Дан 337 од 365

Дан 3:1–67

1 Цар Навуходоносор начини златан лик, којему висина бјеше шездесет лаката, а ширина шест лаката; и намјести га у пољу Дури у земљи Вавилонској.

2 И посла цар Навуходоносор да саберу кнезове, управитеље и војводе, старјешине, ризничаре, судије, настојнике и све властеље земаљске, да дођу да се освети лик што га постави цар Навуходоносор.

3 Тада се скупише кнезови, управитељи и војводе, старјешине, ризничари, судије, настојници, и сви властељи земаљски, да се освети лик што га постави цар Навуходоносор; и стадоше пред ликом што га постави Навуходоносор.

4 А гласник повика иза гласа: народи, племена и језици, вама се говори.

5 Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, пјевање и свакојаке свирке, попадајте и поклоните се златному лику, који постави цар Навуходоносор.

6 А ко не би пао и поклонио се, онај час биће бачен у пећ огњену ужарену.

7 Зато сви народи како чуше рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и свакојаке свирке, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се златноме лику који постави цар Навуходоносор.

8 А неки Халдеји тај час дођоше и тужише Јевреје,

9 И проговорише и рекоше цару Навуходоносору: царе, да си жив довијека!

10 Ти си, царе, заповиједио, сваки ко чује рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, и пјевање и свакојаке свирке, да падне и поклони се златноме лику;

11 А ко не би пао и поклонио се, да се баци у пећ огњену ужарену.

12 А имају људи Јевреји, које си поставио над пословима земље Вавилонске, Седрах, Мисах и Авденаго; ти људи, царе, не хају за те, не поштују твојих богова, и не клањају се златном лику, који си поставио.

13 Тада Навуходоносор у гњеву и љутини заповједи да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. И доведоше те људе пред цара.

14 Навуходоносор проговори и рече им: је ли истина, Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златноме лику који поставих?

15 Јесте ли дакле готови, кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и пјевање и свакојаке свирке, да паднете и поклоните се лику који начиних? ако ли се не поклоните, онај час бићете бачени у пећ огњену ужарену; а који је бог што ће вас избавити из мојих руку?

16 Одговорише Седрах, Мисах и Авденаго, и рекоше цару Навуходоносору: није нам тријебе да ти одговоримо на то.

17 Ево, Бог наш, којему ми служимо, може нас избавити из пећи огњене ужарене; и избавиће нас из твојих руку, царе.

18 А и да не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику, који си поставио.

19 Тада се Навуходоносор напуни гњева, и лице му се промијени на Седраха, Мисаха и Авденага, и одговарајући заповједи да се ужари пећ седам пута већма него што бјеше обичај.

20 И заповједи најјачим људима што бијаху у војсци његовој да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у пећ огњену ужарену.

21 Тада свезаше оне људе у плаштима њиховијем и у обући и под капама и у свему одијелу њихову, и бацише их у пећ огњену ужарену.

22 Како заповијест царева бјеше хитна и пећ врло ужарена, пламен огњени уби оне људе који бацаху Седраха, Мисаха и Авденага.

23 А та три човјека, Седрах, Мисах и Авденаго, падоше усред пећи огњене ужарене.

Јев 10:19–39

19 Имајући дакле слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новијем и живијем.

20 Који нам је обновио завјетом, то јест тијелом својијем,

21 И свештеника великога над домом Божијим:

22 Да приступамо с истинијем срцем у пуној вјери, очишћени у срцима од зле савјести, и умивени по тијелу водом чистом;

23 Да се држимо тврдо признања нада: јер је вјеран онај који је обећао;

24 И да разумијевамо једни другога у подбуњивању к љубави и добријем дјелима,

25 Не остављајући скупштине своје, као што неки имају обичај, него један другога свјетујући, и толико већма колико видите да се приближује дан судни.

26 Јер кад ми гријешимо навалице пошто смо примили познање истине, нема више жртве за гријехе;

27 Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне које се супроте.

28 Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три свједока.

29 Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијега погази, и крв завјета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

30 Јер знамо онога који рече: моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу својему.

31 Страшно је упасти у руке Бога живога.

32 Опомињите се пак првијех дана својијех, у које се просвијетлисте и многу борбу страдања поднесосте,

33 Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

34 Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

35 Не одбацујте дакле слободе своје, која има велику плату.

36 Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

37 Јер још мало, врло мало, пак ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити.

38 А праведник живљеће од вјере; ако ли отступи неће бити по вољи моје душе.

39 А ми, браћо, нијесмо од онијех који отступају на погибао, него он онијех који вјерују да спасу душе.

Пс 140:1–13

1 Избави ме, Господе, од човјека злога, сачувај ме од насилника,

2 Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат;

3 Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховијем.

4 Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје.

5 Охоли ми намјестише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми.

6 Рекох Господу: ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мојега.

7 Господе, Господе, крјепки спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни!

8 Не дај, Господе, безбожнику што жели, не дај му да докучи што је наумио, да се не узносе.

9 Отров онијех што су око мене, погибао уста њиховијех нека се обрати на њих.

10 Нека падне на њих живо угљевље; нека их он баци у огањ, у пропасти, да не устану.

11 Човјек језичан неће се утврдити на земљи, неправеднога ће злоћа увалити у погибао.

12 Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима.

13 Да! праведни ће славити име твоје, прави ће остати пред лицем твојим.