Дан 318 од 365

Јез 20:1–49

20:1 А седме године, петога мјесеца, дана десетога, дођоше неки од старјешина Израиљевијех да упитају Господа, и сједоше преда мном.

20:2 И дође ми ријеч Господња говорећи:

20:3 Сине човјечји, кажи старјешинама Израиљевијем и реци им: овако вели Господ Господ: дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, нећете ме питати, говори Господ Господ.

20:4 Хоћеш ли да им судиш? хоћеш ли да им судиш? сине човјечји. Покажи им гадове отаца њиховијех.

20:5 И реци им: овако вели Господ Господ: којега дана изабрах Израиља и подигох руку своју сјемену дома Јаковљева, и показах им се у земљи Мисирској, и подигох им руку своју говорећи: ја сам Господ Бог ваш;

20:6 Онога дана подигох им руку своју да ћу их одвести из земље Мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, гдје тече млијеко и мед, која је дика свијем земљама.

20:7 И рекох им: одбаците сваки гадове испред својих очију, и немојте се скврнити о гадне богове Мисирске, ја сам Господ Бог ваш.

20:8 Али се одвргоше од мене, и не хтјеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гаднијех богова Мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гњев свој на њима усред земље Мисирске.

20:9 Али имена својега ради, да се не оскврни пред онијем народима међу којима бијаху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље Мисирске.

20:10 И изведох их из земље Мисирске, и доведох их у пустињу.

20:11 И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, које ко врши жив ће бити кроз њих.

20:12 И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.

20:13 Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гњев свој на њих у пустињи да их истријебим.

20:14 Али учиних имена својега ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.

20:15 И ја им још подигох руку своју у пустињи да их нећу одвести у земљу коју им дадох, гдје тече млијеко и мед, која је дика свијем земљама;

20:16 Јер одбацише моје законе и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за гаднијем боговима њиховијем.

20:17 Али их пожали око моје, те их не истријебих, и не затрх их у пустињи.

20:18 Него рекох синовима њиховијем у пустињи: не идите по уредбама отаца својих и не држите њиховијех закона, и не скврните се гаднијем боговима њиховијем.

20:19 Ја сам Господ Бог ваш, по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте;

20:20 И суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш.

20:21 Али се одвргоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и закона мојих не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити гњев свој на њима у пустињи.

20:22 Али повратих руку своју и учиних имена својега ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.

20:23 И ја им још подигох руку своју у пустињи да ћу их расијати по народима и разасути по земљама.

20:24 Јер закона мојих не извршиваше и уредбе моје одбацише и суботе моје оскврнише, и очи им гледаху за гаднијем боговима отаца њиховијех.

20:25 Зато им и ја дадох уредбе не добре и законе кроз које неће живјети.

20:26 И оскврних их даровима њиховијем што пропуштаху кроз огањ све што отвори материцу, да их потрем, да познаду да сам ја Господ.

20:27 Зато говори дому Израиљеву, сине човјечји, и кажи им: овако вели Господ Господ: још ме и овијем ружише оци ваши чинећи ми безакоње:

20:28 Кад их одведох у земљу, за коју подигох руку своју да ћу им је дати, гдје год видјеше висок хум и дрво гранато, ондје приносише своје жртве и стављаше своје даре, којима дражаху, и меташе мирисе своје угодне, и ондје љеваше наљеве своје.

20:29 И рекох им: шта је висина, на коју идете? И опет се зове висина до данас.

20:30 Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: не скврните ли се на путу отаца својих? и за гадовима њиховијем не курвате ли се?

20:31 И приносећи даре своје, проводећи синове своје кроз огањ не скврните ли се о све гадне богове своје до данас, и мене ли ћете питати, доме Израиљев? Тако ја жив био, говори Господ Господ, нећете ме питати.

20:32 А шта мислите, неће бити никако, што говорите: бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену.

20:33 Тако ја био жив, говори Господ Господ, руком крјепком и мишицом подигнутом и изливенијем гњевом цароваћу над вама.

20:34 И извешћу вас из народа, и сабраћу вас из земаља по којима сте расијани, руком крјепком и мишицом подигнутом и изливенијем гњевом.

20:35 И одвешћу вас у пустињу тијех народа, и ондје ћу се судити с вама лицем к лицу.

20:36 Како сам се судим с оцима вашим у пустињи земље Мисирске, тако ћу се судити с вама, говори Господ Господ.

20:37 И пропустићу вас испод штапа и довести вас у свезе завјетне.

20:38 И одлучићу између вас одметнике и који одустају мене; извешћу их из земље гдје су дошљаци, али неће ући у земљу Израиљеву, и познаћете да сам ја Господ.

20:39 Ви дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: идите, служите сваки гаднијем боговима својим и унапредак, кад нећете да ме слушате; али имена мојега светога не скврните више даровима својим и гаднијем боговима својим.

20:40 Јер на мојој гори светој, на високој гори Израиљевој, говори Господ Господ, ондје ће ми служити сав дом Израиљев, колико их год буде у земљи, ондје ће ми бити мили и ондје ћу искати приносе ваше и првине од дарова ваших са свијем светијем стварима вашим.

20:41 Мили ћете ми бити с угоднијем мирисом, кад вас изведем из народа и саберем вас из земаља у које сте расијани; и бићу посвећен у вама пред народима.

20:42 И познаћете да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим.

20:43 И ондје ћете се опоменути путова својих и свијех дјела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте.

20:44 И познаћете да сам ја Господ кад вам учиним ради имена својега; не по вашим злијем путовима нити по опаким дјелима вашим, доме Израиљев, говори Господ Господ.

21:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

21:2 Сине човјечји, окрени лице своје на југ и покапљи према југу, и пророкуј на шуму у јужном пољу.

21:3 И реци шуми јужној: чуј ријеч Господњу, овако вели Господ Господ: ево ја ћу распалити у теби огањ који ће прождријети у теби свако дрво зелено и свако дрво сухо; пламен разгорјели неће се угасити, и изгорјеће од њега све од југа до сјевера.

21:4 И свако ће тијело видјети да сам ја запалио; неће се угасити.

21:5 А ја рекох: јаох Господе Господе, они говоре за ме: не говори ли тај саме приче?

1 Тим 3:1–4:16

3:1 Истинита је ријеч: ако ко владичанства жели добру ствар жели.

3:2 Али владика треба да је без мане, једне жене муж, тријезан, паметан, поштен, гостољубив, вриједан да учи;

3:3 Не пијаница, не бојац, не лаком, него кротак, миран, не среброљубац;

3:4 Који својијем домом добро управља, који има послушну дјецу са сваким поштењем;

3:5 А ако ко не умије својијем домом управљати, како ће се моћи старати за цркву Божију?

3:6 Не новокрштен, да се не би надуо, и упао у суд ђавољи.

3:7 А ваља да има и добро свједочанство од онијех који су напољу, да не би упао у срамоту и у замку ђавољу.

3:8 Тако и ђакони треба да буду поштени, не двојезични, не који много вина пију, не лакоми на добитак поган,

3:9 Који имају тајну вјере у чистој савјести.

3:10 А и ови да се кушају најприје, па онда да служе, ако су без мане.

3:11 Тако и жене треба да су поштене, не које опадају, тријезне, вјерне у свему.

3:12 Ђакони да бивају јединијех жена мужеви, који добро управљају дјецом и својијем домовима.

3:13 Јер који добро служе они добивају себи добар поступ, и велику слободу у вјери Исуса Христа.

3:14 Ово ти пишем надајући се да ћу скоро доћи к теби.

3:15 Ако ли се забавим, да знаш како треба живљети у дому Божијему, који је црква Бога живога, ступ и тврђа истине.

3:16 И, као што је признато, велика је тајна побожности: Бог се јави у тијелу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се на свијету, узнесе се у слави.

4:1 А Дух разговијетно говори да ће у пошљедња времена отступити неки од вјере слушајући лажне духове и науке ђаволске,

4:2 У лицемјерју лажа, жигосанијех на својој савјести,

4:3 Који забрањују женити се, и заповиједају уздржавати се од јела која Бог створи за јело са захвалношћу вјернима и онима који познаше истину.

4:4 Јер је свако створење Божије добро и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу.

4:5 Јер се освећује ријечју Божијом и молитвом.

4:6 Ово све казујући браћи бићеш добар слуга Исуса Христа, одгајен ријечима вјере и добром науком коју си примио.

4:7 А поганијех и бапскијех гаталица клони се; а обучавај се у побожности.

4:8 Јер тјелесно обучавање мало је корисно, а побожност је корисна за свашто, имајући обећање живота садашњега и онога који иде.

4:9 Ово је истинита ријеч и достојна свакога примања.

4:10 Јер се зато и трудимо и бивамо срамотни, јер се уздамо у Бога жива, који је спаситељ свима људима, а особито вјернима.

4:11 Ово заповиједај и учи.

4:12 Нико да не постане немарљив за твоју младост; него буди углед вјернима у ријечи, у живљењу, у љубави, у духу, у вјери, у чистоти.

4:13 Докле дођем пази на читање, утјешавање и учење.

4:14 Не пусти у немар дар у себи који ти је дан по пророштву метнувши старјешине руке на тебе.

4:15 У овом се поучавај, у овом стој, да се напредак твој покаже у свему.

4:16 Пази на себе и на науку, и стој у томе; јер ово чинећи спашћеш и самога себе и оне који те слушају.

Пс 132:1–18

1 Опомени се, Господе, Давида и све смјерности његове,

2 Како се кунијаше Господу, и завјетоваше Богу Јаковљеву:

3 "Нећу ући у шатор дома својега, нити ћу лећи на постељу одра својега;

4 Нећу дати сна очима својима, ни вјеђама својима дријема;

5 Док не нађем мјеста Господу, стана Богу Јаковљеву."

6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима Киријат-Јаримским.

7 Уђимо у стан његов, поклонимо се подножју ногу његовијех.

8 Стани, Господе, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје.

9 Свештеници твоји нек се обуку у правду, и свеци твоји нек се радују.

10 Ради Давида слуге својега немој одвратити лица од помазаника својега.

11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће отступити; од порода твојега посадићу на пријестолу твојему.

12 Ако синови твоји ушчувају завјет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довијека сједјети на пријестолу свом.

13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиље му живјети на њему.

14 Ово је почивалиште моје увијек, овдје ћу се населити; јер ми је омиљело.

15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хљеба.

16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видјело помазанику својему.

18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цвјетати вијенац његов.