Дан 94 од 365

5 Мој 9:1–10:22

9:1 Чуј, Израиљу! Ти данас прелазиш преко Јордана да уђеш и наслиједиш народе веће и јаче од себе, градове велике и ограђене до неба.

9:2 Велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао:

9:3 Знај дакле данас да је Господ Бог твој, који иде пред тобом, огањ који спаљује; он ће их истријебити и он ће их оборити пред тобом, и изагнаћеш их и истријебити брзо, као што ти је казао Господ.

9:4 Кад их Господ Бог твој отјера испред тебе, немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово!

9:5 Не идеш за правду своју ни за чистоту срца својега да наслиједиш ту земљу; него за неваљалство тијех народа Господ Бог твој тјера их испред тебе, и да одржи ријеч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.

9:6 Знај дакле да ти Господ Бог твој не даје те добре земље за правду твоју да је наслиједиш, јер си тврдоврат народ.

9:7 Памти и не заборави како си гњевио Господа Бога својега у пустињи; од онога дана кад изидосте из земље Мисирске па докле дођосте на ово мјесто, непокорни бијасте Господу.

9:8 И код Хорива разгњевисте Господа, и од гњева шћаше вас Господ да истријеби.

9:9 Кад изидох на гору да примим плоче камене, плоче завјета, који с вама учини Господ, тада стајах на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи хљеба не једући ни воде пијући.

9:10 И даде ми Господ двије плоче камене, исписане прстом Господњим, на којима бијаху ријечи све које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашега.

9:11 Послије четрдесет дана и четрдесет ноћи даде ми Господ двије плоче камене, плоче завјетне.

9:12 И рече ми Господ: устани, сиђи брже одавде; јер се поквари народ твој који си извео из Мисира, сиђоше брзо с пута који им заповједих, и начинише себи ливен лик.

9:13 Још ми рече Господ говорећи: погледах овај народ , и ето је народ тврда врата.

9:14 Пусти ме да их истријебим и име њихово затрем под небом; а од тебе ћу учинити народ јачи и већи него што је овај.

9:15 И ја се вратих и сиђох с горе, а гора огњем гораше, и двије поче завјетне бијаху ми у руку.

9:16 И погледах, а то згријешисте Господу Богу својему саливши себи теле, и брзо сиђосте с пута који вам бјеше заповиједио Господ.

9:17 Тада узех оне двије плоче и бацих их из руку својих, и разбих их пред вама.

9:18 Потом падох и лежах пред Господом као прије, четрдесет дана и четрдесет ноћи, хљеба не једући ни воде пијући, ради свијех гријеха ваших, којима се огријешисте учинивши што је зло пред Господом и разгњевивши га.

9:19 Јер се бојах гњева и јарости, којом се бјеше Господ разљутио на вас да вас истријеби; и услиши ме Господ и тада.

9:20 Бјеше се Господ и на Арона разгњевио веома да га шћаше убити; али се молих тада и за Арона.

9:21 И узех гријех ваш који учинисте, теле, и сажегох га огњем, и разбих га и сатрх га у прах, и просух прах његов у поток, који тече с оне горе.

9:22 И у Тавери и у Маси и у Киврот-Атави гњевисте Господа.

9:23 И кад вас посла Господ из Кадис-Варније говорећи: идите и узмите ту земљу коју сам вам дао, опет се супротисте ријечи Господа Бога својега, и не вјеровасте му и не послушасте гласа његова.

9:24 Непокорни бијасте Господу откад вас познах.

9:25 Зато падох и лежах пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер бјеше рекао Господ да ће вас потрти.

9:26 И молих се Господу и рекох: Господе, Господе! немој потрти народа својега и нашљедства својега, које си избавио величанством својим, које си извео из Мисира крјепком руком.

9:27 Опомени се слуга својих Аврама, Исака и Јакова, не гледај на тврђу народа овога, на неваљалство његово и на гријехе његове;

9:28 Да не реку који живе у земљи одакле си нас извео: није их могао Господ увести у земљу коју им обећа, или мрзио је на њих, зато их изведе да их побије у пустињи.

9:29 Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео силом својом великом и мишицом својом подигнутом.

10:1 У то вријеме рече ми Господ: истеши двије поче од камена као што бјеху прве, и изиди к мени на гору, и начини ковчег од дрвета.

10:2 И написаћу на тијем плочама ријечи које су биле на првијем плочама што си их разбио, па ћеш их метнути у ковчег.

10:3 Тако начиних ковчег од дрвета ситима, и истесах двије плоче од камена, као што бјеху прве, и изидох на гору с двјема плочама у руку.

10:4 И написа на тијем плочама што бјеше прво написао, десет ријечи, које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашега; и даде ми их Господ.

10:5 И вратив се сиђох с горе, и метнух плоче у ковчег који начиних, и осташе ондје, као што ми заповједи Господ.

10:6 А синови Израиљеви пођоше од Вирота синова Јакановијех у Мосеру. Ондје умрије Арон и ондје би погребен; а Елеазар син његов поста свештеник на његово мјесто.

10:7 Оданде отидоше у Гадгад, а од Гадгада у Јотвату, земљу гдје има много потока.

10:8 У то вријеме одвоји Господ племе Левијево да носе ковчег завјета Господњега, да стоје пред Господом и служе му и да благосиљају у име његово до данашњега дана.

10:9 Зато нема племе Левијево дијела ни нашљедства с браћом својом; Господ је нашљедство његово, као што му Господ Бог твој каза.

10:10 А ја стајах на гори као прије, четрдесет дана и четрдесет ноћи; и услиши ме Господ и тада, и не хтје те Господ затрти,

10:11 Него ми рече Господ: устани и иди пред народом овијем да уђу у земљу за коју сам се заклео оцима њиховијем да ћу им је дати да је наслиједе.

10:12 Сада дакле, Израиљу, шта иште од тебе Господ Бог твој, осим да се бојиш Господа Бога својега, да ходиш по свијем путовима његовијем и да га љубиш и служиш Господу Богу својему из свег срца својега и из све душе своје,

10:13 Држећи заповијести Господње и уредбе његове, које ти ја данас заповиједам, да би ти било добро?

10:14 Гле, Господа је Бога твојега небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој.

10:15 Али само твоји оци омиљеше Господу, и изабра семе њихово након њих, вас између свијех народа, као што се види данас.

10:16 Зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати.

10:17 Јер је Господ Бог ваш Бог над боговима и господар над господарима, Бог велики, силни и страшни, који не гледа ко је ко нити прима поклона;

10:18 Даје правицу сироти и удовици; и љуби дошљака дајући му хљеб и одијело.

10:19 Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи Мисирској.

10:20 Бој се Господа Бога својега, њему служи и њега се држи, и његовијем се именом куни.

10:21 Он је хвала твоја и он је Бог твој, који тебе ради учини велике и страшне ствари, које видјеше очи твоје.

10:22 Седамдесет душа бјеше отаца твојих кад сиђоше у Мисир; а сада учини ти Господ Бог твој те вас има много као звијезда небеских.

Лк 8:16–34

16 Нико пак свијеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свијећњак да виде свјетлост који улазе.

17 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.

18 Гледајте дакле како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

19 Дођоше пак к њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да говоре с њим.

20 И јавише му говорећи: мати твоја и браћа твоја стоје напољу, хоће да те виде.

21 А он одговарајући рече им: мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

22 И догоди се у један дан он уљезе с ученицима својијем у лађу, и рече им: да пријеђемо на ону страну језера. И пођоше.

23 А кад иђаху они он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и бијаху у великој невољи.

24 И приступивши пробудише га говорећи: учитељу! учитељу! изгибосмо. А он устаде, и запријети вјетру и валовима; и престадоше и поста тишина.

25 А њима рече: гдје је вјера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: ко је овај што и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?

26 И дођоше у околину Гадаринску која је према Галилеји.

27 А кад изиђе он на земљу, срете га један човјек из града у коме бијаху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

28 А кад видје Исуса, повика и припаде к њему и рече здраво: што је теби до мене, Исусе, сине Бога највишега? Молим те, не мучи ме.

29 Јер Исус заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тјераше га ђаво по пустињи.

30 А Исус га запита говорећи: како ти је име? А он рече: легеон; јер многи ђаволи бијаху ушли у њ.

31 И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.

32 А ондје пасијаше по гори велики крд свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

33 Тада изиђоше ђаволи из човјека и уђоше у свиње; и навали крд с бријега у језеро, и утопи се.

34 А кад видјеше свињари што би, побјегоше и јавише у граду и по селима.

Пс 41:1–13

1 Благо ономе који разумије ништему! Господ ће га избавити у зли дан.

2 Господ ће га сачувати и поживиће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовијем.

3 Господ ће га укријепити болна на одру. Сасвијем мијењаш постељу његову у болести његовој.

4 Ја вичем: Господе! смилуј се на ме, исцијели душу моју, сагријеших ти.

5 Непријатељи моји говоре злобно за мене: "кад ће умријети, и име његово погинути?"

6 И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује.

7 Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло:

8 "Зла ствар дође на њега, легао је; неће више устати."

9 И човјек мира мојега, у којега се уздах, који јеђаше хљеб мој, подиже на ме пету.

10 Али ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити.

11 По томе ћу познати да сам ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном.

12 А мене цијела сачувај, и дај ми да стојим пред лицем твојим довијека.

13 Благословен Бог Израиљев од вијека до вијека. Амин, амин.