Дан 319 од 365

Јез 21:1–32

6 И дође ми ријеч Господња говорећи:

7 Сине човјечји, окрени лице своје према Јерусалиму, и покапљи према светијем мјестима, и пророкуј против земље Израиљеве.

8 И реци земљи Израиљевој: овако вели Господ: ево ме на те; извући ћу мач свој из корица, и истријебићу из тебе праведнога и безбожнога.

9 Да истријебим из тебе праведнога и безбожнога, зато ће изаћи мач мој из корица својих на свако тијело од југа до сјевера.

10 И познаће свако тијело да сам ја Господ извукао мач свој из корица његовијех, неће се више вратити.

11 А ти, сине човјечји, уздиши као да су ти бедра поломљена, и горко уздиши пред њима.

12 А када ти реку: зашто уздишеш? ти реци: за глас што иде, од којега ће се растопити свако срце и клонути све руке и свакога ће духа нестати, и свака ће кољена постати као вода; ево, иде, и навршиће се, говори Господ Господ.

13 Потом дође ми ријеч Господња говорећи:

14 Сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ: реци: мач, мач је наоштрен, и углађен је.

15 Наоштрен је да коље, углађен је да сијева; хоћемо ли се радовати кад прут сина мојега не хаје ни за како дрво?

16 Дао га је да се углади да се узме у руку; мач је наоштрен и углађен, да се да у руку убици.

17 Вичи и ридај, сине човјечји; јер он иде на народ мој, на све кнезове Израиљеве; под мач ће бити окренути с народом мојим, зато удри се по бедру.

18 Кад бјеше карање, шта би? еда ли ни од прута који не хаје неће бити ништа? говори Господ Господ.

19 Ти дакле, сине човјечји, пророкуј и пљескај рукама, јер ће мач доћи и другом и трећом, мач који убија, мач који велике убија, који продире у клијети.

20 Да се растопе срца и умножи погибао, метнуо сам на сва врата њихова страх од мача; јаох! приправљен је да сијева, наоштрен да коље.

21 Стегни се, удри на десно, на лијево, куда се год обрнеш.

22 Јер ћу и ја пљескати рукама, и намирићу гњев свој. Ја Господ рекох.

23 Још ми дође ријеч Господња говорећи:

24 А ти, сине човјечји, начини два пута, куда ће доћи мач цара Вавилонскога; из једне земље нека излазе оба; и избери страну, гдје се почиње пут градски, избери.

25 Начини пут, којим ће доћи мач на Раву синова Амоновијех, и у Јудеју на тврди Јерусалим.

26 Јер ће цар Вавилонски стати на распутици, гдје почињу два пута, те ће врачати, гладиће стријеле, питаће ликове, гледаће у јетру.

27 Надесно ће му врачање показати Јерусалим да намјести убојне справе, да отвори уста на клање, да подигне глас подвикујући, да намјести убојне справе према вратима, да начини опкопе, да погради куле.

28 И учиниће се врачање залудно заклетима, а то ће напоменути безакоње да се ухвате.

29 Зато овако вели Господ Господ: што напомињете своје безакоње, те се открива невјера ваша и гријеси се ваши виде у свијем дјелима вашим, зато што дођосте на памет, бићете похватани руком.

30 А ти, нечисти безбожниче, кнеже Израиљев, коме дође дан кад би на крају безакоње,

31 Овако вели Господ Господ: скини ту капу и сврзи тај вијенац, неће га бити; нискога ћу узвисити а високога ћу понизити.

32 Уништићу, уништићу, уништићу га, и неће га бити, докле не дође онај коме припада, и њему ћу га дати.

33 А ти, сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ за синове Амонове и за њихову срамоту; реци дакле: мач, мач је извучен, углађен да коље, да затире, да сијева,

34 Докле ти виђају таштину, докле ти гатају лаж, да те метну на вратове побијенијем безбожницима, којима дође дан кад би крај безакоњу.

35 Остави мач у корице; на мјесту гдје си се родио, у земљи гдје си постао, судићу ти;

36 И излићу на те гњев свој, огњем гњева својега дунућу на те и предаћу те у руке жестоким људима, вјештим у затирању.

37 Огњу ћеш бити храна, крв ће ти бити посред земље, нећеш се спомињати, јер ја Господ рекох.

1 Тим 5:1–25

1 Старца не карај, него му говори као оцу; момчадма као браћи;

2 Старицама као матерама; младима као сестрама, са сваком чистотом.

3 Удовице поштуј, које су праве удовице.

4 Ако ли која удовица има дјецу или унучад, да се уче најприје свој дом поштовати, и зајам враћати родитељима; јер је ово угодно пред Богом.

5 А права удовица и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и ноћ.

6 А која живи у сладостима, жива је умрла.

7 И ово заповиједај, да буду без мане.

8 Ако ли ко за своје а особито за домаће не промишља, одрекао се вјере, и гори је од незнабошца.

9 А удовица да се не прима млађа од шездесет година, и која је била једноме мужу жена;

10 И која има свједочанство у добријем дјелима, ако је дјецу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за свакијем добријем дјелом.

11 А младијех удовица прођи се; јер кад побјесне против Христа, хоће да се удају,

12 И имају гријех што прву вјеру одбацише.

13 А к томе и беспослене уче се скитати по кућама, не само пак беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре што не треба.

14 Хоћу дакле да се младе удовице удају, дјецу рађају, кућу куће, а никаква узрока да не дају противнику за хуљење.

15 Јер се ево неке окренуше за сотоном.

16 Ако који вјерни или вјерна има удовице, нека се стара за њих, и да не досађују цркви да оне које су праве удовице може задовољити.

17 А свештеницима који се добро старају да се даје двогуба част, а особито онима који се труде у ријечи и у науци.

18 Јер писмо говори: волу који врше не завезуј уста, и: радин је достојан своје плате.

19 На свештеника не примај тужбе, осим кад имају два или три свједока.

20 А који гријеше покарај их пред свима, да и други имају страх.

21 Заклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и избранима његовијем анђелима да ово држиш без лицемјерја, не чинећи ништа по хатеру.

22 Руку одмах не мећи ни на кога, нити пристај у туђе гријехе. Држи себе чиста.

23 Више не пиј воде, него пиј по мало вина, желуца ради својега и честијех својијех болести.

24 А некијех су људи гријеси познати који напријед воде на суд, а некијех иду за њима.

25 Тако су и добра дјела позната, и која су друкчија не могу се сакрити.

Јов 31:25–40

25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на мјесец, кад поносито ходи,

27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника својега, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

30 Јер не дадох језику својему да гријеши тражећи душу његову с проклињањем;

31 Ако не говораху домашњи моји: ко би нам дао меса његова? не можемо се ни најести;

32 Странац није ноћивао на пољу; врата своја отворао сам путнику;

33 Ако сам као што чине људи тајио пријеступе своје и крио своје безакоње у својим њедрима,

34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањега у дому бијаше ме страх; зато мучах и не одлажах од врата.

35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као вијенац,

37 Број корака својих казао бих му, као кнез приступио бих к њему.

38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њезине плакале,

39 Ако сам јео рода њезина без новаца и досађивао души господара њезинијех,

40 Мјесто пшенице нека ми рађа трње, и мјесто јечма кукољ. Свршише се ријечи Јовове.