Дан 333 од 365

Јез 45:1–46:24

45:1 А кад станете дијелити земљу у нашљедство, принесите принос Господу, свет дио од земље, у дужину двадесет и пет тисућа лаката, и у ширину десет тисућа, то нека буде свето по свијем међама својим унаоколо.

45:2 Од тога нека буде за светињу пет стотина лаката у дужину и пет стотина у ширину, четвртасто отсвуда, и педесет лаката унаоколо за подграђа.

45:3 По тој мјери измјери у дужину двадесет и пет тисућа и у ширину десет тисућа, и ту нека буде светиња и светиња над светињама.

45:4 То нека буде свет дио од земље свештеницима, који служе у светињи, који приступају да служе Господу, и нека им буде мјесто за куће и свето мјесто за светињу.

45:5 А двадесет и пет тисућа лаката у дужину и десет тисућа у ширину нека буде Левитима који служе у дому у државу с двадесет клијети.

45:6 И граду подајте достојање пет тисућа лаката у ширину и двадесет и пет тисућа у дужину према светом дијелу; то нека је за сав дом Израиљев.

45:7 А кнезу нека буде с обје стране светога дијела и достојања градскога пред светијем дијелом и пред градским достојањем, са западне стране на запад и с источне стране на исток, а дужина да буде према сваком од тијех дијелова од западне међе до источне међе.

45:8 Та земља да му је достојање у Израиљу, да више не отимају кнезови моји од народа мојега, него осталу земљу да даду дому Израиљеву по племенима њиховијем.

45:9 Овако вели Господ Господ: доста је, кнезови Израиљеви; прођите се насиља и отимања, и творите суд и правду, и скините тешке послове своје с мојега народа, говори Господ Господ.

45:10 Мјерила да су вам права, и ефа права, и ват прав.

45:11 Ефа и ват да су једне мјере, да ват бере десетину хомора, и ефа десетину хомора; мјера да им је према хомору.

45:12 И сикал да је двадесет гера, а мина да вам је двадесет сикала, двадесет и пет сикала, и петнаест сикала.

45:13 Ово је принос што ћете приносити: шестина ефе од хомора пшенице, тако и од јечма дајите шестину ефе од хомора.

45:14 А за уље је уредба ова: ват је мјера за уље; десетина вата од једнога кора, који је хомор од десет вата, јер је десет вата хомор.

45:15 А од ситне стоке једно од двије стотине с добријех пасишта синова Израиљевијех за дар и за жртву паљеницу и за жртву захвалну, да се чини очишћење за њих говори Господ Господ.

45:16 Сав народ земаљски да даје овај принос кнезу Израиљеву.

45:17 А кнез је дужан давати жртве паљенице с даром и наљевом на празнике и на младине и у суботе, о свијем светковинама дома Израиљева; он нека приноси жртву за гријех с даром и жртву паљеницу и захвалну да чини очишћење за дом Израиљев.

45:18 Овако вели Господ Господ: првога дана првога мјесеца узми јунца здрава, и очисти светињу њим.

45:19 И нека свештеник узме крви од те жртве за гријех, и помаже њом довратнике на дому и четири угла од појаса на олтару и довратнике од врата на унутрашњем тријему.

45:20 Тако учини и седмога дана истога мјесеца за свакога који згријеши из незнања и за простога; тако ћете очистити дом.

45:21 Првога мјесеца четрнаестога дана да вам је пасха, празник седам дана, хљебови пријесни да се једу.

45:22 И тај дан нека принесе кнез за се и за сав народ земаљски јунца на жртву за гријех.

45:23 А за седам дана празника нека приноси на жртву паљеницу Господу по седам јунаца и седам овнова здравијех на дан, за онијех седам дана, и на жртву за гријех јарца на дан.

45:24 И за дар по ефу на јунца и ефу на овна нека приноси, и ин уља на сваку ефу.

45:25 Седмога мјесеца петнаестога дана на празник нека приноси исто тако за седам дана и жртву за гријех и жртву паљеницу и дар и уље.

46:1 Овако вели Господ Господ: врата унутрашњега тријема, која гледају на исток, нека су затворена у шест дана тежатнијех, а у суботу нека се отворају, и на дан младине нека се отворају.

46:2 И кнез нека дође кроз тријем од врата спољашњих, и нека стане код довратника, а свештеници нека принесу његову жртву паљеницу и жртву захвалну, и он поклонив се на прагу нека отиде, а врата да се не затворају до вечера.

46:3 И народ земаљски нека се поклања Господу на истијем вратима у суботе и на младине.

46:4 А жртва паљеница, што ће приносити кнез Господу суботом, биће шест јагањаца здравијех и ован здрав;

46:5 А дар ефа на овна, а на јагањце дар колико му рука може, и ин уља на ефу;

46:6 А о младини да буде јунац здрав, и шест јагањаца и ован, све здраво;

46:7 И дар да принесе ефу на јунца и ефу на овна, а на јагањце колико му може рука, и уља ин на ефу.

46:8 А кнез кад иде, нека иде кроз тријем од врата, и истијем путем нека одлази.

46:9 А кад народ земаљски доходи пред Господа о празницима, ко уђе на сјеверна врата да се поклони, нека излази на јужна врата; а ко уђе на јужна врата, нека излази на сјеверна врата; нека се не враћа на врата на која уђе, него нека излази на она која су насупрот.

46:10 А кнез с њима нека улази кад они улазе, и нека излази кад они излазе.

46:11 И о празницима и о светковинама дар нека је ефа на јунца, и ефа на овна, а на јагањце колико му рука даде, а уља ин на ефу.

46:12 А кад кнез приноси драговољну жртву, паљеницу или захвалну, од своје воље Господу, тада нека му се отворе врата која гледају на исток, и нека принесе жртву своју паљеницу и захвалну, како чини суботом; потом нека изиде, и врата нека се затворе кад изиде.

46:13 И приноси сваки дан Господу на жртву паљеницу јагње од године здраво; свако јутро приноси га.

46:14 И додај на њ дар свако јутро шестину ефе и уља трећину ина, да се покропи бијело брашно; то је ваздашњи дар Господу уредбом вјечном.

46:15 И тако нека приносе јагње и дар и уље свако јутро, жртву паљеницу свагдашњу.

46:16 Овако вели Господ Господ: ако кнез да дар коме сину свом од својега нашљедства, нека буде синовима његовијем, њихово је достојање.

46:17 Ако ли да дар од својега нашљедства коме слузи својему, нека му буде до године опросне, а онда нека се врати кнезу, јер је његово нашљедство, синовима његовијем нека буде.

46:18 И кнез да не узима народу ништа од нашљедства тјерајући их с њихова нашљедства; од својега достојања нека даје синовима својим нашљедство да се не разгони мој народ, нико са својега нашљедства.

46:19 Потом ме одведе кроз улаз који је покрај врата у свете клијети свештеничке које гледају на сјевер, и гле, ондје бијаше неко мјесто у дну према западу.

46:20 И рече ми: ово је мјесто гдје ће свештеници варити принос за кривицу и за гријех, гдје ће пећи дар да не износе у спољашњи тријем и народ посвећују.

46:21 Тада ме изведе у спољашњи тријем, и проведе ме у четири угла од тријема, и гле, у сваком углу од тријема бијаше тријем.

46:22 У четири угла од тријема бијаху тријемови с димњацима, у дужину од четрдесет лаката, а у ширину од тридесет лаката, сва четири на угловима бијаху једне мјере.

46:23 У њима четирма бјеше зид унаоколо, а под тијем зидом бијаху огњишта свуда унаоколо.

46:24 И рече ми: ово су кухиње, гдје ће жртве народне кухати који служе дому.

Јев 7:1–28

1 Јер овај Мелхиседек бјеше цар Салимски, свештеник Бога највишега, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га;

2 Којему и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар Салимски, то јест цар мира:

3 Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довијека.

4 Али погледајте колики је овај коме је и Авраам патријарх дао десетак од плијена.

5 Истина, и они од синова Левијевијех који примише свештенство, имају заповијест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Авраамовијех.

6 Али онај који се не броји од њихова рода, узе десетак од Авраама, и благослови онога који има обећање.

7 Али без свакога изговора мање благослови веће.

8 И тако овдје узимају десетак људи који умиру, а онамо онај за којега се посвједочи да живи.

9 И, да овако речем, Левије који узе десетак, дао је десетак кроз Авраама:

10 Јер бијаше још у бедрима очинима кад га срете Мелхиседек.

11 Ако је дакле савршенство постало кроз Левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), кака је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседекову а не по реду Аронову?

12 Јер кад се промијени свештенство, мора се и закон промијенити.

13 Јер за кога се ово говори он је од другога кољена, од којега нико не приступи к олтару.

14 Јер је познато да Господ наш од кољена Јудина изађе, за које кољено Мојсије не говори ништа о свештенству.

15 И још је више познато да ће по реду Мелхиседекову други свештеник постати,

16 Који није постао по закону тјелесне заповијести него по сили живота вјечнога.

17 Јер свједочи: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову.

18 Тако се укида пређашња заповијест, што би слаба и залудна.

19 Јер закон није ништа савршио; а постави бољи над, кроз који се приближујемо к Богу.

20 И још не без заклетве:

21 Јер они без заклетве посташе свештеници; а овај са заклетвом кроз онога који му говори: закле се Господ и неће се раскајати: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову.

22 Толико бољега завјета поста Исус јамац.

23 И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану.

24 А овај, будући да остаје вавијек, има вјечно свештенство.

25 Зато и може вавијек спасти оне који кроза њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих.

26 Јер таков нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од гријешника, и који је био више небеса;

27 Којему није потребно сваки дан, као свештеницима, најприје за своје гријехе жртве приносити, а потом за народне, јер он ово учини једном, кад себе принесе.

28 Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а ријеч заклетве које је речена по закону, постави сина вавијек савршена.

Јов 34:26–37

26 Као безбожне разбија их на видику.

27 Јер отступише од њега и не гледаше ни на које путове његове;

28 Те дође до њега вика сиромахова, и чу вику невољнијех.

29 Кад он умири, ко ће узнемирити? и кад он сакрије лице, ко ће га видјети? и то бива и народу и човјеку.

30 Да не би царовао лицемјер, да не би било замке народу.

31 Заиста, треба казати Богу: подносио сам, нећу више гријешити.

32 А што не видим, ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не он? Ако знаш што, говори.

34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човјек пристати,

35 Да Јов не говори разумно, и да ријечи његове нијесу мудре.

36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

37 Јер домеће на гријех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.