Дан 317 од 365

Јез 17:1–19:14

17:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

17:2 Сине човјечји, загонени загонетку и кажи причу о дому Израиљеву,

17:3 И реци: овако вели Господ Господ: орао велик, великих крила, дугих пера, пун перја, шарен, дође на Ливан и узе врх од кедра,

17:4 Одломи врх од младијех грана његовијех, и однесе га у земљу трговачку, у град трговачки метну га.

17:5 И узе сјеме из оне земље, и метну га на њиву, однесе га гдје има много воде, и остави га добро.

17:6 И изниче, и поста бусат чокот, низак, којему се лозе пружаху к њему а жиле бијаху под њим; поста чокот, и пусти гране и изби одводе.

17:7 А бијаше други орао велик, великих крила и пернат, и гле, тај чокот пусти к њему жиле своје и гране своје пружи к њему да би га заљевао из бразда свога сада.

17:8 Посађен бијаше у доброј земљи код много воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза.

17:9 Кажи: овако вели Господ Господ: хоће ли напредовати? неће ли му почупати жиле и род му обломити да се посуши? Све ће му се гране што је пустио посушити, и без велике силе и без многога народа ишчупаће га из коријена.

17:10 Ето, посађен је, хоће ли напредовати? и неће ли се сасвијем посушити чим га се дохвати устока? Посушиће се у бразди гдје је посађен.

17:11 Потом дође ми ријеч Господња говорећи:

17:12 Кажи томе дому одметничком: не знате ли шта је ово? Реци: ево, дође цар Вавилонски у Јерусалим, и узе му цара и кнезове, и одведе их са собом у Вавилон.

17:13 И узе једнога од царскога сјемена, и учини с њим вјеру, и закле га, и узе силне у земљи,

17:14 Да би царство било снижено да се не би подигло, него да би држећи вјеру с њим стајало.

17:15 Али се одметну од њега послав посланике своје у Мисир да му да коња и много народа. Хоће ли бити срећан? хоће ли утећи ко тако чини? ко преступа вјеру хоће ли утећи?

17:16 Тако ја жив био, говори Господ Господ, у мјесту онога цара који га је зацарио, којему је заклетву презрео и којему је вјеру преступио, код њега ће у Вавилону умријети.

17:17 Нити ће му Фараон с великом војском и многим народом помоћи у рату, кад ископа опкопе и погради куле да погуби многе душе.

17:18 Јер презре заклетву преступајући вјеру; и гле, давши руку чини све то; неће утећи.

17:19 Зато овако вели Господ Господ: тако ја жив био, обратићу му на главу заклетву своју коју презре и вјеру своју коју преступи.

17:20 Јер ћу разапети над њим мрежу своју и ухватиће се у замку моју; и одвешћу га у Вавилон, и ондје ћу се судити с њим за безакоње које ми учини.

17:21 И сва бјежан његова са свом војском његовом пашће од мача, а који остану распршаће се у све вјетрове, и познаћете да сам ја Господ говорио.

17:22 Овако вели Господ Господ: али ћу ја узети с врха од тога високога кедра, и посадићу; с врха од младијех грана његовијех одломићу гранчицу, и посадићу на гори високој и уздигнутој.

17:23 На високој гори Израиљевој посадићу је, и пустиће гране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу грана његовијех наставаће.

17:24 И сва ће дрвета пољска познати да ја Господ снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени сухо дрво. Ја Господ рекох, и учинићу.

18:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

18:2 Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби?

18:3 Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу.

18:4 Гле, све су душе моје, како душа очина тако и душа синовља моја је, која душа згријеши она ће погинути.

18:5 Јер ако је ко праведан и чини суд и правду,

18:6 На горама не једе и очију својих не подиже ка гаднијем боговима дома Израиљева, и не скврни жене ближњега својега и не иде к жени одвојеној ради нечистоте,

18:7 И никоме не чини насиља, залог дужнику својему враћа, ништа не отима, хљеб свој даје гладноме и голога одијева,

18:8 Не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једнога човјека и другога,

18:9 По уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живјети, говори Господ Господ.

18:10 Ако роди сина лупежа, који би крв прољевао или би чинио тако што,

18:11 А не би чинио свега онога, него би јео на горама, и жену ближњега својега скврнио,

18:12 Сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао што, залога не би враћао, и ка гаднијем боговима подизао би очи своје чинећи гад,

18:13 Давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живјети? Неће живјети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити.

18:14 Али гле, ако роди сина који би видио све гријехе оца својега што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако,

18:15 Не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гаднијем боговима дома Израиљева, жене ближњега својега не би скврнио,

18:16 И никоме не би чинио насиља, залога не би узимао и не би ништа отимао, давао би хљеб свој гладноме и голога би одијевао,

18:17 Од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршивао и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца својега, доиста ће живјети.

18:18 А отац његов, што је чинио насиље, отимао од брата својега и чинио што није добро у народу свом, гле, он ће погинути за своје безакоње.

18:19 Али говорите: зашто да не носи син безакоња очина? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живјети.

18:20 Која душа згријеши она ће умријети, син неће носити безакоња очина нити ће отац носити безакоња синовљега; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова.

18:21 Ако ли би се безбожник обратио од свијех гријеха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живјети, неће погинути.

18:22 Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живјеће.

18:23 Еда ли је мени мило да погине безбожник? говори Господ, а не да се одврати од путова својих и буде жив?

18:24 Али кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свијем гадовима које чини безбожник, хоће ли он живјети? праведна дјела његова, што је год чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини за гријех свој којим згријеши погинуће.

18:25 Још говорите: није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? нијесу ли ваши путови неправи?

18:26 Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре зато, умријеће за зло своје које учини.

18:27 А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју.

18:28 Јер узевши на ум врати се од свијех безакоња својих која учини; доиста ће живјети , и неће погинути.

18:29 Али дом Израиљев вели: пут Господњи није прав. Моји ли путови нијесу прави? доме Израиљев, нијесу ли ваши путови неправи?

18:30 Зато, доме Израиљев, судићу вам свакоме по путовима његовијем, говори Господ; обратите се и прођите се свијех гријеха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање.

18:31 Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начините себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? доме Израиљев.

18:32 Јер ми није мила смрт онога који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.

19:1 А ти наричи за кнезовима Израиљевијем;

19:2 И реци: шта бјеше мати твоја? лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше.

19:3 И отхрани једно младе своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе.

19:4 И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу Мисирску.

19:5 А она кад видје гдје се нада али јој над пропаде, узе једно младе своје, и учини од њега лавића.

19:6 И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе.

19:7 И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опустје земља и што је у њој од рике његове.

19:8 И усташе на њ народи из околнијех земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову.

19:9 И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару Вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевијем.

19:10 Док бијаше миран, мати твоја бијаше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната бијаше од многе воде.

19:11 И бијаху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густијех грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих.

19:12 Али би ишчупана у гњеву и на земљу бачена, и устока осуши род њезин; поломише се и посушише се јаки прутови њезини; огањ их прождрије.

19:13 А сада је посађена у пустињи, у земљи сухој и безводној.

19:14 И изађе огањ из прута грана њезинијех и прождрије род њезин да нема на њој прута јака за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање.

1 Тим 2:1–15

1 Молим дакле прије свега да се чине искања, молитве, мољења, захваљивања за све људе,

2 За цареве, и за све који су у власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и поштењу.

3 Јер је ово добро и пријатно пред спаситељем нашијем Богом,

4 Који хоће да се сви људи спасу, и да дођу у познање истине.

5 Јер је један Бог, и један посредник Бога и људи, човјек Христос Исус,

6 Који себе даде у откуп за све, за свједочанство у своје вријеме,

7 За које сам постављен проповједник и апостол (истину говорим у Христу, не лажем), учитељ незнабожаца, у вјери и истини.

8 Хоћу дакле да молитве чине људи на свакоме мјесту, подижући свете руке без гњева и премишљања.

9 Тако и жене у пристојном одијелу, са стидом и поштењем да украшују себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоцјенима,

10 Него добријем дјелима као што се пристоји женама које се обећавају побожности.

11 Жена на миру да се учи са сваком покорношћу.

12 Али жени не допуштам да учи нити да влада мужем, него да буде мирна.

13 Јер је Адам најприје саздан па онда Ева;

14 И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступница;

15 Али ће се спасти рађањем дјеце, ако остане у вјери и љубави и у светињи с поштењем.

Јов 31:13–24

13 Ако нијесам хтио доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих му одговорио?

15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? није ли нас он исти саздао у материци?

16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

17 И ако сам залогај свој сам јео а није га јела и сирота,

18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

19 Ако сам гледао кога гдје гине немајући хаљине, и сиромаха гдје се нема чим покрити,

20 Ако ме нијесу благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видјех на вратима помоћ своју,

22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

23 Јер сам се бојао погибли од Бога, којега величанству не бих одолио.

24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистому злату говорио: узданицо моја!