Дан 298 од 365

Јер 37:1–21

1 Потом царова Седекија син Јосијин мјесто Хоније сина Јоакимова, којега постави царем у земљи Јудиној Навуходоносор цар Вавилонски.

2 Али ни он ни слуге његове ни народ земаљски не слушаху ријечи Господњих које говораше преко Јеремије пророка.

3 И посла цар Седекија Јеухала сина Селемијина, и Софонију сина Масијина свештеника к Јеремији пророку, те му рекоше: помоли се за нас Господу Богу нашему.

4 И Јеремија иђаше међу народ и још га не бјеху метнули у тамницу.

5 И војска Фароанова изиде из Мисира, а Халдејци који бијаху Јерусалим чувши глас о њој отидоше од Јерусалима.

6 А ријеч Господња дође Јеремији пророку говорећи:

7 Овако вели Господ Бог Израиљев: овако реците цару Јудину, који вас је послао к мени да ме питате: ево војска Фараонова која пође вама у помоћ, вратиће се у своју земљу, у Мисир.

8 А Халдејци ће опет доћи и опколиће тај град и узеће га и спалиће га огњем.

9 Овако вели Господ: не варајте се говорећи: отићи ће од нас Халдејци; јер неће отићи.

10 И да побијете сву војску Халдејску, која ће се бити с вама, и да их остане неколико рањеника, и они ће устати из својих шатора и спалити тај град огњем.

11 А кад отиде војска Халдејска од Јерусалима ради војске Фараонове,

12 Изиде Јеремија из Јерусалима да би отишао у земљу Венијаминову и уклонио се оданде међу народ.

13 Али кад бијаше на вратима Венијаминовијем, ондје бијаше старјешина стражарски по имену Јереја син Селемије сина Ананијина, те ухвати Јеремију пророка говорећи: ти бјежиш ка Халдејцима.

14 А Јеремија рече: није истина, не бјежим ка Халдејцима. Али га не хтје слушати, него ухвати Јереја Јеремију и одведе ка кнезовима.

15 А кнезови се разгњевише на Јеремију, и избише га, и метнуше га у тамницу у кући Јонатана писара, јер од ње бијаху начинили тамницу.

16 А кад Јеремија уљезе у јаму, у тамницу, оста ондје дуго времена.

17 Потом посла цар Седекија, те га извади, и упита га у својој кући насамо, и рече му говорећи: има ли ријеч од Господа? А Јеремија рече: има. Још рече: бићеш предан у руке цару Вавилонскому.

18 Потом рече Јеремија цару Седекији: шта сам ти скривио или слугама твојим или тому народу, те ме метнусте у тамницу?

19 И гдје су ваши пророци који вам пророкују говорећи: неће доћи цар Вавилонски на вас ни на ову земљу?

20 Сада дакле послушај, царе господару мој, пусти преда се молбу моју, немој ме враћати у кућу Јонатана писара, да не умрем ондје.

21 Тада заповједи цар Седекија да затворе Јеремију у тријем од тамнице и да му дају сваки дан по хљеб с улице хљебарске, докле траје хљеба у граду. Тако сјеђаше Јеремија у тријему од тамнице.

Еф 4:1–32

1 Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашему звању у које сте позвани,

2 Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другога у љубави,

3 Старајући се држати јединство Духа у свези мира;

4 Једно тијело, један дух, као што сте и позвани у једном наду звања својега.

5 Један Господ, једна вјера, једно крштење,

6 Један Бог и отац свију, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.

7 А свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова.

8 Зато говори: изишавши на висину заплијенио си плијен, и даде даре људима.

9 А што изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња мјеста земље?

10 Који сиђе то је онај који и изиђе више свију небеса да испуни све.

11 И он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,

12 Да се свети приправе за дјело службе, на сазидање тијела Христова;

13 Докле достигнемо сви у јединство вјере и познање сина Божијега, у човјека савршена, у мјеру раста висине Христове;

14 Да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар науке, у лажи човјечијој, путем пријеваре;

15 Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у ономе који је глава, Христос.

16 Из којега је све тијело састављено и склопљено свакијем зглавком, да једно другоме помаже добро по мјери свакога уда, и чини да расте тијело на поправљање самога себе у љубави.

17 Ово дакле говорим и свједочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума својега,

18 Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијега за незнање које је у њима, за окамењење срца својијех;

19 Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

20 Али ви тако не познасте Христа;

21 Јер га чусте и у њему се научисте, као што је истина у Исусу,

22 Да одбаците, по првоме живљењу, старога човјека, који се распада у жељама преварљивијем;

23 И да се обновите духом ума својега,

24 И обучете у новога човјека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.

25 Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својијем ближњијем; јер смо уди један другоме.

26 Гњевите се и не гријешите; сунце да не зађе у гњеву вашему.

27 Нити дајите мјеста ђаволу.

28 Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својима да има шта давати потребноме.

29 Никаква рђава ријеч да не излази из уста вашијех, него само што је добро за напредовање вјере, да да благодат онима који слушају.

30 И не ожалошћавајте светога Духа Божијега, којијем сте запечаћени за дан избављења.

31 Свака горчина, и гњев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

32 А будите један другоме благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.

Јов 25:1–6

1 А Вилдад Сушанин одговори и рече:

2 Власт је и страх у њега, чини мир на висинама својим.

3 Војскама његовијем има ли броја? и кога не обасјава видјело његово?

4 И како ће човјек бити праведан пред Богом? и како ће чист бити рођени од жене?

5 Гле, ни мјесец не би сјао, ни звијезде не би биле чисте пред њим,

6 Акамоли човјек, црв, и син човјечји, мољац.