22 Ево, ја ћу им заповједити, вели Господ, и довешћу их опет на овај град, и биће га и узеће га и спалиће га огњем; и градове Јудине обратићу у пустош да нико неће становати у њима.

Еф 2:1–22

1 И вас који бијасте мртви за преступљења и гријехе своје,

2 У којима некад ходисте по вијеку овога свијета, по кнезу који влада у вјетру, по духу који сад ради у синовима противљења;

3 У којима и ми сви живљесмо негда по жељама тијела својега, чинећи вољу тијела и посмисли, и бијасмо рођена дјеца гњева, као и остали;

4 Али Бог, који је богат у милости, за премногу љубав своју, коју има к нама,

5 И нас који бијасмо мртви од гријехова оживље с Христом (благодаћу сте спасени),

6 И с њим васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу.

7 Да покаже у вијековима који иду превелико богатство благодати своје добротом на нама у Христу Исусу.

8 Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру; и то није од вас, дар је Божиј,

9 Не од дјела, да се нико не похвали.

10 Јер смо његов посао, саздани у Христу Исусу за дјела добра, која бог напријед приправи да у њима ходимо.

11 Зато се опомињите да ви који сте негда по тијелу незнабошци били и називани необрезање од онијех који су се звали по тијелу обрезање, које се руком радило,

12 Да бијасте у оно вријеме без Христа, одвојени од друштва Израиљева, и без дијела у завјетима обећања, нада не имајући, и безбожни на свијету:

13 А сад у Христу Исусу, ви који сте негда били далеко, близу постадосте крвљу Христовом.

14 Јер је он мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, тијелом својијем,

15 Закон заповијести наукама укинувши; да из обога начини собом једнога новог човјека, чинећи мир;

16 И да помири с Богом обоје у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему.

17 И дошавши проповиједи у јеванђељу мир вама даљнима и онима који су близу.

18 Јер он доведе к оцу обоје у једном духу.

19 Тако дакле више нијесте туђи и дошљаци, него живите са светима и домаћи сте Богу,

20 Назидани на темељу апостола и пророка, гдје је камен од угла сам Исус Христос,

21 На коме сва грађевина састављена расте за цркву свету у Господу;

22 На коме ћете се и ви сазидати за стан Божиј у духу.

Пс 123:1–4

1 К теби подижем очи своје, који живиш на небесима!

2 Као што су очи слугама упрте у руку господара њиховијех, као очи слушкињине у руку госпође њезине, тако су очи наше у Господа Бога нашега, док се смилује на нас.

3 Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно напитали срамоте;

4 Довољно се напитала душа наша руга од поноситијех, и срамоте од охолијех.