Дан 332 од 365

Јез 44:1–31

1 И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она бјеху затворена.

2 И рече ми Господ: ова врата нека буду затворена и да се не отворају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена.

3 За кнеза су; сам кнез нека сједа на њима да једе хљеб пред Господом; кроз тријем од овијех врата нека улази и истијем путем нека излази.

4 И одведе ме к сјевернијем вратима пред дом; и видјех, и гле, дом Господњи бјеше пун славе Господње, и падох на лице своје.

5 И рече ми Господ: сине човјечји, пази срцем својим и види очима својим и слушај ушима својим, што ћу ти казати за све уредбе дома Господњега и за све законе његове; пази срцем својим на све улазе у дом и на све излазе из светиње.

6 И реци одметничком дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: доста је гадова ваших, доме Израиљев,

7 Што уводисте туђинце необрезана срца и необрезана тијела да буду у мојој светињи да скврне дом мој, и приносисте мој хљеб, претилину и крв, и тамо преступаше мој завјет осим свијех гадова ваших;

8 И не извршивасте што треба за моју светињу, него постависте људе по својој вољи да извршују што треба у мојој светињи.

9 Овако вели Господ Господ: ниједан туђин необрезана срца и необрезана тијела да не долази у моју светињу, ниједан од свијех туђинаца који су међу синовима Израиљевијем.

10 А Левити који отступише од мене кад зађе Израиљ, који зађоше од мене за гаднијем боговима својим, носиће безакоње своје.

11 И биће слуге у мојој светињи у служби на вратима од дома служећи дому; они ће клати жртве паљенице и друге жртве народу, и стајаће пред њима служећи им.

12 Што им служише пред гаднијем боговима њиховијем и бише дому Израиљеву спотицање на безакоње, зато подигох руку своју на њих, говори Господ Господ, да ће носити безакоње своје,

13 И неће приступати к мени да ми врше свештеничку службу, нити којој светињи мојој, ни светињи над светињама неће приступати, него ће носити срамоту своју и гадове своје, које чинише.

14 Него ћу их поставити за чуваре дому на сваку службу његову и на све што бива у њему.

15 А свештеници Левити синови Садокови, који извршиваху што треба у мојој светињи, кад синови Израиљеви зађоше од мене, они ће приступати к мени да ми служе, и стајаће преда мном приносећи ми претилину и крв, говори Господ Господ.

16 Они нека улазе у моју светињу и они нека приступају к столу мојему да ми служе и нека извршују што сам заповједио да се извршује.

17 И кад улазе на врата унутрашњега тријема, нека обуку ланене хаљине, и ништа да не буде на њима вунено кад служе на вратима унутрашњега тријема и у њему.

18 На главама нека им буду капе ланене и гаће ланене по бедрима, и да се не пашу ничим ода шта би се знојили.

19 А кад излазе у тријем спољашњи, у спољашњи тријем к народу, нека свуку са себе хаљине у којима служе, и оставе их у клијетима светијем, па нека обуку друге хаљине, да не освећују народа хаљинама својим.

20 И главе своје да не брију, а ни косе да не остављају, него нека стригу главе своје.

21 И вина да не пије ни један свештеник кад хоће да уђе у унутрашњи тријем.

22 И удовицом ни пуштеницом да се не жене, него дјевојком од сјемена дома Израиљева или удовицом свештеничком нека се жене.

23 И народ мој нека уче што је свето што ли није свето, и нека их уче распознавати нечисто од чистога.

24 А у распри нека стану да суде, по мојим законима нека суде, и законе моје и уредбе моје нека држе о свијем празницима мојим, и суботе моје нека светкују.

25 И к мртвацу да не иду да се не оскврне; само за оцем и за матером и за сином и за кћерју, за братом и за сестром неудатом могу се оскврнити.

26 А кад се очисти, нека му се броји седам дана.

27 И у који би дан ушао у светињу, у тријем унутрашњи, да служи у светињи, нека принесе жртву за гријех свој, говори Господ Господ.

28 А нашљедство што ће имати, ја сам њихово нашљедство; и ви им не дајте достојања у Израиљу, ја сам њихово достојање.

29 Дар и жртву за гријех и жртву за кривицу они ће јести; и све завјетовано у Израиљу њихово ће бити.

30 И првине од свакога првога рода и сви приноси подизани од свега између свијех приноса ваших биће свештеницима; и првине од тијеста својега даваћете свештенику да би почивао благослов на домовима вашим.

31 Свештеници да не једу мрцинога ни што звјерка раскине, било птица или што од стоке.

Јев 6:1–20

1 Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвијех дјела, и вјере у Бога,

2 Науке крштења, и метања руку, и васкрсенија мртвијех, и суда вјечнога.

3 И ово ћемо учинити ако Бог допусти.

4 Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, окусили дара небескога, постали заједничари Духа светога,

5 И окусили добре ријечи Божије, и силе онога свијета, и отпали,

6 Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијега.

7 Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;

8 А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпослије сажеже.

9 Али од вас, љубазни, надамо се бољему и што се држи спасенија, ако и говоримо тако.

10 Јер Бог није неправедан да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте у име његово, послуживши светима и служећи.

11 Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се над одржи тврдо до самога краја;

12 Да не будете љениви, него да се угледате на оне који вјером и трпљењем добијају обећања.

13 Јер кад Бог Аврааму обећа, не имајући ничим већијем да се закуне, закле се собом,

14 Говорећи: заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.

15 И тако трпећи дуго, доби обећање.

16 Јер се људи већијем куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.

17 Зато и Бог кад шћаше нашљедницима обећања обилније да покаже тврђу савјета својега, учини посредника клетву:

18 Да би у двјема непоколебљивијем стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утјеху ми који смо прибјегли да се ухватимо за над који нам је дан,

19 Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завјесе,

20 Гдје Исус уђе напријед за нас, поставши поглавар свештенички довијека по реду Мелхиседекову.

Пс 138:1–8

1 Славим те, Господе, од свега срца својега, пред боговима пјевам теби.

2 Поклањам се пред светом црквом твојом, и славим име твоје, за доброту твоју и за истину твоју; јер си по сваком имену свом подигао ријеч своју.

3 У дан, у који зазвах, ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

4 Славиће те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују ријечи уста твојих;

5 И пјеваће путове Господње, јер је велика слава Господња.

6 Јер је висок Господ, и види нискога, и високога издалека познаје.

7 Ако пођем у тузи, ти ћеш ме оживити; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница твоја.

8 Господ ће свршити за мене. Господе! милост је твоја довијека; дјела руку својих не остављај.