Дан 344 од 365

Дан 12:1–13:40

1 А у то ће се вријеме подигнути Михаило велики кнез, који брани твој народ; и биће жалосно вријеме, какога није било откако је народа до тада; и у то ће се вријеме избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи.

2 И много онијех који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вјечни а други на срамоту и пријекор вјечни.

3 И разумни ће се сјати као свјетлост небеска, и који многе приведоше к правди, као звијезде вазда и довијека.

4 А ти Данило затвори ове ријечи и запечати ову књигу до пошљедњега времена; многи ће претраживати, и знање ће се умножити.

5 Тада погледах ја Данило, и гле, стајаху друга двојица, један с ове стране на бријегу ријеке, а други с оне стране на бријегу ријеке.

6 И један рече човјеку обученоме у платно, који стајаше над водом у ријеци: кад ће бити крај тијем чудесима?

7 И чух човјека обученога у платно, који стајаше над водом у ријеци, и подиже десницу своју и љевицу своју к небу, и закле се онијем који живи увијек да ће се све ово испунити по времену, по временима и по по времена, и кад се сврши расап силе светога народа.

8 И ја чух али не разумјех; и рекох: господару мој, какав ће бити крај томе?

9 А он рече: иди Данило, јер су затворене и запечаћене ове ријечи до пошљедњега времена.

10 Многи ће се очистити, убијелити и окушати; а безбожници ће радити безбожно, нити ће који безбожник разумјети, али ће разумни разумјети.

11 А од времена кад се укине жртва ваздашња и постави гнусоба пустошна, биће тисућа и двјеста и деведесет дана.

12 Благо ономе који претрпи и дочека тисућу и три стотине и тридесет и пет дана.

13 А ти иди ка крају; и почиваћеш и остаћеш на дијелу свом до свршетка својих дана.

Отк 2:1–29

1 Анђелу Ефеске цркве напиши: тако говори онај што држи седам звијезда у десници својој, и што ходи посред седам свијећњака златнијех:

2 Знам твоја дјела, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш сносити злијех, и искушао си оне који говоре да су апостоли а нијесу, а нашао си их лажне;

3 И поднио си много, и трпљење имаш, и за име моје трудио си се, и нијеси сустао.

4 Но имам на тебе, што си љубав своју прву оставио.

5 Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дјела чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свијећњак твој с мјеста његова, ако се не покајеш.

6 Но ово имаш што мрзиш на дјела Николинаца, на која и ја мрзим.

7 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама: који побиједи даћу му да једе од дрвета животнога које је насред раја Божијега.

8 И анђелу цркве Смиранске напиши: тако говори први и пошљедњи, који бјеше мртав, и ево је жив:

9 Знам твоја дјела, и невољу и сиромаштво (али си богат), и хуле онијех који говоре да су Јевреји а нијесу, него зборница сотонина.

10 Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати. Гле, ђаво ће неке од вас метати у тамницу, да се искушате, и имаћете невољу до десет дана. Буди вјеран до саме смрти, и даћу ти вијенац живота.

11 Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама:који побиједи неће му наудити друга смрт.

12 И анђелу Пергамске цркве напиши: тако говори онај што има мач оштар с обје стране:

13 Знам дјела твоја, и гдје живиш, гдје је пријесто сотонин; и држиш име моје, и нијеси се одрекао вјере моје и у оне дане у које је Антипа, вјерни свједок мој, убијен код вас, гдје живи сотона.

14 Но имам на тебе мало, што имаш ту који држе науку Валаама, који учаше Валака да положи саблазан пред синовима Израиљевијем, да једу жртве идолске, и да се курвају.

15 Тако имаш и ти који држе науку Николинаца, на коју ја мрзим.

16 Покај се дакле; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и војеваћу с њима мачем уста својих.

17 Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који побиједи даћу му да једе од мане сакривене, и даћу му камен бијел, и на камену ново име написано, којега нико не зна осим онога који прими.

18 И анђелу Тијатирске цркве напиши: тако говори син Божиј, који има очи своје као пламен огњени, и ноге његове као мјед:

19 Знам твоја дјела, и љубав, и службу, и вјеру, и трпљење твоје, и дјела твоја, и да пошљедњијех има више од првијех;

20 Но имам на тебе мало, што допушташ жени Језавељи, која говори да је пророчица, да учи и да вара слуге моје да чине прељубу и да једу жртву идолску.

21 И дадох јој вријеме да се покаје од курварства својега, и не покаја се.

22 Ево је ја мећем на одар, и оне који чине прељубу с њом у невољу велику, ако се не покају од својијех дјела.

23 И дјецу њезину побићу на мјесто; и познаће све цркве да сам ја који испитујем срца и бубреге, и даћу вам свакоме по дјелима вашим:

24 А вама говорим и осталима који су у Тијатиру који немају науке ове, и који не познају дубина сотонинијех (као што говоре): нећу метнути на вас другога бремена,

25 Осим који имате, држите докле дођем.

26 И који побиједи и одржи дјела моја до краја, даћу му власт над незнабошцима;

27 И пашће их гвозденом палицом, и они ће се раздробити као судови лончарски; као и ја што примих од оца својега;

28 И даћу му звијезду даницу.

29 Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама.

Пс 143:1–12

1 Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.

2 И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред тобом нико жив.

3 Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

4 Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мојега.

5 Помињем дане старе, пребрајам све послове твоје, размишљам о дјелима руку твојих.

6 Пружам к теби руке своје; душа је моја као суха земља пред тобом.

7 Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мојега, немој одвратити лица својега од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.

8 Рано ми јави милост своју, јер се у тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к теби подижем душу своју.

9 Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к теби притјечем.

10 Научи ме творити вољу твоју, јер си ти Бог мој; дух твој благи нека ме води по стази правој.

11 Имена ради својега, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.

12 И по милости својој истријеби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам твој слуга.