Дан 301 од 365

Јер 43:1–44:30

43:1 А кад изговори Јеремија свему народу све ријечи Господа Бога њихова, које му Господ Бог њихов заповједи за њих, све те ријечи,

43:2 Тада Азарија син Осајин и Јоанан син Каријин и сви они људи охоли рекоше Јеремији говорећи: није истина што говориш; није те послао Господ Бог наш да нам кажеш: не идите у Мисир да се ондје станите.

43:3 Него Варух син Ниријин подговара те на нас да нас преда у руке Халдејцима да нас погубе или да нас преселе у Вавилон.

43:4 И тако Јоанан син Каријин и све војводе и сав народ не послушаше гласа Господњега да остану у земљи Јудиној.

43:5 Него Јоанан син Каријин и све војводе узеше сав остатак Јудин који се бијаше вратио да живи у земљи Јудиној из свијех народа у које бијаху разагнани,

43:6 Људе и жене и дјецу и кћери цареве, и све душе што бијаше оставио Невузардан заповједник стражарски с Годолијом сином Ахикама сина Сафанова, и Јеремију пророка и Варуха сина Ниријина,

43:7 И отидоше у земљу Мисирску, јер не послушаше гласа Господњега; и дођоше до Тафнеса.

43:8 И дође ријеч Господња Јеремији у Тафнесу говорећи:

43:9 Узми у руке великога камења, и покриј га калом у пећи за опеке што је на вратима дома Фараонова у Тафнесу да виде Јудејци;

43:10 И реци им: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу послати и довести Навуходоносора цара Вавилонскога слугу својега, и метнућу пријесто његов на ово камење које сакрих, и разапеће царски шатор свој на њему.

43:11 Јер ће доћи и затрти земљу Мисирску; ко буде за смрт отићи ће на смрт, ко за ропство, у ропство, ко за мач, под мач.

43:12 И распалићу огањ у кућама богова Мисирских; и попалиће их и одвешће их у ропство, и огрнуће се земљом Мисирском као што се пастир огрће плаштем својим, и отићи ће оданде с миром.

43:13 И изломиће ступове у дому сунчаном што је у земљи Мисирској, и куће богова Мисирских попалиће огњем.

44:1 Ријеч која дође Јеремији за све Јудејце који живљаху у земљи Мисирској, који живљаху у Мигдолу и у Тафнесу и у Нофу и у земљи Патросу, говорећи:

44:2 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ви видјесте све зло што наведох на Јерусалим и на све градове Јудине, и ево су данас пусти и нема никога да живи у њима,

44:3 За злоћу њихову коју чинише да би ме гњевили ходећи да каде и служе другим боговима, којих не знаше ни они ни ви ни оци ваши.

44:4 И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: не чините тога гада, на који мрзим.

44:5 Али не послушаше нити пригнуше уха својега да се врате од злоће своје, да не каде другим боговима.

44:6 Зато се изли јарост моја и гњев мој, и разгорје се у градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се види данас.

44:7 А сада овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: зашто сами себи чините тако велико зло да истријебите из Јуде људе и жене, дјецу и која сисају, да не остане у вас остатка,

44:8 Гњевећи ме дјелима руку својих, кадећи другим боговима у земљи Мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истријебили и постали клетва и руг у свијех народа на земљи.

44:9 Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудинијех и зла жена њиховијех, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама Јерусалимским?

44:10 Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше.

44:11 Зато овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло, да истријебим све Јудејце.

44:12 И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу Мисирску да се ондје стани, и изгинуће сви; у земљи ће Мисирској пасти и изгинути од мача и од глади, мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и биће уклин и чудо и проклетство и руг.

44:13 И походићу оне који наставају у земљи Мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, глађу и помором;

44:14 И ниједан од остатка Јудина, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје стане, неће утећи нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побјегну.

44:15 Тада одговорише Јеремији сви људи који знађаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене, којих стајаше ондје велик збор, и сав народ што живљаше у земљи Мисирској, у Патросу, говорећи:

44:16 Што нам каза у име Господње, нећемо те послушати;

44:17 Него ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским, јер бијасмо сити хљеба и бијаше нам добро и зла не виђасмо.

44:18 А од кад престасмо кадити царици небеској и љевати јој наљеве, ништа немамо и гинемо од мача и од глади.

44:19 И кад кадимо царици небеској и љевамо јој наљеве, еда ли јој без главара својих печемо колаче служећи јој и љевамо јој наљеве?

44:20 Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу, који му онако одговорише, говорећи:

44:21 Еда ли се не опомену Господ када, којим кадисте у градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимском ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? и не дође ли му у срце?

44:22 И не може Господ више подносити злоће дјела ваших и гадова које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико не живи у њој, како се види данас.

44:23 Зато што кадисте и што гријешисте Господу и не слушасте гласа Господњега, и по закону његову и уредбама његовијем и свједочанствима његовијем не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас.

44:24 Још рече Јеремија свему народу и свијем женама: чујте ријеч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи Мисирској.

44:25 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев говорећи: ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте говорећи: извршиваћемо завјете своје што завјетовасмо кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве. Доиста испунисте завјете своје и извршисте.

44:26 Зато чујте Јудејци ријеч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи Мисирској: ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ниједнога Јудејца у свој земљи Мисирској да би рекао: тако да је жив Господ Господ!

44:27 Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи Мисирској сви ће гинути од мача и од глади, докле их не буде ниједнога.

44:28 А који утеку од мача, вратиће се из земље Мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје настане, познаће чија ће се ријеч навршити, моја или њихова.

44:29 А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том мјесту да знате да ће се доиста испунити ријечи моје вама на зло;

44:30 Овако вели Господ: ево, ја ћу дати Фараона Вафрија цара Мисирскога у руке непријатељима његовијем и у руке онијем који траже душу његову, као што сам дао Седекију цара Јудина у руке Навуходоносору цару Вавилонском, непријатељу његову и који тражаше душу његову.

Флп 1:1–15

1 Од Павла и Тимотија, слугу Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу који су у Филиби, с владикама и ђаконима:

2 Благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

3 Захваљујем Богу својему кад се год опоменем вас,

4 Свагда у свакој молитви својој за све вас с радошћу молећи се,

5 Што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првога дана и до данас;

6 Уздајући се у ово исто да ће онај који је почео добро дјело у вама довршити га тја до дана Исуса Христа.

7 Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер вас имам у срцу у оковима својима и у одговору и потврђивању јеванђеља, као све заједничаре са мном у благодати.

8 Јер Бог ми је свједок да вас љубим љубављу Исуса Христа,

9 И зато се молим Богу да љубав ваша још више и више изобилује у разуму и свакој вољи,

10 Да кушате шта је боље, да будете чисти и без спотицања на дан Христов,

11 Напуњени плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.

12 Хоћу пак да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђеља,

13 Тако да се разгласи у свој судници и код свију осталијех да су моји окови за Христа.

14 И многа браћа у Господу ослободивши се оковима мојима већма смију говорити ријеч Божију без страха.

15 Истина, једни из зависти и свађе, а једни од добре воље Христа проповиједају.

Пс 125:1–5

1 Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помјеша се, остаје довијека.

2 Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа својега отсад и довијека.

3 Јер неће остати скиптар безбожнички над дијелом праведничким, да не би праведници пружили своје на безакоње.

4 Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца.

5 А који сврћу на криве путе, отјераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу!