Дан 67 од 365

4 Мој 3:1–51

1 А ово је племе Ароново и Мојсијево, кад Господ говори с Мојсијем на гори Синајској.

2 И ово су имена синова Ароновијех: првенац Надав, па Авијуд и Елеазар и Итамар.

3 То су имена синова Ароновијех, свештеника, који бише помазани и посвећени да врше службу свештеничку.

4 Али погибе Надав и Авијуд пред Господом, кад принесоше огањ туђ пред Господом у пустињи Синајској; и не имаше дјеце; зато Елеазар и Итамар отправљаху службу свештеничку за живота Арона оца својега.

5 А Господ рече Мојсију говорећи:

6 Кажи нека приступи племе Левијево, и постави га пред Ароном свештеником да му служе,

7 И да раде за њ и за сав збор пред шатором од састанка служећи шатору,

8 И да чувају све посуђе у шатору од састанка, и да страже за синове Израиљеве служећи шатору.

9 Па ћеш дати Левите Арону и синовима његовијем; они су даровани њему између синова Израиљевијех.

10 А Арона и синове његове постави да врше свештеничку службу своју; ако ли би ко други приступио, да се погуби.

11 Још рече Господ Мојсију говорећи:

12 Ево узех Левите између синова Израиљевијех за све првенце што отворају материцу међу синовима Израиљевијем; зато ће моји бити Левити.

13 Јер је мој сваки првенац; од онога дана када побих све првенце у земљи Мисирској, посветих себи свакога првенца у Израиљу од човјека до живинчета; моји ће бити; ја сам Господ.

14 Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској говорећи:

15 Изброј синове Левијеве по домовима отаца њиховијех, по породицама њиховијем, све мушкиње од мјесеца дана и више изброј.

16 И Мојсије их изброји по заповијести Господњој, како му би заповјеђено.

17 И бјеху синови Левијеви по имену ови: Гирсон и Кат и Мерарије.

18 А ово су имена синова Гирсоновијех по породицама њиховијем: Ловеније и Семеј.

19 А синови Катови по породицама својим: Амрам и Исар, Хеврон и Озило.

20 А синови Мераријеви по породицама својим: Малије и Мусије. То су породице Левитске по домовима отаца својих.

21 Од Гирсона породица Ловенијева и породица Семејева. То су породице Гирсонове.

22 А избројених међу њима, кад се изброји све мушкиње од мјесеца дана и више, бјеше их избројенијех свега седам тисућа и пет стотина.

23 Породице Гирсонове стајаху у око иза шатора са запада.

24 А старјешина од дома отачкога у породицама Гирсоновим бјеше Елисаф син Даилов.

25 А синови Гирсонови чуваху у шатору од састанка шатор и наслон, покривач његов и завјес на вратима шатора од састанка,

26 И завјесе од тријема и завјес на вратима од тријема што је око шатора и око олтара, и ужа његова за сваку потребу његову.

27 А од Ката бјеше породица Амрамова и породица Исарова и породица Хевронова и породица Озилова. То су породице Катове.

28 Свега мушкиња од мјесеца дана и више бјеше на број осам тисућа и шест стотина, који служаху око светиње.

29 Породице синова Катовијех стајаху у око поред шатора с југа.

30 А старјешина од дома отачкога у породицама Катовијем бјеше Елисафан син Озилов.

31 А они чуваху ковчег и сто и свијетњак и олтар и посуђе у светињи којим служе, и завјес, и све што припада к њему.

32 А старјешина над старјешинама Левитским бјеше Елеазар син Арона свештеника, постављен над онима који чувају светињу.

33 А од Мерарија бјеше породица Малијева и породица Мусијева. То су породице Мераријеве.

34 И бјеше их избројенијех, кад се изброји све мушкиње од мјесеца дана и више, шест тисућа и двјеста.

35 А старјешина од дома отачкога у породицама Мераријевим бјеше Сурило син Авихејев; они стајаху у око поред шатора са сјевера.

36 И синови Мераријеви чуваху даске од шатора и пријеворнице његове и ступце његове и стопице његове и све справе његове и све што к њему припада,

37 И ступце од тријема унаоколо и стопице њихове и коље и ужа њихова.

38 А пред шатором од састанка с истока стајаху у око Мојсије и Арон и синови његови чувајући светињу за синове Израиљеве; а да ко други приступи, погинуо би.

39 А свега Левита кад их изброји Мојсије и Арон по заповијести Господњој по породицама њиховијем, свега мушкиња од мјесец дана и више, бјеше двадесет и двије тисуће.

40 И Господ рече Мојсију: изброј све првенце мушке међу синовима Израиљевим од мјесеца дана и више, и сабери број имена њиховијех.

41 И узми Левите за мене (ја сам Господ) мјесто свијех првенаца међу синовима Израиљевим, и стоку Левитску мјесто свијех првенаца од стоке синова Израиљевих.

42 И изброји Мојсије како му заповједи Господ, све првенце међу синовима Израиљевијем;

43 И свега првенаца мушких, кад се избројише по именима од једнога мјесеца и више, бјеше избројенијех двадесет и двије тисуће и двјеста и седамдесет и три.

44 И Господ рече Мојсију говорећи:

45 Узми Левите мјесто свијех првенаца међу синовима Израиљевим и стоку Левитску мјесто стоке њихове, да буду моји Левити; ја сам Господ.

46 А да се откупе они двјеста и седамдесет и три, што има првенаца међу синовима Израиљевијем више него Левита,

47 Узми по пет сикала од главе; узми по светом сиклу (а у тај сикал иде двадесет гера).

48 И подај те новце Арону и синовима његовијем, откуп за оне који прелазе број њихов.

49 И узе Мојсије откуп од онијех који осташе преко онијех који бише промијењени за Левите.

50 И узе новце од првенаца синова Израиљевијех, тисућу и триста и шездесет и пет сикала, по светом сиклу.

51 И даде Мојсије тај откуп Арону и синовима његовијем по заповијести Господњој, као што заповједи Господ Мојсију.

Мк 11:1–33

1 И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својијех

2 И рече им: идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.

3 И ако вам ко рече: шта то чините? кажите: треба Господу; и одмах ће га послати амо.

4 А они отидоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише га.

5 И неко од онијех што стајаху ондје рекоше им: зашто дријешите магаре?

6 А они рекоше им као што им заповједи Исус; и оставише их.

7 И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и усједе на њ.

8 А многи простријеше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

9 А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње!

10 Благословено царство оца нашега Давида које иде у име Господње! Осана на висини!

11 И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију с дванаесторицом.

12 И сјутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.

13 И видјевши издалека смокву с лишћем дође не би ли што нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бјеше вријеме смоквама.

14 И одговарајући Исус рече јој: да отсад од тебе нико не једе рода довијека. И слушаху ученици његови.

15 И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

16 И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву.

17 И учаше говорећи им: није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

18 И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој.

19 И кад би увече изиђе на поље из града.

20 И ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се посушила из коријена.

21 И опоменувши се Петар рече му: Рави! гле, смоква што си је проклео посушила се.

22 И одговарајући Исус рече им:

23 Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му што год рече.

24 Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити; и биће вам.

25 И кад стојите на молитви, праштајте ако што имате на кога: да и отац ваш који је на небесима опрости вама погрјешке ваше.

26 Ако ли пак ви не опраштате, ни отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрјешака вашијех.

27 И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к њему главари свештенички и књижевници и старјешине,

28 И рекоше му: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту, да то чиниш?

29 А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.

30 Крштење Јованово или би с неба или од људи? одговорите ми.

31 И мишљаху у себи говорећи: ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

32 Ако ли речемо: од људи; бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.

33 И одговарајући рекоше Исусу: не знамо. И Исус одговарајући рече њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

Пс 30:1–12

1 Узвишиваћу те, Господе, јер си ме отео, и нијеси дао непријатељима мојим да ми се свете.

2 Господе, Боже мој! завиках к теби, и исцијелио си ме.

3 Господе! извео си из пакла душу моју, и оживио си ме да не сиђем у гроб.

4 Појте Господу, свеци његови, и славите свето име његово.

5 Гњев је његов за тренуће ока, а до живота милост његова, вечером долази плач, а јутром радост.

6 И ја рекох у добру свом: нећу посрнути довијека.

7 Ти шћаше, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох.

8 Тада тебе, Господе, зазивах, и Господа молих:

9 "Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? хоће ли те прах славити или казивати истину твоју?

10 Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе! буди ми помоћник."

11 И ти промијени плач мој на радост, скиде с мене врећу, опаса ме весељем.

12 Зато ће ти пјевати слава слава моја и не ће умукнути; Господе, Боже мој! довијека ћу те хвалити.