Дан 338 од 365

Дан 3:68–4:37

3:24 Тада се препаде цар Навуходоносор, и брже устав проговори и рече својим дворанима: не бацисмо ли три човјека свезана у огањ? Одговорише и рекоше цару: да, царе.

3:25 Одговори и рече: ено, видим четири човјека одријешена гдје ходе посред огња и није им ништа, и четврти као да је син Божји.

3:26 Тада приступи Навуходоносор на врата огњеној пећи ужареној, и проговори и рече: Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога вишњега, изидите и ходите. Тада Седрах, Мисах и Авденаго изидоше исред огња.

3:27 И сабраше се кнезови и управитељи и војводе и вијећници цареви, и видјеше те људе гдје им тијелу огањ ништа не може, нити им се коса на глави опали, нити им се плашти што промијенише, нити задах од огња приону за њих.

3:28 Проговори Навуходоносор и рече: да је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који посла анђела својега и избави слуге своје, које се у њ поуздаше и не послушаше заповијести цареве и дадоше тјелеса своја да не би служили нити се поклонили другом богу осим својега Бога.

3:29 Зато заповиједам да се сваки којега му драго народа и племена и језика, који би похулио на Бога Седрахова, Мисахова и Авденагова, да се исијече и кућа да му буде буниште, јер нема другог бога који може тако избавити.

3:30 Тада цар узвиси Седраха, Мисаха и Авденага у земљи Вавилонској.

4:1 Цар Навуходоносор свијем народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи.

4:2 Свидје ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог вишњи.

4:3 Знаци његови како су велики! и чудеса његова како су силна! царство је његово царство вјечно, и власт његова од кољена до кољена.

4:4 Ја Навуходоносор бијах миран у кући својој и цватијах у двору свом.

4:5 Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме.

4:6 И заповједих да се доведу преда ме сви мудраци Вавилонски да ми кажу што значи сан.

4:7 Тада дођоше врачари, звјездари, Халдеји и гатари, и приповједих им сан, али ми не могоше казати што значи.

4:8 Најпослије дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мојега, и у ком је дух светијех богова, и приповједих му сан:

4:9 Валтасаре, поглаваре врачарима, знам да је дух светијех богова у теби и никака тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и што значи.

4:10 А утвара главе моје на постељи мојој бјеше: видјех, гле, дрво усред земље, и висина му велика.

4:11 Дрво бјеше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље.

4:12 Лишће му бјеше лијепо и род обилат, и на њему бјеше хране свему; звијерје пољско одмараше се у хладу његову, и на гранама његовијем становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тијело.

4:13 Видјех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, стражар и светац сиђе с неба.

4:14 Повика јако и рече овако: посијеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побјегну звијери испод њега и птице с грана његовијех.

4:15 Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, нека га кваси роса небеска и дио да му је са звијерјем од траве земаљске.

4:16 Срце човјечје нека му се промијени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега.

4:17 То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижега између људи.

4:18 Тај сан сних ја цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи што значи, јер ни један мудрац у царству мом не може да ми каже што значи; а ти можеш, јер је у теби дух светијех богова.

4:19 Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сахат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим.

4:20 Дрво што си видио, велико и јако, којему висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи,

4:21 Којему лишће бјеше лијепо и род обилан, и на ком бјеше хране свему, под којим становаше звијерје пољско и на гранама му сјеђаху птице небеске,

4:22 То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.

4:23 А што цар видје стражара и свеца гдје слажаше с неба и говораше: посијеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са звијерјем пољским нека му је дио докле седам времена прође преко њега,

4:24 Ово значи, царе, и ово је наредба вишњега која ће се извршити на мом господару цару:

4:25 Бићеш прогнан између људи, и са звијерима ћеш пољским живјети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.

4:26 А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају.

4:27 Зато, царе, да ти је угодан мој свјет, опрости се гријеха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, еда би ти се продуљио мир.

4:28 Све ово дође на цара Навуходоносора.

4:29 Послије дванаест мјесеца ходаше по царском двору у Вавилону.

4:30 И проговори цар и рече: није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска и слава величанству мојему?

4:31 Те ријечи још бјеху у устима цару, а глас дође с неба: теби се говори, царе Навуходоносоре: царство се узе од тебе.

4:32 И бићеш прогнан између људи, и живјећеш са звијерјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.

4:33 У тај час испуни се та ријеч на Навуходоносору; и би прогнан између људи и једе траву као говеда, и роса небеска кваси му тијело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица.

4:34 Али послије тога времена ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и благослових вишњега, и хвалих и славих онога који живи довијека, чија је власт власт вјечна и чије је царство од кољена до кољена;

4:35 И сви становници земаљски ништа нијесу према њему, и ради што хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никога да би му руку уставио и рекао му: шта радиш?

4:36 У то вријеме ум мој врати ми се, и на славу царстава мојега врати ми се величанство моје и свјетлост моја; и дворани моји и кнезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства.

4:37 Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небескога, чија су сва дјела истина и чији су путови праведни и који може оборити оне који ходе поносито.

Јев 11:1–22

1 Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо.

2 Јер у њој стари добише свједочанство.

3 Вјером познајемо да је свијет ријечју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

4 Вјером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби свједочанство да је праведник, кад Бог посвједочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.

5 Вјером би Енох пренесен да не види смрти; и не нађе се, јер га Бог премјести, јер прије него га премјести, доби свједочанство да угоди Богу.

6 А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да вјерује да има Бог и да плаћа онима који га траже.

7 Вјером Ноје примивши заповијест и побојавши се онога што још не видје, начини ковчег за спасеније дома својега, којијем осуди сав свијет, и поста нашљедник правде по вјери.

8 Вјером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју шћаше да прими у нашљедство, и изиђе не знајући куда иде.

9 Вјером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунашљедницима обећања тога.

10 Јер чекаше град који има темеље, којему је зидар и творац Бог.

11 Вјером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни, и роди преко времена старости; јер држаше за вјерна онога који обећа.

12 Зато се и родише од једнога, још готово мртвога, као звијезде небеске мноштвом, и као небројени пијесак покрај мора.

13 У вјери помријеше сви ови не примивши обећања, него га видјевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.

14 Јер који тако говоре показују да траже отачанства.

15 И да би се они опоменули онога из којега изиђоше, имали би вријеме да се врате.

16 Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.

17 Вјером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто бјеше примио обећање,

18 У којему бјеше казано: у Исаку назваће ти се сјеме;

19 Помисливши да је Бог кадар и из мртвијех васкрснути; зато га и узе за прилику.

20 Вјером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.

21 Вјером благослови Јаков умирући свакога сина Јосифова, и поклони се врху палице његове.

22 Вјером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевијех, и заповиједа за кости своје.

Јов 36:11–20

11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

13 А који су лицемјерна срца, навлаче гњев и не вичу кад их повеже;

14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

15 Избавља невољника из невоље његове и отвора му ухо у муци.

16 Тако би и тебе извео из тјескобе на пространо мјесто, гдје ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

18 Доиста, гњев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

19 Хоће ли гледати на твоје богатство? неће ни на злато ни на каку силу блага твојега.

20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје мјесто.