Дан 334 од 365

Јез 47:1–23

1 Потом одведе ме опет к вратима од дома, и гле, вода излажаше испод прага од дома к истоку, јер лице дому бијаше према истоку; и вода тецијаше доље с десне стране дома, с јужне стране олтара.

2 Потом ме изведе вратима сјевернијем, и проведе ме около спољашњим путем к спољашњим вратима, путем који гледа на исток, и гле, вода тецијаше с десне стране.

3 И кад човјек изиде на исток с мјером у руци, измјери тисућу лаката, и преведе ме преко воде, и вода бијаше до глежања.

4 Потом опет измјери тисућу лаката, и преведе ме преко воде, а вода бјеше до кољена; опет измјери тисућу лаката, и преведе ме, а вода бјеше до појаса.

5 И опет измјери тисућу лаката, и поста ријека, које не могох пријећи, јер вода устаде да требаше пливати, поста ријека која се не може прегазити.

6 Тада ми рече: видје ли, сине човјечји? И одведе ме и поврати ме на бријег ријеци.

7 А кад се вратих, гле, по бријегу ријеци врло много дрва отуд и одовуд.

8 И рече ми: ова вода тече у Галилеју прву, и спушта се у поље, и утјече у море, и кад дође у море, његова ће вода постати здрава.

9 И све животиње што се мичу куда год дођу ове ријеке, биће живе и биће велико мноштво риба, јер кад дође ова вода онамо, друга ће постати здрава, и све ће бити живо гдје ова ријека дође.

10 И рибари ће стајати крај њега од Енгада до Ен-Еглаима и разапињати мреже; и биће риба свакојаких врло много као у великом мору.

11 А баре његове и глибови неће бити здрави, него ће остати слани.

12 А крај ријеке по бријегу отуд и одовуд рашће дрвета свакојака родна, којима лишће неће опадати нити ће рода на њима нестајати; свакога ће мјесеца рађати нов род, јер јој вода тече из светиње; зато ће род њихов бити за јело и лишће њихово за лијек.

13 Овако вели Господ Господ: ово су међе у којима ћете наслиједити земљу по дванаест племена Израиљевијех: Јосифу два дијела.

14 Наслиједићете је како један тако други, за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим; и припашће вам та земља у нашљедство.

15 Ово је дакле међа земљи: на сјеверној страни од великога мора на Етлон како се иде у Седад,

16 Емат, Вирота, Сиврајим, који је између међе Дамаштанске и међе Ематске, Асаратихон, који је на међи Авранској.

17 Тако ће бити међе од мора Асаренан, међа Дамаштанска и сјеверна страна на сјевер, и међа Ематска; то је сјеверна страна.

18 А источну страну измјерите од Аврана и од Дамаска и од Галада и од земље Израиљеве на Јордану, од те међе до мора источнога. И то је источна страна.

19 А јужна страна према југу од Тамара до воде Мериве у Кадису, дуж потока до великога мора. И то је јужна страна према југу.

20 А западна ће страна бити велико море, од те међе до према уласку у Емат; то је западна страна.

21 И раздијелите ту земљу међу се по племенима Израиљевијем.

22 А раздијелите је у нашљедство међу се и међу иностранце који се баве међу вама, који би изродили синове међу вама, и они нека су вам као домородац међу синовима Израиљевијем, с вама нека добију нашљедство међу племенима Израиљевијем.

23 И у ком се племену иностранац бави, у оном му подајте нашљедство, говори Господ Господ.

Јев 8:1–13

1 А ово је глава од тога што говоримо: имамо таковога поглавара свештеничкога који сједи с десне стране пријестола величине на небесима;

2 Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човјек.

3 Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и овај што има што ће принијети.

4 Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону,

5 Који служе обличју и сјену небескијех ствари, као што би речено Мојсију кад шћаше скинију да начини: гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.

6 А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољега завјета, који се на бољијем обећањима утврди.

7 Јер да је онај први без мане био, не би се другоме тражило мјеста.

8 Јер кудећи их говори: ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет;

9 Не по завјету који начиних с оцевима њиховима у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, говори Господ.

10 Јер је ово завјет који ћу начинити с домом Израиљевијем послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховима написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.

11 И ниједан неће учити својега ближњега, и ниједан брата својега, говорећи: познај Господа; јер ће ме сви познати од малога до великога међу њима.

12 Јер ћу бити милостив неправдама њиховима, и гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.

13 А кад вели: нов завјет, први начини ветхијем; а што је ветхо и остарјело, близу је краја.

Пс 139:1–24

1 Господе! ти ме кушаш и знаш.

2 Ти знаш кад сједем и кад устанем; ти знаш помисли моје издалека;

3 Кад ходим и кад се одмарам, ти си око мене, и све путове моје видиш.

4 Још нема ријечи на језику мом, а ти, Господе, гле, већ све знаш.

5 Састраг и спријед ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

6 Чудно је за ме знање твоје, високо, не могу да га докучим.

7 Куда бих отишао од духа твојега, и од лица твојега куда бих утекао?

8 Да изађем на небо, ти си ондје. Да сиђем у пакао, ондје си.

9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:

10 И ондје ће ме рука твоја водити, и држати ме десница твоја.

11 Да речем: да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видјело око мене.

12 Ни мрак неће замрачити од тебе, и ноћ је свијетла као дан: мрак је као видјело.

13 Јер си ти створио што је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.

14 Хвалим те, што сам дивно саздан. Дивна су дјела твоја, и душа моја то зна добро.

15 Ниједна се кост моја није сакрила од тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској..

16 Заметак мој видјеше очи твоје, у књизи је твојој све то записано, и дани забиљежени, кад их још није било ниједнога.

17 Како су ми недокучљиве помисли твоје, Боже! Како им је велик број!

18 Да их бројим, више их је него пијеска. Кад се пробудим, још сам с тобом.

19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.

20 Они говоре ружно на тебе; узимају име твоје узалуд непријатељи твоји.

21 Зар да не мрзим на оне, који на те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на тебе?

22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.

23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

24 И види јесам ли на злу путу, и води ме на пут вјечни.