Дан 302 од 365

Јер 45:1–47:7

45:1 Ријеч коју рече Јеремија пророк Варуху сину Ниријину, кад писаше ове ријечи у књигу из уста Јеремијинијех, четврте године Јоакима сина Јосијина, говорећи:

45:2 Овако вели Господ Бог израиљев за тебе, Варуше:

45:3 Рекао си: тешко мени! јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

45:4 Реци му ово: овако вели Господ: ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи.

45:5 А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи; јер ево, ја ћу пустити зло на свако тијело, говори Господ; али ћу теби дати душу твоју мјесто плијена у свијем мјестима, куда отидеш.

46:1 Ријеч Господња која дође Јеремији пророку за народе:

46:2 За Мисирце, за војску Фараона Нехаона цара Мисирскога, која бијаше на реци Ефрату код Харкемиса, и разби је Навуходоносор цар Вавилонски четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина.

46:3 Приправите штите и штитиће, и идите у бој;

46:4 Прежите коње, и појашите, коњици; поставите се са шљемовима; утрите копља, облачите се у оклопе.

46:5 Зашто их видим гдје се поплашише, враћају се натраг, јунаци њихови поломише се и бјеже без обзира? Страх је отсвуда, говори Господ.

46:6 Да не утече лаки, нити се избави јаки; да се на сјеверу на бријегу ријеке Ефрата спотакну и падну.

46:7 Ко је то што се диже као поток, и воде му се колебају као ријеке?

46:8 Мисир се диже као поток и његове се воде колебају као ријеке; и вели: идем, покрићу земљу, затрћу град и оне који живе у њему.

46:9 Излазите, коњи, бјесните, кола; и нека изађу јунаци, Хуси и Фуди, који носе штитове, и Лудеји, који носе и натежу лук.

46:10 Јер је овај дан Господу Господу над војскама дан освете, да се освети непријатељима својим; мач ће их прождријети и наситиће се и опиће се крвљу њиховом; јер ће бити жртва Господа Господа над војскама у земљи сјеверној на ријеци Ефрату.

46:11 Изиди у Галад и узми балсама, дјевојко кћери Мисирска; залуду су ти многи лијекови, нећеш се излијечити.

46:12 Народи чуше срамоту твоју, и вике твоје пуна је земља, јер се спотичу јунак о јунака, те обојица падају.

46:13 Ријеч коју рече Господ Јеремији пророку о доласку Навуходоносора цара Вавилонскога да потре земљу Мисирску:

46:14 Јавите у Мисиру, и огласите у Мигдолу, огласите и у Нофу и у Тафнесу, и реците: стани и приправи се, јер мач прождрије што је око тебе.

46:15 Зашто се поваљаше јунаци твоји? Не стоје, јер их Господ обара.

46:16 Чини, те се многи спотичу и падају један на другога, и говоре: устани да се вратимо к народу својему и на постојбину своју испред мача насилникова.

46:17 Вичу ондје: Фараон цар Мисирски пропаде, прође му рок.

46:18 Тако да сам ја жив, говори цар, којему је име Господ над војскама; као Тавор међу горама и као Кармил на мору доћи ће.

46:19 Спреми што ти треба да се селиш, становнице, кћери Мисирска; јер ће Ноф опустјети и спалиће се да неће нико живјети у њему.

46:20 Мисир је лијепа јуница; али погибао иде, иде са сјевера.

46:21 И најамници су његови усред њега као теоци угојени, али се и они обрнуше и побјегоше, не осташе, јер дође на њих дан несреће њихове, вријеме похођења њихова.

46:22 Глас ће њихов ићи као глас змијињи, јер они иду с војском и доћи ће са сјекирама на њ као они који сијеку дрва.

46:23 И они ће посјећи шуму његову, говори Господ, ако јој и нема мјере, јер их је више него скакаваца и нема им броја.

46:24 Посрами се кћи Мисирска, предана је у руке народу сјеверном.

46:25 Говори Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу походити људство у Ноји, и Фараона и Мисир и богове његове и цареве његове, Фараона и све који се уздају у њ.

46:26 И даћу их у руке онима који траже душу њихову, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке слугама његовијем; а послије ће бити насељен као прије, говори Господ.

46:27 А ти се не бој, слуго мој Јакове, и не плаши се, Израиљу, јер ево ја ћу те избавити из даљне земље и сјеме твоје из земље ропства његова; и Јаков ће се вратити и почиваће, и биће миран и нико га неће плашити.

46:28 Ти се не бој, слуго мој Јакове, говори Господ, јер сам ја с тобом; јер ћу учинити крај свијем народима, у које те прогнах, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мјером, а нећу те оставити сасвијем без кара.

47:1 Ријеч Господња која дође Јеремији пророку за Филистеје прије него Фараон освоји Газу.

47:2 Овако вели Господ: ево, вода долази са сјевера, и биће као поток који се разљева, и потопиће земљу и што је у њој, град и оне који живе у њему; и људи ће викати, и ридаће сви становници земаљски.

47:3 Од топота копита јаких коња његовијех, од тутњаве кола његовијех, и праске точкова његовијех, неће се обазрети оцеви на синове, јер ће им руке клонути,

47:4 Од онога дана који ће доћи да истријеби све Филистеје и да затре Тир и Сидон и све остале помоћнике, јер ће Господ истријебити Филистеје, остатак острва Кафтора.

47:5 Оћелавиће Газа, пропашће Аскалон и остатак долине њихове; докле ћеш се резати?

47:6 Јаох, мачу Господњи, кад ћеш се смирити? врати се у корице своје, стани и смири се.

47:7 Али како би се смирио? јер му Господ даде заповијест на Аскалон и на приморје; онамо га одреди.

Флп 1:16–30

16 Тако ови упркос Христа објављују нечисто, мислећи да ће нанијети жалост мојијем оковима;

17 А ови из љубави, знајући да за обрану јеванђеља лежим у тамници.

18 Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповиједа; и зато се радујем, а и радоваћу се;

19 Јер знам да ће ми се ово збити на спасеније вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа.

20 Као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидјети, него да ће се и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у тијелу мојему, било животом или смрћу.

21 Јер је мени живот Христос а смрт добитак.

22 А кад ми живљење у тијелу плод доноси, то не знам шта ћу изабрати.

23 А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било;

24 Али остати у тијелу потребније је вас ради.

25 И ово знам јамачно да ћу бити и остати код свију вас на ваш напредак и радост вјере,

26 Да хвала ваша мноме изобилује у Христу Исусу кад вам опет дођем.

27 Само живите као што се пристоји јеванђељу Христову, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једноме духу и једнодушно борите се за вјеру јеванђеља,

28 И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли а вама спасенија, и то од Бога;

29 Јер се вама дарова Христа ради не само да га вјерујете него и да страдате за њ,

30 Имајући ону исту борбу какову у мени видјесте и сад чујете за мене.

Јов 27:1–15

1 И Јов настави бесједу своју и рече:

2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,

3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,

4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати пријеваре.

5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу отступити од своје доброте.

6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.

8 Јер како је надање лицемјеру, кад се лакоми а Бог ће ишчупати душу његову?

9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?

10 Хоће ли се Свемогућему радовати? хоће ли призивати Бога у свако вријеме?

11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућега не тајим.

12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

13 То је дио човјеку безбожном од Бога, и нашљедство које примају насилници од Свемогућега.

14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хљеба.

15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.