Дан 321 од 365

Јез 24:1–25:17

24:1 Потом године девете, десетога мјесеца, десетога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

24:2 Сине човјечји, запиши име овога дана, овога истога дана; у тај дан дође цар Вавилонски на Јерусалим.

24:3 И кажи причу томе дому одметничком, и реци им: овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде.

24:4 Сложи у њ дијелове, све добре дијелове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију.

24:5 Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскухају у њему.

24:6 Јер овако вели Господ Господ: тешко граду крвничком, лонцу, на ком стоји загоријел, с којега неће да сиђе загоријел; повади дио по дио; ждријеб да се не баци за њ.

24:7 Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом.

24:8 Распаливши гњев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије.

24:9 Зато овако вели Господ Господ: тешко граду крвничком! и ја ћу наложити велик огањ.

24:10 Нанеси дрва, и распали огањ, нека се строши месо, зачини коријењем, и кости нека изгоре.

24:11 Метни га празна на живо угљевље да се угрије и изгори мјед његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загоријели његове.

24:12 Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загоријел његова; у огањ ће загоријел његова.

24:13 У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гњев свој над тобом.

24:14 Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путовима твојим и по дјелима твојим судиће ти, говори Господ Господ.

24:15 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

24:16 Сине човјечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.

24:17 Немој уздисати, не жали како бива за мртвијем, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хљеба ничијега не једи.

24:18 И говорих ујутру народу, а увече ми умрије жена; и сјутрадан учиних како ми бјеше заповјеђено.

24:19 И рече ми народ: хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш?

24:20 И одговорих им: дође ми ријеч Господња говорећи:

24:21 Реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и што је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача.

24:22 И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хљеба ничијега нећете јести;

24:23 И капе ће вам бити на главама и обућа на ногу; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чиљети и уздисаћете један с другим.

24:24 И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ.

24:25 А ти, сине човјечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њиховијех и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове,

24:26 У тај дан ко утече, неће ли доћи к теби да ти донесе глас?

24:27 У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко утече, и говорићеш и нећеш више бити нијем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.

25:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

25:2 Сине човјечји, окрени лице своје према синовима Амоновијем и пророкуј на њих.

25:3 И реци синовима Амоновијем: чујте ријеч Господа Господа; овако вели Господ Господ: што си говорио: аха! за светињу моју, што се оскврни, и за земљу Израиљеву, што опустје, и за дом Јудин, што отиде у ропство;

25:4 Зато, ево, ја ћу те дати у нашљедство источнијем народима, и поградиће у теби дворове себи, и начиниће себи колибе у теби; они ће јести плодове твоје и пити млијеко твоје.

25:5 И од Раве ћу начинити обор камилама и од земље синова Амоновијех тор овчји, и познаћете да сам ја Господ.

25:6 Јер овако вели Господ Господ: што си пљескао рукама и лупао ногом и веселио се из срца што си опустошио сву земљу Израиљеву,

25:7 Зато, ево, ја ћу дигнути руку своју на те, и даћу те народима да те плијене, и истријебићу те између народа и затрћу те између земаља, и искоријенићу те, и познаћеш да сам ја Господ.

25:8 Овако вели Господ Господ: што говори Моав и Сир: ето, дом је Јудин као сви народи;

25:9 Зато, ево, ја ћу отворити страну Моавову од градова, од градова на међи, красну земљу Вет-јесимотску, Валмеонску и Киријатајимску,

25:10 Народима источнијем иза земље синова Амоновијех, и даћу им је у нашљедство да нема спомена синовима Амоновијем међу народима.

25:11 И на Моавцима ћу извршити своје судове, и познаће да сам ја Господ.

25:12 Овако вели Господ Господ: што се Едом освети дому Јудину и тешко скриви осветивши им се,

25:13 Зато овако вели Господ Господ: дигнућу руку своју на Едомску и истријебићу из ње и људе и стоку, и обратићу је у пустош, од Темана до Дедана пашће од мача.

25:14 И осветићу се Едомцима руком народа својега Израиља, и учиниће с Едомцима по гњеву мојему и по јарости мојој, и познаће моју освету, говори Господ Господ.

25:15 Овако вели Господ Господ: што Филистеји радише из освете, и осветише се радујући се из срца и потирући из старе мржње,

25:16 Зато овако вели Господ Господ: ево ја ћу дигнути руку своју на Филистеје, и истријебићу Херетеје, и потрћу остатак од приморја.

25:17 И учинићу на њима велику освету карањем гњевнијем, и познаће да сам ја Господ кад извршим освету своју на њима.

2 Тим 1:1–18

1 Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој за обећање живота у Исусу Христу,

2 Тимотију, љубазноме сину, благодат, милост, мир од Бога оца и Христа Исуса Господа нашега.

3 Захваљујем Богу којему служим од прародитеља чистом савјести, што без престанка имам спомен за тебе у молитвама својијем дан и ноћ,

4 Желећи да те видим, опомињући се суза твојијех, да се радости испуним;

5 Опомињући се нелицемјерне у теби вјере која се усели најприје у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију; а увјерен сам да је и у теби;

6 Заради којега узрока напомињем ти да погријеваш дар Божиј који је у теби како сам метнуо руке своје на тебе.

7 Јер нам Бог не даде духа страха, него силе и љубави и чистоте.

8 Не постиди се дакле свједочанства Господа нашега Исуса Христа, ни мене сужња његова; него пострадај с јеванђељем Христовијем по сили Бога,

9 Који нас спасе и призва звањем светијем, не по дјелима нашима, него по својој наредби и благодати, која нам је дана у Христу Исусу прије времена вјечнијех;

10 А сад се показа у доласку спаситеља нашега Исуса Христа, који раскопа смрт, и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем;

11 За које сам ја постављен апостол и учитељ незнабожаца.

12 Заради којега узрока и ово страдам; али се не стидим, јер знам коме вјеровах, и увјерен сам да је кадар аманет мој сачувати за дан онај.

13 Имај у памети образ здравијех ријечи које си чуо од мене, у вјери и љубави Христа Исуса.

14 Добри аманет сачувај Духом светијем који живи у нама.

15 Знаш ово да се одвратише од мене сви у Азији, међу којима и Фигел и Ермоген.

16 А Господ да да милост Онисифорову дому; јер ме много пута утјеши, и окова мојијех не постидје се;

17 Него дошавши у Рим потражи ме још с већијем старањем и нађе.

18 Да да њему Господ да нађе милост у Господа у дан онај. И у Ефесу колико ми послужи, ти знаш добро.

Јов 32:1–5

1 Тада престаше она три човјека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.

2 А Елијуј си Варахилов од Вуза, рода Рамова, разгњеви се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;

3 И на три пријатеља његова разгњеви се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.

4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер бијаху старији од њега.

5 Па кад видје Елијуј да нема одговора у устима она три човјека, распали се гњев његов.