БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 322 од 365

Јез 26:1–27:36, 2 Тим 2:1–26, Јов 32:6–22

Стари завет

Јез 26:1–27:36

26:1 А једанаесте године први дан мјесеца дође ми ријеч Господња говорећи:

26:2 Сине човјечји, што Тир говори за Јерусалим: ха, ха! разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опустје;

26:3 Зато овако вели Господ Господ: ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовијем.

26:4 И они ће обалити зидове Тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен.

26:5 И постаће мјесто да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима.

26:6 И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ.

26:7 Јер овако вели Господ Господ: ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора цара Вавилонскога са сјевера, цара над царевима, с коњма и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом.

26:8 Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове.

26:9 И намјестиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим.

26:10 Од мноштва коња његовијех покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји, кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван.

26:11 Копитама коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу.

26:12 И поплијениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лијепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду.

26:13 И прекинућу јеку пјесама твојих, и глас китара твојих неће се више чути.

26:14 И учинићу од тебе го камен, бићеш мјесто гдје се разастиру мреже, нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ.

26:15 Овако вели Господ Господ Тиру: неће ли се задрмати острва од праске падања твојега, кад зајаочу рањеници, кад покољ буде у теби?

26:16 Сви ће кнезови морски сићи с пријестола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; сједеће на земљи, и дрктаће сваки час и чудити се теби.

26:17 И нарицаће за тобом и говориће ти: како пропаде, славни граде! у ком живљаху поморци, који бијаше јак на мору, ти и становници твоји, који страх задаваху свјема који живљаху у теби.

26:18 Сад ће се уздрхтати острва кад паднеш, и смешће се острва по мору од пропасти твоје.

26:19 Јер овако вели Господ Господ: кад те учиним пустијем градом, као што су градови у којима се не живи, кад пустим на те бездану, и велика те вода покрије,

26:20 И кад те свалим с онима који слазе у јаму к старом народу, и намјестим те на најдоњим крајевима земље, у пустињи старој с онима који слазе у јаму, да се не живи у теби, тада ћу опет поставити славу у земљи живијех.

26:21 Учинићу да будеш страхота кад те нестане, и тражиће те и нећеш се наћи довијека, говори Господ Господ.

27:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

27:2 И ти, сине човјечји, наричи за Тиром,

27:3 И реци Тиру, који стоји на уласку морском, који тргује с народима на многим острвима: овако вели Господ Господ: Тире, ти говораше: ја сам сасвијем лијеп.

27:4 Међе су ти у срцу морском; који те зидаше, начинише те сасвијем лијеп.

27:5 Од јела Сенирских градише ти даске, кедре с Ливана узимаше да ти граде ступове.

27:6 Од храстова Васанских градише ти весла, сједишта ти градише од слонове кости и од шимшира с острва Китејских.

27:7 Танко платно Мисирско изметано разапињао си да су ти једра; порфиром и скерлетом с острва Елиских покривао си се.

27:8 Становници Сидонски и Арвадски бијаху ти веслари; мудраци твоји, Тире, што бијаху у теби, бијаху ти крмари.

27:9 Старјешине и мудраци Гевалски оправљаху у теби што би ти се покварило; све лађе морске и лађари бијаху у теби тргујући с тобом.

27:10 Персијанци и Лудеји и Путеји бијаху у војсци твојој твоји војници; штитове и шљемове вјешаху у теби; они те украшаваху.

27:11 Синови Арвадски с твојом војском бијаху на зидовима твојим унаоколо, и Гамадеји бијаху у кулама твојим, штитове своје вјешаху на зидовима твојим унаоколо, они ти довршиваху љепоту.

27:12 Тарсис трговаше с тобом многим свакојаким благом; са сребром, с гвожђем, с коситером и с оловом долажаху на сајме твоје.

27:13 Јаван, Тувал и Месех бијаху твоји трговци; с душама људским и судима мједенијем долажаху на сајме твоје.

27:14 А који су од дома Тогармина, с коњма и коњицима и мазгама долажаху на сајме твоје.

27:15 Синови Деданови бијаху трговци твоји, многих острва трговина бијаше у твојим рукама; кости слонове и дрво евеново доношаху ти у промјену.

27:16 Сирија трговаше с тобом мноштвом дјела твојих, долажаше на сајме твоје са смарагдом и порфиром и узводом и танким платном, и коралом и ахатом.

27:17 Јуда и земља Израиљева бијаху твоји трговци, долажаху на сајме твоје са пшеницом Минитском и Финичком и медом и уљем и балсамом.

27:18 Дамасак трговаше с тобом мноштвом дјела твојих, мноштвом свакога блага, вином Хелвонским и бијелом вуном.

27:19 И Дан и Јаван и Мосел долажаху на сајме твоје; урађено гвожђе и касију и цимет мијењаху с тобом.

27:20 Дедан трговаше с тобом скупоцјенијем простиркама за кола.

27:21 Арапи и сви кнезови Кидарски трговаху с тобом; с јагањцима и овновима и јарцима долажаху на сајме твоје.

27:22 Трговци Савски и Рамски трговаху с тобом; долажаху на сајме твоје са свакојаким мирисима и свакојаким драгим камењем и златом.

27:23 Харан и Кана и Еден, трговци Савски, Асур и Хилмад трговаху с тобом.

27:24 Ти трговаху с тобом свакојаким стварима, порфиром и узводом и ковчезима богатијех накита, који се свезиваху ужима и бијаху од кедра.

27:25 Лађе Тарсиске бијаху прве у твојој трговини, и ти бијаше веома пун и веома славан у срцу морском.

27:26 Веслари твоји одвезоше те на пучину; вјетар источни разби те усред мора.

27:27 Благо твоје и сајми твоји, трговина твоја, лађари твоји и крмари твоји и који оправљаху кварне лађе твоје, и трговци твоји и сви војници твоји и сав народ што бјеше у теби пашће у срце мору кад ти пропаднеш.

27:28 Од вике твојих крмара усколебаће се вали морски.

27:29 И изаћи ће из лађа својих сви веслари, лађари, сви крмари морски, и стаће на земљу.

27:30 И повикаће за тобом иза гласа и заридати горко, и посуће прахом главе своје и по пепелу ће се ваљати.

27:31 И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће костријет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати.

27:32 И за тобом ће запијевати у жалости својој и нарицаће за тобом; ко је био као Тир, оборени усред мора?

27:33 Кад излажаху тргови твоји из мора, ситио си многе народе, мноштвом својега богатства и трговине своје обогаћавао си цареве земаљске.

27:34 Кад те разби море на дубокој води, трговина твоја и сав народ твој у теби паде.

27:35 Сви острвљани препадоше се од тебе, и цареви њихови уздркташе се и преблиједише у лицу.

27:36 Трговци по народима зазвиждаше над тобом: постао си страхота, и неће те бити довијека.

Нови завет

2 Тим 2:1–26

1 Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа;

2 И што си чуо од мене пред многијем свједоцима, оно предај вјернијем људима, који ће бити вриједни и друге научити.

3 Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса Христа;

4 Јер се никакав војник не заплеће у трговине овога свијета да угоди војводи.

5 Ако и војује, не добија вијенца ако право не војује.

6 Радин који се труди најприје треба да окуси од рода.

7 Разумиј што говорим; а Господ да ти да разум у свему.

8 Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвијех, од сјемена Давидова, по јеванђељу мојему,

9 У којему трпим зло до самијех окова као злочинац; али се ријеч Божија не веже.

10 Зато трпим све избранијех ради да и они добију спасеније у Христу Исусу са славом вјечном.

11 Истинита је ријеч: ако с њим умријесмо, то ћемо с њим и оживљети.

12 Ако трпимо, с њим ћемо и царовати. Ако се одречемо, и он ће се нас одрећи.

13 Ако не вјерујемо, он остаје вјеран; јер се сам себе не може одрећи.

14 Ово напомињи, и посвједочи пред Господом да се не препиру, које ништа не помаже, него смета оне који слушају.

15 Постарај се да се покажеш поштен пред Богом, као радин који се нема шта стидјети, и право управља ријечју истине.

16 А поганијех празнијех разговора клони се; јер највише помажу у безбожности,

17 И ријеч њихова као живина точи: међу којима је Именеј и Филит,

18 Који у истини погријешише говорећи да је васкрсеније већ било; и сметају вјеру некијех.

19 Тврдо дакле стоји темељ Божиј имајући овај печат: позна Господ своје; и: да отступи од неправде сваки који спомиње име Господње.

20 А у великоме дому нијесу суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту.

21 Ако дакле ко очисти себе од овога, биће суд за част, освећен, и потребан домаћину, приправљен за свако добро дјело.

22 Бјежи од жеља младости, а држи се правде, вјере, љубави, мира, са свима који призивљу Господа од чистога срца;

23 А лудијех и празнијех запиткивања клони се знајући да рађају свађе.

24 А слуга Господњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима, поучљив, који неправду може подносити,

25 И с кротошћу поучавати оне који се противе: еда би им како Бог дао покајање за познање истине,

26 И да се ископају из замке ђавола, који их је уловио живе за своју вољу.

Мудрост

Јов 32:6–22

6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смијах вам казати што мислим.

7 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.

8 Али је дух у људима, и дух Свемогућега уразумљује их.

9 Велики нијесу свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.

10 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.

11 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте бесједу.

12 Пазио сам, али гле, ниједан од вас не сапре Јова, не одговори на његове ријечи.

13 Може бити да ћете рећи: нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човјек.

14 Није на ме управио бесједе, ни ја му нећу одговарати вашим ријечима.

15 Смели су се, не одговарају више, нестало им је ријечи.

16 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.

17 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.

18 Јер сам пун ријечи, тијесно је духу у мени.

19 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мијех.

20 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.

21 Нећу гледати ко је ко, и човјеку ћу говорити без ласкања.

22 Јер не умијем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.