Дан 320 од 365

Јез 22:1–23:49

22:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

22:2 А ти, сине човјечји, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити граду крвничком? и хоћеш ли му показати све гадове његове?

22:3 Реци: овако вели Господ Господ: иде вријеме граду који прољева крв у себи и гради гадне богове себи да се скврни.

22:4 Скривио си крвљу коју си пролио, и оскврнио си се о гадне богове своје које си начинио; и учинио си те се приближише дани твоји, и дошао си до година својих, зато ћу учинити од тебе руг међу народима и потсмијех по свијем земљама;

22:5 Које су близу тебе и које су далеко потсмијеваће ти се, гадни именом, велики сметњом!

22:6 Гле, кнезови Израиљеви у теби дадоше се да прољевају крв сваки свом силом својом.

22:7 Оца и матер презиру у теби, чине криво иностранцу усред тебе, сироти и удовици чине насиље у теби;

22:8 Свете ствари моје презиреш, и суботе моје скврниш.

22:9 У теби су опадачи да прољевају крв, и на горама једу у теби, грдила чине усред тебе.

22:10 Голотињу очину откривају у теби, лијежу у теби са женом за нечистоте њезине.

22:11 И један чини гад са женом ближњега својега; а други скврни снаху своју грдилом; а други силује сестру своју, кћер оца својега, у теби.

22:12 Мито примају у теби да прољевају крв; ујам и придавак узимаш, и тражиш добитак од ближњих својих пријеваром, а мене си заборавио, говори Господ Господ.

22:13 Зато, ево, пљескам рукама својим ради твојега неправеднога добитка, који добијаш, и ради крви што је у теби.

22:14 Хоће ли се одржати срце твоје, или руке твоје хоће ли бити јаке у оне дане кад станем радити с тобом? Ја Господ рекох, и учинићу.

22:15 Јер ћу те расијати по народима и разасути по земљама, и истријебићу нечистоту твоју из тебе.

22:16 И бићеш скврнаван собом пред народима, и познаћеш да сам ја Господ.

22:17 Потом дође ми ријеч Господња говорећи:

22:18 Сине човјечји, дом Израиљев поста ми дрождина; сви су мјед и коситер и гвожђе и олово у пећи; дрождина од сребра посташе.

22:19 Зато овако вели Господ Господ: што сви ви постасте дрождина, зато, ево, ја ћу вас скупити у Јерусалим.

22:20 Како се скупља сребро и мјед и гвожђе и олово и коситер усред пећи, те се распали огањ око њега да се истопи, тако ћу вас скупити гњевом својим и јарошћу, и сложивши растопићу вас.

22:21 Да, скупићу вас, и распалићу око вас огањ гњева својега, и истопићете се усред њега.

22:22 Како се топи сребро у пећи, тако ћете се ви истопити у њему, и познаћете да сам ја Господ излио гњев свој на вас.

22:23 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

22:24 Сине човјечји, кажи јој: ти си земља која се нијеси очистила; неће пасти на те дажд у дан гњева.

22:25 Пророци њезини сложише се у њој, као лав су, који риче и граби плијен, ждеру душе, отимају благо и драгоцјене ствари, умножавају удовице усред ње.

22:26 Свештеници њезини преступају закон мој и скврне моје свете ствари, не разликују свето од оскврњенога, и нечисто од чистога не распознају, крију очи своје од субота мојих, и бивам оскврњен међу њима.

22:27 Кнезови су њезини усред ње као вуци, који грабе плијен, прољевајући крв, губећи душе срамотнога добитка ради.

22:28 И пророци њезини мажу је неваљалијем кречем, виђају таштину и гатају им лаж говорећи: тако рече Господ Господ; а Господ не рече.

22:29 Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво.

22:30 И тражих међу њима који би оправио ограду и стао на пролому преда ме за ту земљу, да је не затрем; али не нађох никога.

22:31 Зато ћу излити на њих гњев свој, огњем јарости своје истријебићу их, пут њихов обратићу им на главу, говори Господ Господ.

23:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

23:2 Сине човјечји, бијаху двије жене, кћери једне матере.

23:3 Оне се курваху у Мисиру, у младости својој курваху се, ондје им пипаше груди, и ондје им згњечише дојке дјевојачке.

23:4 А имена им бијаху, старијој Ола а сестри јој Олива; оне посташе моје, и родише синове и кћери. Имена им бијаху Ола Самарији, а Олива Јерусалиму.

23:5 И Ола кад бијаше моја курваше се, и упаљиваше се за својим милосницима, Асирцима сусједима,

23:6 Који ношаху порфиру, и бијаху кнезови и властељи, све лијепи младићи, витезови, који јахаху на коњма.

23:7 И удари у курвање с њима, који сви бијаху најљепши између синова Асирских, и за којима се год упаљиваше, скврњаше се о све гадне богове њихове.

23:8 А ни с Мисирцима не окани се курвања својега, јер спаваху с њом од младости њезине и они јој гњечише дјевојачке дојке и с њом се курваше.

23:9 Зато је дадох у руке милосницима њезинијем, у руке Асирцима, за којима се упаљиваше.

23:10 Они открише голотињу њезину, узеше јој синове и кћери, а њу мачем убише; и она изађе на глас међу женама кад судове извршише на њој.

23:11 А сестра њезина Олива видећи то упаљиваше се још горе него она, и курварство њезино бијаше горе од курварства сестре јој.

23:12 Упаљиваше се за Асирцима, кнезовима и властељима, сусједима, красно одјевенијем, витезима који јахаху на коњма и сви бијаху лијепи младићи.

23:13 И видјех гдје се оскврни, и гдје обје иду једнијем путем.

23:14 И ова се још више курваше; јер кад би видјела људе написане на зиду, ликове Халдејске написане црвенилом,

23:15 Опасане појасима по бедрима, са шаренијем капама на глави, који сви бијаху на очи као војводе налик на синове Вавилонске из земље Халдејске, своје постојбине,

23:16 Упаљиваше се за њима чим их виђаше очима својима, и слаше посланике к њима у Халдејску.

23:17 И Вавилоњани долажаху к њој на постељу љубавну, и скврњаху је курварством својим, и пошто би се оскврнила с њима, одвраћаше се душа њезина од њих.

23:18 И кад откри курварства своја и откри голотињу своју, одврати се душа моја од ње као што се одврати душа моја од сестре њезине.

23:19 Јер умножи курварства своја опомињући се дана младости своје кад се курваше у земљи Мисирској,

23:20 И упаљиваше се за својим милосницима, у којих је тијело као у магарца, и течење као у коња.

23:21 И тако си се вратила на неваљалство младости своје кад ти пипаху груди у Мисиру ради дјевојачких дојака твојих.

23:22 Зато, Оливо, овако вели Господ Господ: ево, ја ћу подигнути милоснике твоје на те, оне од којих се одвратила душа твоја, и довешћу их на те отсвуда,

23:23 Вавилоњане и све Халдејце, Фекођане и Сојане и Којане, све Асирце с њима, лијепе младиће, кнезове и властеље све, витезове и људе чувене, који сви јашу на коњма.

23:24 И доћи ће на те с колима и с колицима и с точковима и с мноштвом народа, и опколиће те са штитовима и штитићима и шљемовима; и њима ћу дати суд да ти суде својим судом.

23:25 И ставићу ревност своју теби насупрот, те ће радити с тобом гњевно, нос и уши одсјећи ће ти, и што те остане пашће од мача, и узеће синове твоје и кћери твоје, и што те остане прождријеће огањ.

23:26 И свући ће с тебе хаљине, и узеће красни накит твој.

23:27 Тако ћу учинити крај грдилу твојему и твојему курвању у земљи Мисирској, те нећеш подигнути очију својих к њима и нећеш се више сјећати Мисираца.

23:28 Јер овако вели Господ Господ: ево, ја ћу те дати у руке онима на које мрзиш, у руке онима од којих се одвратила душа твоја.

23:29 И они ће радити с тобом непријатељски, и узеће сву муку твоју, и оставиће те голу нагу, те ће се открити голотиња курварства твога, и грдило твоје и курварство твоје.

23:30 То ћу ти учинити што си се курвала за народима, што си се оскврнила о њихове гадне богове.

23:31 Путем сестре своје ишла си, зато ћу дати чашу њезину теби у руку.

23:32 Овако вели Господ Господ: чашу сестре своје испићеш дубоку и широку, бићеш потсмијех и руг, јер чаша много бере.

23:33 Напунићеш се пијанства и жалости чашом пустошења и затирања, чашом сестре своје Самарије.

23:34 И испићеш је и исциједити, и разбићеш је, и дојке ћеш своје покидати, јер ја рекох, говори Господ Господ.

23:35 Зато овако вели Господ Господ: што си ме заборавила и бацила ме за леђа своја, зато и ти носи грдило своје и курварства своја.

23:36 Потом рече ми Господ: сине човјечји, хоћеш ли судити Оли и Оливи? Покажи им гадове њихове,

23:37 Да су чиниле прељубу и да је крв на рукама њиховијем и да су чиниле прељубу с гаднијем боговима својим и водиле кроз огањ синове своје које су ми родиле, да их једу.

23:38 Још и ово ми чинише: скврнише светињу моју у исти дан, и суботе моје прзнише.

23:39 Јер заклавши синове своје гаднијем боговима својим долазише у светињу моју истога дана да је оскврне; и гле, тако чинише усред дома мојега.

23:40 И још слаше по људе да би дошли издалека, и они, чим посланик би послан к њима, гле, одмах долазише, и њих ради си се купала, мазала очи своје и китила си се накитом.

23:41 И сједала си на красан одар, пред којим бјеше сто постављен, и на њ си метала кад мој и уље моје.

23:42 И бијаше ондје вика веселога мноштва, и осим људи из гомиле довођаху Савеје из пустиње, који им метаху наруквице на руке и красне вијенце на главе.

23:43 И рекох за остарјелу у курварству: још ће се курвати.

23:44 И долажаху к њој као што иду к жени курви; тако долажаху к Оли и Оливи, женама неваљалијем.

23:45 Зато ће им праведни људи судити као што се суди женама прељубочиницама и као што се суди онима које прољевају крв; јер су прељубочинице и крв је на рукама њиховијем.

23:46 Зато овако говори Господ Господ: довешћу на њих људство, и даћу их да се злоставе и оплијене.

23:47 И људство ће их засути камењем, и исјећи ће их мачевима својим; синове ће њихове и кћери њихове побити, и куће ће њихове спалити огњем.

23:48 И тако ћу укинути неваљалство у земљи, и научиће се све жене да не раде по вашем неваљалству.

23:49 И врћи ће ваше неваљалство на вас, и носићете гријехе гаднијех богова својих, и познаћете да сам ја Господ Господ.

1 Тим 6:1–21

1 Робови који су год под јармом да показују сваку част својијем господарима, да се не хули на име Божије и на науку.

2 А који имају крштене господаре, да не постају немарљиви за њих што су браћа, него још боље да служе, јер су вјерни и љубазни, заједничари у благодати. Ово учи и свјетуј.

3 Ако ли ко друкчије учи, и не пристаје на здраве ријечи Господа нашега Исуса Христа и на науку побожну,

4 Наду се не знајући ништа, него болујући од запиткивања и празнијех препирања, ода шта постаје завист, свађа, хуљење, зле мисли,

5 Залудна препирања онаковијех људи који имају ум изопачен и немају истине, који мисле да је побожност трговина. Клони се таковијех.

6 Али јест велика трговина побожност са задовољством.

7 Јер ништа не донесосмо на овај свијет, дакле не можемо ништа ни однијети.

8 А кад имамо храну и одјећу, овијем да будемо довољни.

9 А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које потапају човјека у пропаст и погибао.

10 Јер је коријен свију зала среброљубље којему неки предавши се зађоше од вјере и на себе навукоше муке велике.

11 А ти, о човјече Божиј! бјегај од овога, а иди за правдом, побожности, вјером, љубави, трпљењем, кротости.

12 Бори се у доброј борби вјере, мучи се за вјечни живот на који си и позван, и признао си добро признање пред многијем свједоцима.

13 Заповиједам ти пред Богом који све оживљује, и Христом Исусом који свједочи за владања Понтија Пилата добро признање,

14 Да држиш заповијест чисту и незазорну до доласка Господа нашега Исуса Христа,

15 Који ће у своје вријеме показати блажени и једини силни цар над царевима и господар над господарима,

16 Који сам има бесмртност, и живи у свјетлости којој се не може приступити, којега нико од људи није видио, нити може видјети, којему част и држава вјечна. Амин.

17 Богатима на овоме свијету заповиједај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога живога, који нам све даје изобилно за ужитак;

18 Нека добро чине, нека се богате у добријем дјелима, нека буду подашни, заједнични,

19 Сабирајући себи темељ добар за унапредак, да приме живот вјечни.

20 О Тимотије! сачувај што ти је предано, клони се поганијех, празнијех разговора и препирања лажно названога разума,

21 Којијем се неки хвалећи отпадоше од вјере. Благодат с тобом. Амин.

Пс 133:1–3

1 Како је лијепо и красно кад сва браћа живе заједно!

2 Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;

3 Као роса на Ермону, која слази на горе Сионске. јер је ондје утврдио Господ благослов и живот довијека.