Дан 336 од 365

Дан 2:1–49

1 А друге године царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.

2 И рече цар да дозову враче и звјездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.

3 И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио.

4 А Халдеји рекоше цару Сирски: царе, да си жив довијека! приповједи сан слугама својим, па ћемо ти казати што значи.

5 А цар одговори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа.

6 Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи.

7 Одговорише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слугама својим, па ћемо казати што значи.

8 Цар одговори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.

9 Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи.

10 Одговорише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није нигда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца.

11 И што цар иште врло је тешко; нити има другога који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.

12 Зато се цар разљути и разгњеви врло, и заповједи да се погубе сви мудраци Вавилонски.

13 И кад изиде заповијест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.

14 Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мудраце Вавилонске;

15 Одговори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако нагла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.

16 А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи.

17 Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,

18 Да се моле за милост Богу небескому ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталијем мудрацима Вавилонским.

19 И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небескога.

20 Проговори Данило и рече: да је благословено име Господње од вијека до вијека; јер је његова мудрост и сила;

21 И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.

22 Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свјетлост код њега станује.

23 Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву.

24 Тада отиде Данило к Ариоху, којега цар бјеше одредио да погуби мудраце Вавилонске; и дошав овако му рече: не губи мудраца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи.

25 Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи.

26 А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи?

27 Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари.

28 Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела глава на постељи твојој ово је:

29 Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који објављује тајне показа ти што ће бити.

30 А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својега.

31 Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свјетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима.

32 Глава томе лику бијаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи,

33 Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.

34 Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их.

35 Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на гумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.

36 То је сан; а сада ћемо казати цару што значи.

37 Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крјепост и славу;

38 И гдје год живе синови људски, звјери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свијем тијем. Ти си она глава златна.

39 А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи.

40 А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.

41 А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскога које од гвожђа, биће царство раздјељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видио гвожђе помијешано с калом лончарским.

42 И што прсти у ногу бијаху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно.

43 А што си видио гвожђе помијешано са калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смијешати с калом.

44 А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека,

45 Како си видио гдје се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мјед, као, сребро и злато. Бог велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно.

46 Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад.

47 Цар проговори Данилу и рече: доиста, ваш је Бог Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну.

48 Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мудрацима Вавилонским.

49 И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву.

Јев 10:1–18

1 Јер закон имајући сјен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

2 Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никаке савјести за гријехе, кад се једном очисте;

3 Него се њима сваке године чини спомен за гријехе.

4 Јер крв јунчија и јарчија не може узети гријеха.

5 Зато улазећи у свијет говори: жртава и дарова нијеси хтио, али си ми тијело приправио.

6 Жртве и прилози за гријех нијесу ти били угодни.

7 Тада рекох: ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу твоју, Боже.

8 И више казавши: прилога и приноса и жртава, и жртава за гријехе нијеси хтио, нити су ти били угодни, што се по закону приносе;

9 Тада рече: ево дођох да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

10 По којој смо вољи ми освећени приносом тијела Исуса Христа једном.

11 И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети гријеха.

12 А он принесавши једину жртву за гријехе сједи свагда с десне стране Богу,

13 Чекајући даље док се положе непријатељи његови подножје ногама његовима.

14 Јер једнијем приносом савршио је вавијек оне који бивају освећени.

15 А свједочи нам и Дух свети; јер као што је напријед казано:

16 Ово је завјет који ћу начинити с њима послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховијем написаћу их;

17 И гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.

18 А гдје је опроштење овијех ондје више нема прилога за гријехе.

Јов 36:1–10

1 Још говори Елијуј и рече:

2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има што бих говорио за Бога.

3 Почећу из далека бесједу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

4 Доиста, неће бити лажне ријечи моје, код тебе је који право мисли.

5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

6 Не да живјети безбожнику, а невољницима чини правду.

7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на пријесто посађује их навијек, те се узвишују.

8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

9 Тада им напомиње дјела њихова и безакоња њихова како су силна.

10 И отвора му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.