Дан 303 од 365

Јер 48:1–47

1 За Моава овако говори Господ над војскама Бог Израиљев: тешко Невону! јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти.

2 Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: ходите да га истријебимо да није више народ. И ти, Мадмене, опустјећеш; мач ће те гонити.

3 Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.

4 Моав се сатр; стоји вика дјеце његове.

5 Јер ће се путем Луитским дизати плач без престанка; и како се слази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику:

6 Бјежите, избавите душе своје, и будите као вријес у пустињи.

7 Јер што се уздаш у своја дјела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хамос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.

8 И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.

9 Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустјети да неће нико живјети у њима.

10 Проклет био ко немарно ради дјело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!

11 Моав је био у миру од дјетињства својега и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није промијенио.

12 Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мјехове његове покидати.

13 И Моав ће се осрамотити с Хамоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада својега.

14 Како говорите: јаки смо и јунаци у боју?

15 Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, којему је име Господ над војскама.

16 Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити.

17 Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: како се сломи јаки штап, славна палица?

18 Сиђи са славе своје, и сједи на мјесто засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје.

19 Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај онога који бјежи и ону која гледа да се избави, реци: што би?

20 Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моав опустоши.

21 Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,

22 И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,

23 И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,

24 И на Кериот и на Восору, и на све градове земље Моавске, који су далеко и који су близу.

25 Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.

26 Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он потсмијех.

27 Јер није ли теби Израиљ био потсмијех? је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?

28 Оставите градове и населите се у стијени, становници Моавски, и будите као голубица која се гнијезди у крају и расјелини.

29 Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обијест његову.

30 Знам ја, говори Господ, обијест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа.

31 Зато ћу ридати за Моавом, викати за свијем Моавом, уздисаће се за онима у Кир-Ересу.

32 Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо Сивамска; одводе твоје пријеђоше море, допријеше до мора Јазирскога; затирач нападе на љетину твоју и на бербу твоју.

33 И радост и весеље отиде с роднога поља, из земље Моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити пјевајући; пјесма неће се више пјевати.

34 Од вике Есевонске, која доприје до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода Нимримских нестати.

35 И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човјека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.

36 Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-Ересу, јер ће му сва течевина пропасти.

37 Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара костријет.

38 На свијем крововима Моавовијем и по улицама његовијем биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на ком нема милине, говори Господ.

39 Ридајте: како је сатрвен! како Моав обрну плећи срамотан? и поста Моав потсмијех и страхота свјема који су око њега.

40 Јер овако говори Господ: ево, као орао долетјеће и рашириће крила своја над Моавом.

41 Кериот је покорен и тврда се мјеста заузеше, и срца ће у јунака Моавовијех бити у онај дан као срце у жене која се порађа.

42 И Моав ће се истријебити да не буде народ, јер се подиже на Господа.

43 Страх и јама и замка око тебе је, становниче Моавски, говори Господ.

44 Ко утече од страха, паше у јаму, а ко изљезе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њихова, говори Господ.

45 У сјену Есевонском уставише се који бјежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и тјеме немирницима.

46 Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хамосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.

47 Али ћу повратити робље Моавово у пошљедње вријеме, говори Господ. Довде је суд Моаву.

Флп 2:1–30

1 Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утјеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,

2 Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:

3 Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другога већег од себе.

4 Не гледајте сваки за своје, него и за другијех.

5 Јер ово да се мисли међу вама што је и у Христу Исусу,

6 Који, ако је и био у обличју Божијему, није се отимао да се испореди с Богом;

7 Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човјек.

8 Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

9 Зато и Бог њега повиси, и дарова му име које је веће од свакога имена.

10 Да се у име Исусово поклони свако кољено онијех који су на небу и на земљи и под земљом;

11 И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога оца.

12 Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нијесам код вас, градите спасеније своје са страхом и дрктањем.

13 Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што му је угодно.

14 Све чините без вике и премишљања.

15 Да будете прави и цијели, дјеца Божија без мане усред рода неваљалога и покваренога, у којему свијетлите као видјела на свијету,

16 Придржавајући ријеч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.

17 Но ако и жртвован будем на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.

18 Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.

19 А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.

20 Јер ниједнога немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.

21 Јер сви траже што је њихово, а не што је Христа Исуса.

22 А његово поштење познајете, јер као дијете оцу са мном је послужио у јеванђељу.

23 Њега дакле надам се да ћу послати одмах како разберем што је за мене.

24 А надам се у Господа да ћу и сам скоро доћи к вама.

25 Али нађох за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, својега помагача и другара у војевању, а вашега посланика и слугу моје потребе;

26 Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

27 Јер бјеше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

28 Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.

29 Примите га дакле у Господу са сваком радости, и такове поштујте;

30 Јер за дјело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.

Пс 126:1–6

1 Кад враћаше Господ робље Сионско, бијасмо као у сну.

2 Тада уста наша бијаху пуна радости, и језик наш пјевања. Тада говораху по народима: велико дјело чини Господ на њима.

3 Велико дјело чини Господ на нама; развеселисмо се.

4 Враћај, господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

5 Који су са сузама сијали, нека жању с пјевањем.

6 Иде и плаче који носи сјеме да сије; поћи ће с пјесмом носећи снопове своје.