Дан 297 од 365

Јер 35:1–36:32

35:1 Ријеч која дође Јеремији од Господа у вријеме Јоакима сина Јосијина цара Јудина, говорећи:

35:2 Иди к дому синова Рихавовијех и говори с њима, те их доведи у дом Господњи, у коју клијет, и подај им вина нека пију.

35:3 Тада узех Јазанију сина Јеремије сина Ховасијина и браћу његову и све синове и сав дом синова Рихавовијех.

35:4 И доведох их у дом Господњи, у клијет синова Анана сина Игдалијина човјека Божијега, која је до клијети кнезовске, над клијећу Масије сина Салумова, вратара.

35:5 И метнух пред синове дома Рихавова крчаге пуне вина, и чаше, па им рекох: пијте вино.

35:6 А они рекоше: нећемо пити вина, јер Јонадав, син Рихавов, отац наш забранио нам је рекавши: не пијте вина, ни ви ни синови ваши довијека;

35:7 И куће не градите, ни сјемена сијте, ни винограда садите нити га држите, него у шаторима живите свега вијека својега, да бисте дуго живјели на земљи, гдје сте дошљаци.

35:8 И послушасмо глас Јонадава сина Рихавова оца својега у свему што нам заповиједи да не пијемо вина свега вијека својега, ни ми ни наше жене, ни синови наши ни кћери наше,

35:9 Ни да градимо кућа да у њима живимо, ни да имамо винограда ни њиве ни усјева.

35:10 Него живимо у шаторима, и слушамо и чинимо све како нам је заповједио Јонадав отац наш.

35:11 А кад дође Навуходоносор цар Вавилонски у ову земљу, рекосмо: хајде да отидемо у Јерусалим испред војске Халдејске и војске Сирске; и тако остасмо у Јерусалиму.

35:12 Тада дође ријеч Господња Јеремији говорећи:

35:13 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: иди реци Јудејцима и Јерусалимљанима: зар нећете да примите науке да слушате ријечи моје? говори Господ.

35:14 Извршују се ријечи Јонадава сина Рихавова, који забрани синовима својим да не пију вина, и не пију вина до данас, него слушају заповијест оца својега; а ја вам говорих зарана једнако, а ви ме не послушасте.

35:15 И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: вратите се сваки са свога пута злога, и поправите дјела своја и не идите за другим боговима служећи им, пак ћете остати у земљи коју сам дао вама и оцима вашим, али не пригнусте уха својега нити ме послушасте.

35:16 Да, синови Јонадава сина Рихавова извршују заповијест оца својега што им је заповиједио, а тај народ не слуша мене.

35:17 Зато овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити на Јуду и на све становнике Јерусалимске све зло што изрекох за њих; јер им говорих а они не послушаше, и звах их а они се не одазваше.

35:18 А породици Рихавовој рече Јеремија: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: што слушате заповијест Јонадава оца својега и држите све заповијести његове и чините све како вам је заповиједио,

35:19 Зато овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: неће нестати Јонадаву сину Рихавову човјека који би стајао преда мном довијека.

36:1 А четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч Јеремији од Господа говорећи:

36:2 Узми књигу и напиши у њу све ријечи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијина, до данас;

36:3 Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свога злога пута, да бих им опростио безакоње и гријех њихов.

36:4 Тада Јеремија дозва Варуха сина Ниријина, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све ријечи Господње које му говори.

36:5 Потом заповједи Јеремија Варуху говорећи: мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи.

36:6 Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, ријечи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свијем Јудејцима који дођу из градова својих прочитај;

36:7 Не би ли молећи се припали ка Господу и вратили се сваки са својега пута злога, јер је велик гњев и јарост што је Господ изрекао за тај народ.

36:8 И учини Варух син Ниријин све како му заповједи пророк Јеремија, и прочита из књиге ријечи Господње у дому Господњем.

36:9 А пете године Јоакима сина Јосијина цара Јудина мјесеца деветога огласише пост пред Господом свему народу Јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудинијех у Јерусалим.

36:10 И прочита Варух из књиге ријечи Јеремијине у дому Господњем, у клијети Гемарије сина Сафанова писара, у горњем тријему код новијех врата дома Господњега пред свијем народом.

36:11 А кад чу Михеј син Гемарије сина Сафанова све ријечи Господње из књиге,

36:12 Он сиђе у дом царев у клијет писареву, и гле, ондје сјеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови.

36:13 И каза им Михеј све ријечи што чу кад Варух читаше књигу народу.

36:14 Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија сина Натаније сина Селемије сина Хусијева, и поручише му: књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух син Ниријин, и дође к њима.

36:15 И они му рекоше: сједи и читај да чујемо. И Варух им је прочита.

36:16 А кад чуше све оне ријечи, сви се уплашише и рекоше Варуху: казаћемо цару све те ријечи.

36:17 И запиташе Варуха говорећи: кажи нам како си написао све те ријечи из уста његовијех.

36:18 А Варух им рече: из уста својих казива ми све те ријечи, а ја писах у књигу мастилом.

36:19 Тада рекоше кнезови Варуху: иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико не зна гдје сте.

36:20 Потом отидоше к цару у тријем оставивши књигу у клијети Елисаме писара, и казаше цару све те ријечи.

36:21 А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клијети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свијем кнезовима који стајаху око цара.

36:22 А цар сјеђаше у зимној кући деветога мјесеца, и пред њим бијаше живо угљевље.

36:23 И кад Јудије прочита три четири листа, исијече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгорје сва књига огњем на жеравици.

36:24 Али се не уплашише, нити раздријеше хаљина својих цар нити који од слуга његовијех чувши све оне ријечи.

36:25 И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књиге, он их не послуша.

36:26 Него заповједи цар Јерамеилу сину цареву и Сераји сину Азрилову и Селемији сину Авдилову да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ.

36:27 И дође ријеч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и ријечи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи:

36:28 Узми опет другу књигу, и напиши у њу све пређашње ријечи које бијаху у првој књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин.

36:29 А за Јоакима цара Јудина реци: овако вели Господ: ти си сажегао ону књигу говорећи: зашто си написао у њој и рекао: доћи ће цар Вавилонски и затрти ову земљу и истријебити из ње и људе и стоку?

36:30 Зато овако вели Господ за Јоакима цара Јудина: неће имати никога ко би сједио на пријестолу Давидову, и мртво ће тијело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ.

36:31 Јер ћу походити њега и сјеме његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике Јерусалимске и на Јудејце све зло, за које им говорих али не послушаше.

36:32 И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху сину Ниријину писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све ријечи што бијаху у оној књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин огњем; и још би додано к онијем много онаких ријечи.

Еф 3:1–21

1 Тога сам ради ја Павле сужањ Исуса Христа за вас незнабошце,

2 Будући да чусте службу благодати Божије која је мени дана међу вама,

3 Да се мени по откривењу каза тајна; као што горе написах укратко,

4 Одакле можете читајући познати мој разум у тајни Христовој,

5 Која се у другијем нараштајима не каза синовима човјечијим, како се сад откри светијем његовијем апостолима и пророцима Духом светијем;

6 Да незнабошци кроз јеванђеље постану сунашљедници и сутјелесници и заједничари у обећању његовом у Христу Исусу,

7 Којему постадох слуга по дару благодати Божије, која ми је дана по чињењу силе његове.

8 Мени најмањему од свију светијех даде се ова благодат да објавим међу незнабошцима неисказано богатство Христово,

9 И да откријем свима што је служба тајне од постања свијета сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа;

10 Да се кроз цркву сад обзнани поглаварствима и властима на небу многоразлична премудрост Божија,

11 По наредби вијекова, коју учини у Христу Исусу Господу нашему,

12 У коме имамо слободу и приступ у наду вјером његовом.

13 Зато вас молим да се не ослабите због невоља мојијех за вас, које су слава ваша.

14 Тога ради преклањам кољена своја пред оцем Господа нашега Исуса Христа,

15 По коме се сва чељад и на небесима и на земљи зову,

16 Да вам да силу по богатству славе своје, да се утврдите ДУхом његовијем за унутрашњег човјека,

17 Да се Христос усели вјером у срца ваша, да будете у љубави укоријењени и утемељени;

18 Да бисте могли разумјети са свима светима што је ширина и дужина и дубина и висина,

19 И познати претежнију од разума љубав Христову, да се испуните сваком пунином Божијом.

20 А ономе који може још изобилније све чинити што иштемо или мислимо, по сили која чини у нама,

21 Ономе слава у цркви по Христу Исусу у све нараштаје ва вијек вијека. Амин.

Јов 24:12–25

12 Људи у граду уздишу, и душе побијенијех вичу, а Бог не укида тога.

13 Они се противе свјетлости, не знајући за путове њезине и не стају на стазама њезинијем.

14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убога; а ноћу је као лупеж.

15 И око курварово пази на сумрак говорећи: да ме око не види. И сакрива лице.

16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забиљеже; не знајући за свјетлост.

17 Јер је зора њима свјема сјен смртни; ако их ко позна, страх их је сјена смртнога.

18 Брзи су као поврх воде, проклет је дио њихов на земљи; неће видјети пута виноградскога.

19 Као што суша и врућина граби воде шњежне, тако гроб грјешнике.

20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.

21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.

23 Да му Бог у шта ће се поуздати; али очи његове пазе на њихове путе.

24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсијецају се.

25 Није ли тако? ко ће ме утјерати у лаж и обратити у ништа ријечи моје?