Дан 299 од 365

Јер 38:1–39:18

38:1 А Сефатија син Матанов и Годолија син Пасхоров и Јухал син Селемијин и Пасхор син Малхијин чуше ријечи које говори Јеремија свему народу рекавши:

38:2 Овако вели Господ: ко остане у том граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко отиде ка Халдејцима, остаће жив, и душа ће му његова бити мјесто плијена, и биће жив.

38:3 Овако вели Господ: доиста ће тај град бити предан у руке војсци цара Вавилонскога, и узеће га.

38:4 И рекоше кнезови цару: да се погуби тај човјек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом граду, и руке свему народу говорећи им таке ријечи, јер тај човјек не тражи добра овом народу него зло.

38:5 А цар Седекија рече: ето, у вашим је рукама; јер цар не може ништа супрот вама.

38:6 Тада узеше Јеремију, и бацише га у јаму Малхије сина Амелехова, која бијаше у тријему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не бјеше воде, него глиб, и Јеремија се ували у глиб.

38:7 Али кад чу Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који бијаше у двору цареву, да су метнули Јеремију у ону јаму, а цар сјеђаше на вратима Венијаминовијем,

38:8 Изиде Авдемелех из двора царева и рече цару говорећи:

38:9 Царе господару мој, зло учинише ти људи у свему што учинише Јеремији пророку бацивши га у јаму, јер би и ондје гдје је био од глади умро, јер нема више хљеба у граду.

38:10 Зато цар заповједи Авдемелеху Етиопљанину говорећи: узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро.

38:11 Тада узе Авдемелех људе, и дође у дом царев под ризницу, и узе оданде изношенијех хаљина и старијех рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужима.

38:12 И рече Авдемелех Етиопљанин Јеремији: подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И учини Јеремија тако.

38:13 И извукоше Јеремију на ужима и извадише га из јаме; и оста Јеремија у тријему од тамнице.

38:14 Потом цар Седекија посла по Јеремију пророка, те га доведоше преда њ у трећи улазак који бијаше у дому Господњем; и рече цар Јеремији: запитаћу те нешто, немој ми затајити.

38:15 А Јеремија рече Седекији: да ти кажем, нећеш ли ме погубити? а да те свјетујем, нећеш ме послушати.

38:16 Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу, нећу те погубити нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју.

38:17 Тада Јеремија рече Седекији: овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: ако отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорјети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.

38:18 Ако ли не отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш утећи из руку њиховијех.

38:19 А цар Седекија рече Јеремији: ја се бојим Јудејаца који су пребјегли ка Халдејцима, да ме не предаду у њихове руке, те ће ми се наругати.

38:20 А Јеремија рече: неће те предати; послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа.

38:21 Ако ли нећеш да изидеш, ово је што ми показа Господ:

38:22 Гле, све жене које су остале у дому цара Јудина, одвешће се ка кнезовима цара Вавилонскога, и оне ће рећи: наговорише те и преварише те пријатељи твоји; ноге ти се увалише у глиб, а они се повукоше натраг.

38:23 Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њиховијех; него ћеш допасти у руке цару Вавилонском, и овај ће град изгорјети огњем.

38:24 Тада рече Седекија Јеремији: нико да не дозна за те ријечи, да не погинеш.

38:25 Ако ли кнезови чувши да сам говорио с тобом дођу к теби и реку ти: кажи нам шта си говори цару, немој тајити од нас, па те нећемо погубити, и шта је цар теби говорио?

38:26 Реци им: ја припадох к цару молећи се да ме не пошље натраг у дом Јонатанов да умрем ондје.

38:27 И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше га; а он им одговори сасвијем како му заповједи цар. И оканише га се, јер не дознаше ништа од тога.

38:28 А Јеремија оста у тријему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он бијаше ондје кад узеше Јерусалим.

39:1 Девете године Седекије цара Јудина мјесеца десетога дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим и стаде га бити.

39:2 Једанаесте године Седекијине мјесеца четвртога, деветога дана тога мјесеца провалише у град.

39:3 И уђоше сви кнезови цара Вавилонскога, и стадоше код средњих врата Нергал-саресер, Самгарневон, Сарсехим, старјешина над дворанима, Нергал-саресер, старјешина над врачима, и сви други кнезови цара Вавилонскога.

39:4 А кад их видје Седекија цар Јудин и сви војници, побјегоше и изидоше ноћу из града покрај врта царскога на врата међу два зида; и иђаху преко поља.

39:5 А војска Халдејска гоњаше их, и стиже Седекију у пољу Јерихонском, и ухвативши га доведоше га к Навуходоносору цару Вавилонском у Ривлу у земљи Ематској, те му суди.

39:6 И закла цар Вавилонски синове Седекијине у Ривли на његове очи, и све знатне људе од Јуде покла цар Вавилонски.

39:7 Иза тога Седекији ископа очи, и свеза га у двоје вериге мједене, да га одведе у Вавилон.

39:8 А дом царев и домове народне попалише Халдејци огњем, и зидове Јерусалимске раскопаше.

39:9 А остатак народа што оста у граду и пребјеге који пребјегоше к њему, остатак народа што бјеше остао, одведе Невузардан заповједник стражарски у Вавилон.

39:10 Само најсиромашније из народа, који ништа немаху, остави Невузардан заповједник стражарски у земљи Јудиној, и даде им тада винограде и њиве.

39:11 А Навуходоносор цар Вавилонски заповједи за Јеремију Невузардану заповједнику стражарском говорећи:

39:12 Узми га и гледај га добро, и не чини му зла, него му чини што ти год каже.

39:13 И послаше Невузардан заповједник стражарски и Невусазван, старјешина над дворанима, и Нергал-саресер, старјешина над врачима, и сви кнезови цара Вавилонскога,

39:14 Послаше, те узеше Јеремију из тријема од тамнице, и предаше га Годолији сину Ахикама сина Сафанова да га одведе кући; тако оста међу народом.

39:15 А Јеремији дође ријеч Господња кад бјеше затворен у тријему од тамнице говорећи:

39:16 Иди и реци Авдемелеху Етиопљанину говорећи: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево ја ћу учинити да се збуду ријечи моје томе граду на зло а не на добро, и навршиће се пред тобом у онај дан.

39:17 Али ћу тебе избавити у онај дан, говори Господ, и нећеш бити предан у руке људима којих се бојиш.

39:18 Јер ћу те доиста сачувати, те нећеш пасти од мача, и биће ти душа твоја мјесто плијена зато што си се поуздао у ме, говори Господ.

Еф 5:1–33

1 Угледајте се дакле на Бога, као љубазна дјеца,

2 И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис.

3 А курварство и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се пристоји светима;

4 Тако и срамотне и луде ријечи, или шале, што се не пристоји; него још захваљивање.

5 Јер ово да знате да ниједан курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), неће имати дијела у царству Христа и Бога.

6 Нико да вас не вара празнијем ријечима; јер овијех ради иде гњев Божиј на синове непокорности.

7 Не бивајте дакле заједничари њихови.

8 Јер бијасте негда тама, а сад сте видјело у Господу: као дјеца видјела живите;

9 Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини.

10 Истражујте што је Богу угодно.

11 И не пристајте на безродна дјела таме, него још карајте.

12 Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.

13 А све за што се кара, видјело објављује; јер све што се објављује, видјело је;

14 Зато говори: устани ти који спаваш и васкрсни из мртвијех, и обасјаће те Христос.

15 Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри;

16 Пазите на вријеме, јер су дани зли,

17 Тога ради не будите неразумни, него познајте што је воља Божија.

18 И не опијајте се вином, у коме је курварство, него се још испуњавајте духом,

19 Говорећи међу собом у псалмима и појању и пјесмама духовнијем, пјевајући и припијевајући у срцима својијем Господу;

20 Захваљујући за свашто у име Господа нашега Исуса Христа Богу и оцу;

21 Слушајући се међу собом у страху Божијему.

22 Жене! слушајте своје мужеве као Господа.

23 Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тијела.

24 Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему.

25 Мужеви! љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу,

26 Да је освети очистивши је купањем воденијем у ријечи;

27 Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или такога чега, него да буде света и без мане.

28 Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја тјелеса; јер који љуби своју жену, себе самога љуби.

29 Јер нико не омрзну кад на своје тијело, него га храни и грије, као и Господ цркву.

30 Јер смо уди тијела његова, од меса његова, и од костију његовијех.

31 Тога ради оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.

32 Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву.

33 Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа.

Пс 124:1–8

1 Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,

2 Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,

3 Живе би нас прождрли, кад се распали гњев њихов на нас;

4 Потопила би нас вода, ријека би покрила душу нашу;

5 Покрила би душу нашу силна вода.

6 Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховијем да нас растржу!

7 Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.

8 Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.