Дан 300 од 365

Јер 40:1–42:22

40:1 Ријеч која дође Јеремији од Господа кад га Невузардан заповједник стражарски пусти из Раме узевши га пошто бјеше окован у вериге међу свијем робљем Јерусалимски и Јудинијем, које се вођаше у Вавилон.

40:2 И узевши заповједник стражарски Јеремију рече му: Господ Бог твој изрече ово зло за ово мјесто;

40:3 И нанесе и учини како рече, јер згријешисте Господу и не слушасте гласа његова, зато вас снађе ово.

40:4 Али сада, ево, ја те опраштам данас верига што су ти на руку; ако ти је воља поћи са мном у Вавилон, ходи, ја ћу се бринути за те; ако ли ти није воља поћи са мном у Вавилон, а ти немој; ево, сва ти је земља отворена, иди куда год хоћеш и куда ти је драго.

40:5 Или кад се он још не враћа, отиди к њему, Годолији сину Ахикама сина Сафанова, којега је поставио цар Вавилонски над градовима Јудинијем, и остани с њим међу народом, или иди куда ти је драго. И даде му заповједник стражарски брашњенице и дар, и отпусти га.

40:6 И тако дође Јеремија ка Годолији сину Ахикамову у Миспу, и оста с њим у народу, који још оста у земљи.

40:7 А све војводе што бјеху у пољу и људи њихови кад чуше да је цар Вавилонски поставио Годолију сина Ахикамова над земљом, и да је на њему оставио људе и жене и дјецу између сиромашнога народа у земљи, који не би одведен у Вавилон.

40:8 Дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило син Нетанијин и Јоанан и Јонатан синови Каријини, и Сераја син Тануметов, и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија син некога Махаћанина, они и људи њихови.

40:9 И закле се Годолија син Ахикама сина Сафанова њима и људима њиховијем говорећи: не бојте се службе Халдејцима; останите у земљи, и служите цару Вавилонском, и добро ће вам бити.

40:10 А ја ево ћу стајати у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама; а ви берите винограде и воће и уље, и остављајте у судове своје, и стојте у градовима својим које држите.

40:11 Тако и сви Јудејци, који бијаху међу Моавцима и синовима Амоновијем и Едомцима и по свијем земљама, чувши да је цар Вавилонски оставио остатак у Јудеји и поставио над њима Годолију сина Ахикама сина Сафанова,

40:12 Вратише се сви Јудејци из свијех мјеста куда бијаху разагнани, и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу, и набраше вина и воћа врло много.

40:13 А Јоанан син Каријин и све војводе што бјеху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу,

40:14 И рекоше му: знаш ли да је Валис цар синова Амоновијех послао Исмаила сина Нетанијина да те убије? Али им не повјерова Годолија син Ахикамов.

40:15 Тада Јоанан син Каријин рече Годолији насамо у Миспи говорећи: идем да убијем Исмаила сина Нетанијина, нико неће дознати. Зашто да те убије и да се расију сви Јудејци који су се скупили око тебе и да пропадне остатак Јудин?

40:16 Али Годолија син Ахикамов рече Јоанану сину Каријину: немој то чинити, јер није истина што кажеш за Исмаила.

41:1 А седмога мјесеца дође Исмаило син Нетаније сина Елисамина, царскога рода, и кнезови цареви, десет људи с њим, ка Годолији сину Ахикамову у Миспу, и једоше ондје у Миспи с њим.

41:2 Потом уста Исмаило син Нетанијин и десет људи што бијаху с њим, и убише мачем Годолију сина Ахикама сина Сафанова; тако погубише онога кога бјеше поставио цар Вавилонски над земљом.

41:3 И све Јудејце који бијаху с њим, с Годолијом, у Миспи, и Халдејце који се затекоше ондје, војнике, поби Исмаило.

41:4 А сјутрадан пошто уби Годолију, док још нико не дозна,

41:5 Дођоше људи из Сихема, из Силома и из Самарије, осамдесет људи, обријане браде и раздртијех хаљина и испарани по тијелу, и имаху у рукама дар и кад, да принесу у дом Господњи.

41:6 Тада Исмаило син Нетанијин изиде им на сусрет из Миспе и иђаше плачући, и сретавши се с њима рече им: ходите ка Годолији сину Ахикамову.

41:7 А кад дођоше усред града, покла их Исмаило син Нетанијин с људима који бијаху с њим и баци их у јаму.

41:8 А међу њима се нађе десет људи који рекоше Исмаилу: немој нас погубити, јер имамо сакривено благо у пољу, пшенице и јечма и уља и меда. И остави их, и не поби их с браћом њиховом.

41:9 А јама у коју побаца Исмаило сва тјелеса људи које поби уз Годолију бијаше она коју начини цар Аса бојећи се Васе цара Израиљева; и Исмаило син Нетанијин напуни је побијенијех људи.

41:10 И зароби Исмаило сав остатак народа што бијаше у Миспи, кћери цареве и сав народ што бјеше остао у Миспи, над којим бјеше поставио Невузардан заповједник стражарски Годолију сина Ахикамова; и заробивши их Исмаило син Нетанијин пође да пријеђе к синовима Амоновијем.

41:11 Али Јоанан син Каријин и све војводе што бијаху с њим чуше све зло што учини Исмаило син Нетанијин.

41:12 Тада узеше све своје људе и пођоше да ударе на Исмаила сина Нетанијина, којега нађоше код велике воде у Гаваону.

41:13 И сав народ што бјеше с Исмаилом кад видје Јоанана сина Каријина и све војводе што бјеху с њим, обрадова се,

41:14 И сав народ што Исмаило зароби из Миспе обрну се и отиде к Јоанану сину Каријину.

41:15 А Исмаило син Нетанијин побјеже с осам људи од Јоанана, и отиде к синовима Амоновијем.

41:16 И тако Јоанан син Каријин и све војводе што бијаху с њим узеше сав остатак народа што повратише од Исмаила сина Нетанијина, који убив Годолију сина Ахикамова бјеше их одвео из Миспе, војнике и жене и дјецу и дворане, и одведоше их из Гаваона;

41:17 И отишавши стадоше у гостионици Химамовој код Витлејема, да би отишли и прешли у Мисир,

41:18 Ради Халдејаца, јер их се бојаху, што Исмаило син Нетанијин уби Годолију сина Ахикамова, којега бјеше поставио цар Вавилонски над земљом.

42:1 Потом дођоше све војводе и Јоанан син Каријин и Језанија син Осајин, и сав народ, мало и велико,

42:2 И рекоше Јеремији пророку: пусти преда се нашу молбу, и помоли се за нас Господу Богу својему, за сав овај остатак, јер нас је остало мало од многих, као што нас очи твоје виде,

42:3 Да би нам показао Господ Бог твој пут којим ћемо ићи и шта ћемо радити.

42:4 А Јеремија пророк рече им: послушаћу; ево, помолићу се Господу Богу вашему по вашим ријечима, и што вам одговори Господ казаћу вам, нећу вам затајити ни ријечи.

42:5 А они рекоше Јеремији: Господ нека нам је свједок истинит и вјеран да ћемо чинити све што ти Господ Бог твој заповједи за нас.

42:6 Било добро или зло, послушаћемо ријеч Господа Бога својега ка којему те шаљемо, да би нам добро било кад послушамо глас Господа Бога својега.

42:7 А послије десет дана дође ријеч Господња Јеремији;

42:8 Те сазва Јоанана сина Каријина и све војводе што бијаху с њим, и сав народ, мало и велико,

42:9 И рече им: овако вели Господ Бог Израиљев, ка којему ме посласте да изнесем преда њ молбу вашу:

42:10 Ако останете у овој земљи, сазидаћу вас, и нећу вас разорити, и насадићу вас и нећу вас истријебити; јер ми је жао са зла које сам вам учинио.

42:11 Не бојте се цара Вавилонскога, којега се бојите; не бојте га се, говори Господ, јер сам ја с вама да вас сачувам и да вас избавим из његове руке.

42:12 И учинићу вам милост да се смилује на вас, и врати вас у земљу вашу.

42:13 Ако ли речете: нећемо да останемо у тој земљи, не слушајући гласа Господа Бога својега

42:14 Говорећи: не, него идемо у земљу Мисирску, да не видимо рата и гласа трубнога не чујемо и не будемо гладни хљеба, и ондје ћемо се населити,

42:15 Онда чујте ријеч Господњу, који сте остали од Јуде; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и отидете да се населите ондје,

42:16 Ондје ће вас у земљи Мисирској стигнути мач којега се бојите, и глад, ради које се бринете, гониће вас ондје у Мисиру и ондје ћете помријети.

42:17 И сви људи који су окренули лице своје да иду у Мисир да се ондје населе, изгинуће од мача и од глади и од помора, и ни један их неће остати нити ће који утећи од зла које ћу пустити на њих.

42:18 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: као што се гњев мој и јарост моја изли на становнике Јерусалимске, тако ће се излити гњев мој на вас, ако отидете у Мисир, и бићете уклин и чудо и клетва и руг, и нећете више видјети овога мјеста.

42:19 Господ вам говори, останци Јудини! не идите у Мисир. Знајте да вам ја свједочим данас.

42:20 Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу својему рекавши: помоли се за нас Господу Богу нашему, и како рече Господ Бог наш, јави нам и учинићемо.

42:21 А кад вам јавих данас, нећете да послушате гласа Господа Бога својега нити ишта што ми заповједи за вас.

42:22 Знајте дакле да ћете изгинути од мача и од глади и од помора на мјесту куда сте ради отићи да се станите.

Еф 6:1–24

1 Дјецо! слушајте своје родитеље у Господу: јер је ово право.

2 Поштуј оца својега и матер: ово је прва заповијест с обећањем:

3 Да ти благо буде, и да живиш дуго на земљи.

4 И ви оцеви! не раздражујте дјеце своје, него их гајите у науци и у страху Господњему.

5 Слуге! слушајте господаре своје по тијелу, са страхом и дрктањем, у простоти срца својега, као и Христа;

6 Не само пред очима радећи као људима да угађате, него као слуге Христове, творећи вољу Божију од срца.

7 Драговољно служите, као Господу а не као људима,

8 Знајући да сваки што учини добро оно ће и примити од Господа, био роб или слободњак.

9 И ви господари, тако чините њима остављајући пријетње, знајући да је и вама самијем и њима господар на небесима, и он не гледа ко је ко.

10 А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине његове.

11 Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога:

12 Јер наш рат није с крвљу и с тијелом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овога свијета, с духовима пакости испод неба.

13 Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се.

14 Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,

15 И обувши ноге у приправу јеванђеља мира;

16 А сврх свега узмите штит вјере о који ћете моћи погасити све распаљене стријеле нечастивога;

17 И кацигу спасенија узмите, и мач духовни који је ријеч Божија.

18 И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без престанка, и уз то стражите са свакијем трпљењем и молитвом за све свете,

19 И за мене, да ми се да ријеч кад отворим уста своја, да обзнаним са слободом тајну јеванђеља,

20 За које сам посланик у оковима, да у њему говорим слободно, као што ми се пристоји.

21 А да и ви знате како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубазни брат и вјерни слуга у Господу,

22 Којега послах к вама за то исто да знате како смо ми, и да утјеши срца ваша.

23 Мир браћи и љубав с вјером од Бог оца и Господа Исуса Христа.

24 Благодат са свима који љубе Господа нашега Исуса Христа једнако. Амин.

Јов 26:1–14

1 А Јов одговори и рече:

2 Како си помогао слабоме! како си избавио руку нејаку!

3 Како си свјетовао онога који је без мудрости и показао разум изобила!

4 Коме си говорио те ријечи? и чији је дух изашао из тебе?

5 И мртве ствари створене су под водама и становници њихови.

6 Откривен је пакао пред њим, нити има покривача погибли.

7 Он је разастро и сјевер над празнином, и земљу објесио ни о чем.

8 Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима.

9 Држи пријесто свој, разапиње облак свој над њим.

10 Међу је поставио око воде докле не буде крај свјетлости и мраку.

11 Ступови небески тресу се и дркћу од пријетње његове.

12 Силом је својом поцијепао море и разумом својим разбио бјеснило његово.

13 Духом је својим украсио небеса, и рука је његова створила пругу змију.

14 Гле, то су дијелови путова његовијех; али како је мали дио што чусмо о њему? и ко ће разумјети гром силе његове?