Дан 335 од 365

Јез 48:1–35

1 А ово су имена племенима. Од краја према сјеверу, уз пут Етлонски како се иде у Емат и Асаренан, на међу Дамаштанску на сјевер покрај Емата, од источне стране до западне, Даново, једно.

2 А уз међу Данову, од источне стране до западне, Асирово, једно.

3 А уз међу Асирову, од источне стране до западне, Нефталимово, једно.

4 А уз међу Нефталимову, од источне стране до западне, Манасијино, једно.

5 А уз међу Манасијину, од источне стране до западне, Јефремово, једно.

6 А уз међу Јефремову, од источне стране до западне, Рувимово, једно.

7 А уз међу Рувимову, од источне стране до западне, Јудино, једно.

8 А уз међу Јудину, од источне стране до западне, нека буде принос што ћете принијети, двадесет и пет тисућа лаката у ширину, а у дужину као који други дио, од источне стране до западне, и светиња да буде усред њега.

9 Принос који ћете принијети Господу, нека буде од двадесет и пет тисућа лаката у дужину и од десет тисућа у ширину.

10 И тај ће свети принос бити свештеницима, са сјевера двадесет и пет тисућа лаката у дужину, а са запада десет тисућа у ширину, и с истока десет тисућа у ширину, а с југа двадесет и пет тисућа у дужину; и светиња Господња да буде усред њега.

11 То ће бити свештеницима посвећенијем између синова Садоковијех који држаше што сам наредио да се држи и не зађоше као други Левити, кад зађоше синови Израиљеви.

12 Њихов ће бити свети принос од земље, светиња над светињама, уз међе Левитске.

13 А Левити да имају уз међе свештеничке двадесет и пет тисућа лаката у дужину, и десет тисућа у ширину; сва дужина да буде двадесет и пет тисућа, а ширина десет тисућа.

14 А од тога ништа да не продају ни промијењују, ни да преносе првина земаљских, јер је светиња Господу.

15 А пет тисућа лаката што остаје у ширину према двадесет и пет тисућа биће мјесто посвећено, за град, за насеље, и за подграђа, и град да буде усред њега.

16 А ово да му је мјера: са сјеверне стране четири тисуће и пет стотина лаката, и с јужне стране четири тисуће и пет стотина, и с источне стране четири тисуће и пет стотина, и са западне стране четири тисуће и пет стотина.

17 И подграђе ће бити двјеста и педесет лаката са сјевера, и двјеста и педесет с југа, и двјеста и педесет с истока, и двјеста и педесет са запада.

18 А што остане у дужину према светом приносу, десет тисућа лаката на исток и десет тисућа на запад према светом приносу, од тога доходак нека буде храна слугама градским.

19 А слуге које ће служити граду биће из свијех племена Израиљевијех.

20 Сав овај принос, двадесет и пет тисућа лаката уз двадесет и пет тисућа, четвртаст, принијеће у принос свети за достојање граду.

21 А што остане с обје стране светом приносу и достојању градском, према двадесет и пет тисућа лаката приноса до међе источне, и са запада према двадесет и пет тисућа лаката дуж западне међе према дијеловима, то да је кнежево; тако ће свети принос и светиња дома бити у сриједи.

22 А од достојања Левитскога и од достојања градскога, усред онога што је кнежево, између међе Јудине и међе Венијаминове, да је кнежево.

23 А остала племена биће: од источне стране до западне стране, Венијаминово, једно;

24 А уз међу Венијаминову, од источне стране до западне, Симеуново, једно;

25 А уз међу Симеунову, од источне стране до западне, Исахарово, једно;

26 А уз међу Исахарову, од источне стране до западне, Завулоново, једно;

27 А уз међу Завулонову, од источне стране до западне, Гадово, једно;

28 А уз међу Гадову с јужне стране, на југ, међа је од Тамара до воде Мериве у Кадису, дуж потока до великога мора.

29 То је земља коју ћете ждријебом раздијелити племенима Израиљевијем у нашљедство, и то су им дијелови, говори Господ Господ.

30 А ово су крајеви граду: са сјеверне стране четири тисуће и пет стотина лаката да буде мјера;

31 А врата градска да се назову именима племена Израиљевијех, троја врата са сјевера; једна врата Рувимова, једна врата Јудина, једна врата Левијева;

32 И с источне стране четири тисуће и пет стотина лаката, и троја врата: једна врата Јосифова, једна врата Венијаминова, једна врата Данова;

33 И с јужне стране четири тисуће и пет стотина лаката да буде мјера, и троја врата: једна врата Симеунова, једна врата Исахарова, једна врата Завулонова;

34 Са западне стране четири тисуће и пет стотина лаката, и троја врата: једна врата Гадова, једна врата Асирова, једна врата Нефталимова.

35 Унаоколо ће бити осамнаест тисућа лаката, а име ће граду од тога дана бити: Господ је ту.

Дан 1:1–21

1 Године треће царовања Јоакима цара Јудина дође Навуходоносор цар Вавилонски на Јерусалим, и опколи га.

2 И Господ му даде у руку Јоакима цара Јудина и дио судова дома Божијега, и однесе их у земљу Сенар у дом бога својега, и метну судове у ризницу бога својега.

3 И рече цар Асфеназу старјешини својих дворана да доведе између синова Израиљевијех, и од царског сјемена и од кнезова,

4 Младиће на којима нема мане, и који су лијепа лица и научени свакој мудрости и вјешти знању и разумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи књигу и језик Халдејски.

5 И одреди им цар оброк на дан од јела царскога и од вина које он пијаше, да се хране три године а послије да стоје пред царем.

6 А међу њима бјеху од синова Јудинијех Данило, Ананија, Мисаило и Азарија.

7 А старјешина над дворанима предје им имена, и Данилу надје име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго.

8 Али Данило науми да се не скврни оброком јела царева и вином које он пијаше, и замоли се старјешини над дворанима да се не скврни.

9 И даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старјешине над дворанима.

10 И рече старјешина над дворанима Данилу: бојим се господара својега цара, који вам је одредио јело и пиће; јер кад цар види лица ваша лошија него у осталих младића, ваших врсника, зашто да ми учините да будем главом крив цару?

11 А Данило рече Амелсару, којега старјешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом:

12 Огледај слуге своје за десет дана, нека нам се даје вариво да једемо и воде да пијемо.

13 Па онда нека нам се виде лица пред тобом и лица младићима који једу царско јело, па како видиш, онако чини са слугама својим.

14 И послуша их у том, и огледа их за десет дана.

15 А послије десет дана лица им дођоше љепша и меснатија него у свијех младића који јеђаху царско јело.

16 И Амелсар узимаше јело њихово и вино које њима требаше пити, и даваше им варива.

17 И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разумије сваку утвару и сне.

18 И кад прође вријеме по ком цар бјеше рекао да их изведу, изведе их старјешина над дворанима пред Навуходоносора.

19 И говори цар с њима, и не нађе се међу свјема њима ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем.

20 И у свему чему треба мудрост и разум, зашто их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свијех врача и звјездара што их бјеше у свему царству његову.

21 И оста Данило до прве године цара Кира.

Јев 9:1–28

1 Тако и први завјет имаше правде богомољства и светињу земаљску.

2 Јер скинија бјеше начињена прва, у којој бијаше свијећњак и трпеза и постављени хљебови, што се зове светиња.

3 А за другијем завјесом бијаше скинија, која се зове светиња над светињама,

4 Која имаше златну кадионицу, и ковчег завјета окован свуда златом, у коме бијаше златан суд с маном, и палица Аронова, која се бјеше омладила, и плоче завјета.

5 А више њега бијаху херувими славе, који осјењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

6 А кад ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

7 А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

8 Овијем показиваше Дух свети да се још није отворио пут светијех, докле прва скинија стоји;

9 Која остаде прилика за садашње вријеме, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савјести онога који служи.

10 Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тијела, које је постављено до времена поправљења.

11 Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овога створења,

12 Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вјечни откуп.

13 Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на тјелесну чистоту;

14 Акамоли неће крв Христа, који Духом светијем себе принесе без кривице Богу, очистити савјест нашу од мртвијех дјела, да служимо Богу живоме и истиноме?

15 И зато је новоме завјету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првоме завјету, обећање вјечнога нашљедства приме звани.

16 Јер гдје је завјет ваља да буде и смрт онога који чини завјет.

17 Јер је завјет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

18 Јер ни први није утврђен без крви.

19 Јер кад Мојсије изговори све заповијести по закону свому народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ

20 Говорећи: ово је крв завјета који Бог начини с вама.

21 А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

22 И готово све се крвљу чисти по закону, и без прољева крви не бива опроштење.

23 Тако је требало да се обличја небескијех овима чисте, а сама небеска бољијем жртвама од овијех.

24 Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

25 Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

26 Иначе би он морао много пута страдати од постања свијета; а сад једном на свршетку вијека јави се да својом жртвом сатре гријех.

27 И као што је људима одређено једном умријети, а потом суд:

28 Тако се и Христос једном принесе, да узме многијех гријехе; а другом ће се јавити без гријеха на спасеније онима који га чекају.

Јов 35:1–16

1 Још говори Елијуј и рече:

2 Мислиш ли да си право рекао: моја је правда већа од Божије?

3 Јер си рекао: шта ће ми помоћи, кака ће ми бити корист, да не гријешим?

4 Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

5 Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

6 Ако гријешиш, шта ћеш му учинити? или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш му наудити?

7 Ако си праведан, шта ћеш му дати? или шта ће примити из руке твоје?

8 Човјеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човјечијему помоћи твоја правда.

9 Вапију од великога насиља којима се чини, и вичу на руку силнијех;

10 А ниједан не говори: гдје је Бог, Створитељ мој, који даје пјесму ноћу;

11 Који чини те смо разумнији од звијерја земаљскога, и мудрији од птица небеских.

12 Тамо вичу с охолости злијех људи, али не бивају услишени.

13 Јер Бог не слуша таштине, и Свемогући не гледа на њу.

14 Акамоли кад кажеш: не видиш то. Пред њим је суд; чекај га.

15 А сада чим те гњев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

16 Зато Јов на празно отвора уста своја, и безумно умножава ријечи.